Zoja Đorđević pred koncert 15. juna: „Biće mi zadovoljstvo da publici sviram na divnoj filharmonijskoj harfi” – WANNABE MAGAZINE

Mlada harfistkinja Zoja Đorđević će održati donatorski koncert pod nazivom The Strings of Desire – 15. juna, s početkom u 20 časova, u sali Beogradske filharmonije. Koncert organizuje Multikultivator, organizacija koja već više od 12 godina sistematično pruža podršku i jedinstvene prilike za stručno usavršavanje mladih muzičara iz Srbije u inostranstvu.

Zoja ove godine započinje studije na Muzičkoj akademiji u Oslu, u klasi čuvene profesorke Izabel Peran (Isabelle Perrin), pa će sav prihod od koncerta biti uložen u njene studije u Norveškoj. U toku proteklih 10 godina, Zoja je nastupala i nagrađivana je na brojnim takmičenjima u Srbiji i inostranstvu – kao solista i kao član kamernog ansambla. Pored redovnog muzičkog školovanja, mlada harfistkinja nije propustila nijednu priliku za dodatno profesionalno usavršavanje sa profesionalcima iz Srbije i inostranstva. Sa Zojom smo porazgovarali o njenom predstojećem koncertu, njenim impresivnim postignućima, i zašto se opredelila baš za harfu.

Zoja Dordevic Foto Marko Risovic Zoja Đorđević pred koncert 15. juna: „Biće mi zadovoljstvo da publici sviram na divnoj filharmonijskoj harfi”

Za koncert The Strings of Desire si nam pripremila dva dueta – sa Aleksandrom Latkovićem (vođom violončelista Beogradske filharmonije) i Andrijom Gavrilovićem (na flighorni, alumistom Berkli koledža). Šta publika još može da očekuje od tvog nastupa?

Moj program većinom čine dela koja su originalno napisana za harfu, ali ima i transkripcija. Na repertoaru su dela Pešetija (Pescetti), Baha (Bach), Turniea (Tournier), Renie (Renie), Kaplea (Caplet) i Britna (Britten). Pojedine od tih kompozicija sam spremala za prijemni, a na drugim sam radila ranijih godina. Mislim da je program veoma interesantan i raznovrstan; vodi slušaoce kroz različite epohe i stilove i pokazuje širok spektar mogućnosti na harfi. Biće mi zadovoljstvo da ga pred publikom odsviram na divnoj filharmonijskoj harfi.

Sav prihod ostvaren prodajom ulaznica namenjen je za pokrivanje troškova tvojih studija u Norveškoj. Jedna si od troje studenata koji su ove godine primljeni u klasu čuvene profesorke Izabel Perin na Muzičkoj akademiji u Oslu. Reci nam nešto više o tome. Šta ove studije podrazumevaju i na koji način mogu oblikovati tvoju buduću karijeru?

Oduvek sam htela da studiram u inostranstvu. Mislim da je to super prilika da proširim svoje vidike, upoznam nove ljude i kulture, naučim novi jezik i još mnogo toga. Smatram da će mi studiranje u Oslu pomoći da porastem ne samo kao muzičar, već i kao osoba. Imala sam nekoliko onlajn časova sa Izabel Peran i toliko toga sam naučila, tako da jedva čekam da postanem njen student.

Zoja Dordevic Foto Rade Markovic Zoja Đorđević pred koncert 15. juna: „Biće mi zadovoljstvo da publici sviram na divnoj filharmonijskoj harfi”

Prošle godine si nastupila i na zvaničnoj proslavi rođendana kraljice Elizabete II u rezidenciji ambasadorke Ujedinjenog Kraljevsta u Beogradu. Kakav je bio osećaj svirati za živu istorijsku ličnost?

Atmosfera je bila divna! Pošto je već bilo počelo leto, koncert je bio u bašti rezidencije britanske ambasadorke. Za publiku su bile postavljene stolice, ali i prostirke na travi. Kraljica Elizabeta II, naravno, nije bila prisutna, ali meni, nekome ko poslednjih nekoliko godina prati događaje u britanskoj kraljevskoj porodici, bila je velika čast da sviram povodom njenog rođendana. Šetajući po travnjaku u velikoj koncertnoj haljini osećala sam se kao junakinja iz knjige Džejn Ostin.

Rođena si u porodici u kojoj je muzika oduvek igrala značajnu ulogu. Harfu si počela da sviraš kad si napunila devet godina. Zašto si se odlučila baš za ovaj instrument?

