• December 5, 2021

Želim da moja mama bude dobro svakog meseca, a ne samo u oktobru

Moje ime je Jovana i dvadesetosmogodišnja novinarka sam. Uz to, ćerka sam. Moja mama ima rođenu sestru, tako da sam i sestričina. I njihova mama je i dalje sa nama, tako da sam i unuka. Moja baka ima sestru. Mogu reći, ženska linija u porodici nam je jaka – ali postoji jedna stvar koja je može oslabiti.

Govorim o raku dojke, bolesti koja je daleko češća kod žena nego muškaraca, a za koju su preduslovi toliko jednostavni da se čine gotovo nefer. Uslov je to da budete žena i ništa vam ne može garantovati da će vas ova opaka bolest zaobići. I zato se, kao ženska članica jedne većinski ženske porodice, brinem i konstantno informišem o tome kako rak dojke možemo otkriti unapred, sprečiti ili izlečiti.

Tako sam došla i do sjajne inicijative brenda Lindex, koja je nastala u saradnji sa kompanijom Triple Jump Group – koja mi je dala priliku da stručnjacima sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije postavim sva ona pitanja na koja nisam imala odgovor a koja se tiču raka dojke. Zahvaljujući njoj, osetila sam se sigurnije i informisanije, i kao da ipak imam neku moć u svojim rukama – kada je u pitanju bolest koje se pribojavam.

Kako bih osećaj sigurnosti koji sam osetila prenela i vama, našim čitateljkama, poznanicama, prijateljicama, majkama, ćerkama, sestrama, kumama… odgovore koje sam dobila delim sa vama u nastavku teksta.

Jer sam sigurna da svaka od vas želi da žene do kojih joj je stalo sačuva u svom životu, a i da sebe sačuva zarad njih. Oktobar jeste mesec dizanja svesti o raku dojke, ali ja želim da moja mama bude dobro svakog meseca.

1. Koliko je zaista bitan samopregled dojki?

Samopregled dojki može biti važan i svakako je jedan od načina za ranu detekciju raka dojke, koji kao takav može biti uspešno lečen i izlečen. Tokom godina su se vodile disksije na temu da li samopregled dojki poboljšava lečenje i preživljavanje pacijentkinja obolelih od raka dojke i postoje velike studije u Kini i Rusiji koje su uključivale preko 400.000 pacijentkinja, a koje nisu pokazale da samopregled ima značajan uticaj na ukupno preživljavanje pacijentkinja. Američko udruženje za karcinom ga ne preporučuje kao redovni skrining(preventivni) metod za ranu detekciju raka dojke.

Naši eksperti ipak veruju da samopregled dojki jednom mesečno može biti koristan za rano otkrivanje raka dojke, posebno u kombinaciji sa kliničkim pregledom lekara eksperta, mamografijom, ultrazvučnim i MRI pregledom dojki.

Samopregled dojki se obavlja jednom mesečno između 5. i 10. dana menstrualnog ciklusa ili nekog određenog datuma svakog meseca kod menopauzalnih žena.

2. Da li postoje žene koje imaju veću verovatnoću da obole od raka dojke i ko su one?

Biti žena i stariti predstavljaju dva najznačajnija faktora rizika za obolevanje od raka dojke. Međutim u toj velikoj grupi kod pojedinih žena postoje određeni predisponirajući faktori koji ih stavljaju u veći rizik od ostalih.

Navešćemo najznačajnije faktore koji su udruženi sa povećalom učestalošću raka dojke:

– porodična istorija raka dojke (mama, baka, sestra)

– nasledni rak dojke (5-10% svih karcinoma dojke su nasledne prirode)

– prethodna istorija raka dojke kod pacijentkinje

– prethodno postojanje određenih benignih stanja dojke (atipična hiperplazija)

– izloženost jonzujućem zračenju grudnog koša pre 30. godine života (npr. lečenje Hočkin limfoma u detinjstvu)

– gojaznost

– nerađanje

– kasni pri porođaja (posle 30. godine)

– nedojenje

– menstrualna istorija (rana menarha – pre 12. godine i kasna menopauza – posle 50. godine)

– upotreba hormonske supstitucije (najčešće se govori postmenopauzalnoj)

– prekomerna upotreba alkohola (moguć faktor rizika)

Prisustvo jednog ili više od navedenih faktora svakako ne znači da će se kod te osobe nužno razviti karcinom dojke, kao što postoje mnoge žene koje su već obolele od karcinoma dojke, a nemaju nijedan poznat faktor rirzika.

3. Koliko lekovi koji se koriste u lečenju karcinoma utiču na ostatak organizma?

Kao i svi ostali, lekovi koji se koriste u lečenju karcinoma dojke imaju svoja neželjena dejstva. Stoga, odluku o tome koji će se lek i kod kog pacijenata primeniti, donosi multidisciplinarni tim eksperata koji pažljivo procenjuje korist i potencijalni rizik od primene određene terapije za svakog pojedinačnog pacijenta.

4. Da li kod nas postoje institucije koje se bave mentalnim zdravljem žena koje se bore sa karcinomom dojke?

Ne postoje specijalizovane institucije koje se bave isključivo tom problematikom, ali u svim ustanovama koje se bave mentalnim zdravljem postoje specijalisti koji imaju bogato kliničko iskustvo sa takvim pacijentkinjama, s obzirom na to da je rak dojke relativno često oboljenje. Takođe, u ustanovama koje se bave lečenjem karcinoma dojke postoji tim psihologa i defektologa koji u okviru savetovališta za podršku pacijentima obolelim od raka kao i njihovim porodicama pruža neophodnu podršku tokom procesa dijagnostike, lečenja, ali i nakon završenog procesa lečenja. I u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije postoji takvo savetovalište.

Potpisnici:

Doc. dr Srđan Nikolić, specijalista opšte hirurgije

Kl. asist. dr Nada Santrač, specijalista opšte hirurgije

Dr Nevena Savković, specijalizant opšte hirurgije

Klinika za onkološku hirurgiju

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Naslovna fotografija: instagram.com/ascoolaskimdeal

Jovana Pantić

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Admin

Read Previous

Tuhel o povredama Lukakua i Vernera: Moramo se izboriti – Sportklub

Read Next

U ljudskoj prirodi je potreba za pripadanjem, a evo kako se sve ona manifestuje