Muzikom sam okružena celog života, od jutra do mraka. Za harfu sam se odlučila još kao devojčica, a krenula sam da je sviram sa devet godina. Moji roditelji su mi prvobitno ponudili da probam maminu flautu, ali sam već odlučila da je harfa instrument za mene. Nikome nije jasno zbog čega sam i kako sam baš izabrala harfu; pretpostavljamo da sam tu ideju dobila iz bajki i crtaća. Tek skoro sam saznala da je i moja mama, još kao devojčica, zapravo htela da svira harfu, ali su joj baka i deka rekli da to ne dolazi u obzir i dali joj flautu. Tako da sam veoma zahvalna svojim roditeljima i njihovoj večitoj podršci!

[embedded content]

[embedded content]

Prvi solo koncert si održala sa četrnaest godina u Domu omladine Beograda, a potom si nastupala – samostalno, kamerno i sa bendom – u Kolarčevoj zadužbini, Konaku kneginje Ljubice, KCB, na Mikser festivalu, Međunarodnom festivalu harfe u Beogradu itd. Da li postoji nastup koji bi, iz određenog razloga, izdvojila kao poseban i zašto?

Koncert koji će mi uvek ostati u najlepšem sećanju je upravo moj prvi solistički koncert. Pored toga što je bilo uživanje pripremiti ga, mislim da je veoma uticao na moje dalje muzičko razvijanje. Kada sam spremala taj koncert imala sam samo četrnaest godina, bila sam veoma uzbuđena, ali sam imala i veliku tremu. Nikada do tada nisam pripremala tako veliki i ozbiljan program. Mnogo mi je značila pomoć starijih muzičara Miloša Branisavljevića (vibrafon), Rastka Obradovića (saksofon) i Anđele Despotović (glas), sa kojima sam imala priliku da sviram na tom koncertu. Njihovo prisustvo i iskustvo su mi pomogli da steknem samopouzdanje i da još više uživam u procesu rada. Probe i pripreme za koncert su bile gotovo lepše od samog koncerta, koji me je sasvim promenio. Kada sam izašla na scenu i videla ogromnu publiku i moje drugarice kako mi mašu iz prvog reda, sva trema je nestala, osećala sam se tako inspirisano i slobodno i znala sam da ću odsvirati najbolje što mogu. To je bio prvi put da sam doživela taj osećaj, ali od tada uvek nalazim tu inspiraciju u publici.

Nagrađivana si na brojnim muzičkim takmičenjima u Srbiji i inostranstvu. Nosilac si Vukove diplome u dve srednje škole, a u Muzičkoj školi „Stanković” si proglašena za đaka generacije. U tvom slučaju, šta je sve bilo potrebno da bi se ostvarili ovakvi uspesi?

Mnogo rada i truda, ali i mnogo ljubavi i želje za napretkom. Moji roditelji me nikada nisu terali da učim i sviram, već su mi pomogli da formiram osećaj odgovornosti i da se na taj način sama posvetim svojim obavezama. Osećam se ispunjeno kada imam mnogo posla, zato mi je proleće omiljeno godišnje doba – to je za mene uvek bio period najintenzivnijeg rada – tada se održavaju audicije, takmičenja, koncerti, kontrolni i radi se punom parom. Bilo je trenutaka kada je bilo teško, čak i trenutaka kada sam mislila da je preteško, ali moja tvrdoglavost, velika ljubav i podrška moje porodice, profesora i prijatelja su mi pomogli da to izguram do kraja.

[embedded content]

[embedded content]

Nakon koncerta The Strings of Desire, koji su tvoji dalji planovi?

Nakon koncerta 15. juna, čeka me još koncerata u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu i Kragujevcu. Ono čemu se naročito radujem jeste letnji program Norveškog omladinskog orkestra u Elverumu, gradiću osamdesetak kilometara udaljenog od Osla. Do sada nisam imala priliku da sviram u orkestru, tako da jedva čekam i to da probam. U toku rada sa orkestrom imaću priliku da se upoznam sa raznim mladim muzičarima i sa njima sarađujem i u kamernim sastavima. Po završetku letnjeg programa idem pravo za Oslo u top formi i započinjem svoje studije tamo!

Ulaznice za koncert The Strings of Desire dostupne su preko prodajne mreže Tickets.rs u kategorijama: Standard: 2.500,00 din / Silver: 6.000,00 din (50 ulaznica) / Gold: 12.000,00 din (30 ulaznica) / Mecena: 25.000,00 dinara (10 ulaznica).

Dušan Veselinović

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Admin

Read Previous

LN: Poljska ubedljivo, preokret Japana – Sportklub

Read Next

Kako da smanjite otečenost lica nakon spavanja? – WANNABE MAGAZINE