Vesti

Zelenski: Moramo učiniti sve da završimo rat sledeće godine

Published

2 years ago

November 17, 2024

Admin

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da imajući u vidu politiku novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, veruje da će rat u Ukrajini uskoro biti završen.

“Niko ne želi mir kao mi. Promena politike Sjedinjenih Američkih Država sugeriše da će, po mom mišljenju, rat biti završen. Ne znam kako. Naš zadatak je da odbranimo jaku poziciju. Važan nam je pravedan mir, da nema osećaja da smo izgubili najbolje zbog nepravde koja nam je nametnuta… Mislim da će se rat završiti… Ne postoji tačan datum, ali sa politikom tima koji će sada voditi Belu kuću, rat će se pre završiti. Ovo je njihov pristup, obećanje njihovom društvu”, istakao je Zelenski u intervjuu za javni servis Suspilne, povodom stogodišnjice ukrajinskog radija.

On je rekao da je imao sa Trampom veoma dobar razgovor i da mu je čestitao na pobedi, kao i da mu je novoizabrani predsednik rekao da “želi da prekine rat i da pomogne”.

“I on je na strani podrške Ukrajini, ceni našu snagu, integritet i hrabrost. Odnosno, atmosfera u našim razgovorima je do sada bila dobra”, rekao je Zelenski i dodao da će kao predsednik Ukrajine, “ozbiljno razgovarati samo sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država”.

Zelenski je ocenio da ruski predsednik Vladimir Putin ne želi mir u Ukrajini, ali može da sedne za pregovarački sto uz učešće svetskih lidera, jer bi to, kako je naveo, značilo kraj njegove političke izolacije.

“Mislim da Putin ne želi mir. Ali to ne znači da on ne želi da sedne za pregovarački sto sa nekim od lidera. Za njega bi to bio kraj političke izolacije. Za njega je korisno da sedne i razgovara, ali ne i da pregovara…Njemu je od koristi da se dogovori o nekim uslovima naše kapitulacije. Ali ko je on… To niko neće dozvoliti”, naglasio je Zelenski.

Na pitanje o ukrajinskim “crvenim linijama” u pregovorima, Zelenski je rekao da će o tome otvoreno govoriti kada na sastanku sa Trampom čuje detaljnu liniju plana koji se trenutno priprema.

Prema njegovim rečima, u trenutnoj situaciji pregovori sa Putinom bi značili gubljenje statusa Ukrajine na startu.

“Kakvi mogu biti pregovori sa ubicom? Ako razgovaramo sa Putinom u uslovima u kojima se sada nalazimo, kada nismo ojačani nekim bitnim elementima, to je gubljenje statusa Ukrajine na startu. U slaboj poziciji, u ovim pregovorima nema šta da se radi”, rekao je predsednik Ukrajine.

On je dodao da je važan stav SAD i predsednika Trampa prema Ukrajini.

“Amerika mora da zadrži stav da je Rusija agresor, da je narušila naš teritorijalni integritet, međunarodno pravo. Ovo je jedna od tačaka koja je važna za svaku pregovaračku platformu. A trebalo bi da ima i elemenata našeg Plana pobede. Za nas je pobeda jaka Ukrajina”, istakao je Zelenski.

Kako je naveo, u pregovorima sa Trampom, aktuelnim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i evropskim liderima, Ukrajina je dokazala da retorika “sedi i slušaj” ne funkcioniše.

“Ovako treba da se odnosimo prema svakoj zemlji – sa poštovanjem. Ovde se radi o jednakosti – o jednoj od onih vrednosti za koje se borimo”, dodao je on.

Govoreći o pomoći, Zelenski je zahvalio SAD na “dvopartijskoj podršci” i podsetio da su i demokrate i republikanci glasali za “ukupno 175 ili 177 milijardi dolara za pomoć ove ili one vrste”.

“Da me pitate koliko smo dobili od toga, ne bih ulazio u detalje, samo bih rekao: pola nismo dobili. Ovo je važan element kada govorimo o tome kako i ko nam pomaže. Verujem da je Evropa ništa manje nije pomogla. Ali moramo biti iskreni… Oružje je stiglo, a SAD su povećale proizvodnju, svoja skladišta i moć svoje vojske. Na primeru drugog naroda stekli su iskustvo za sebe. I Evropljani takođe”, ocenio je ukrajinski lider.

On je poručio da je najvažniji zadatak trenutno očuvanje jedinstva između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

“Jer ako se promeni američka politika, promeniće se i snaga jedinstva u Evropi. Da li će to uticati na povećanje beneficija? Ne, to može uticati samo na njihovo smanjenje”, zaključio je Zelenski.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Odvojite malo vremena i poklonite nekome ono najvrednije, šansu za novi život: Evo gde danas možete dati krv

Published

12 hours ago

October 11, 2026

Admin

Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju na beogradskoj opštini Palilula i u Bogatiću.

Bogatić, Klenje, Mesna zaјednica 9-14 h
Palilula, Borča, Stop Shop Retail Park, autobus 10-14 h

Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.

– radnim danima od 7 do 19 h

– subotom i praznicima od 8 do 15 h

Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

(Telegraf.rs)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Višegrad slavi nobelovca: Obeležene 134 godine od rođenja Ive Andrića

Published

12 hours ago

October 11, 2026

Admin

Povodom obeležavanja 134 godine od rođenja nobelovca Ive Andrića, Kulturni centar u Višegradu organizovao je prigodan program, a poseban značaj obeležavanja ogleda se u očuvanju uspomene na Andrićev život i stvaralaštvo i u podsticanju mladih generacija da upoznaju i neguju književno nasleđe ovog velikog pisca.

Za Kulturni centar u Višegradu, oktobar je uvek u znaku nobelovca Ive Andrića, koji je iza sebe ostavio veliki književni opus.

“Večeras smo obeležili 134 godine od rođenja Ive Andrića, u gradu koji je njegov zavičaj i koji je ostavio dubok trag u njegovom književnom opusu. Višegrad je grad koji se trajno seća Ive Andrića, i večeras smo imali priliku da slavimo Andrićeve misli i trijumf pisane reči”, rekla je sinoć Jelena Đurić, direktor Kulturnog centra “Ivo Andrić” Višegrad, prenosi danas RTRS.

Ivo Andrić je ostvario izuzetno uspešnu, dvadesetogodišnju diplomatsku karijeru, služeći Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji u čak osam evropskih država, rekao je istoričar književnosti Vladan Bajčeta.

Muzej Ive Andrića, Spomen-muzej Ive Andrića, Ivo Andrić

Foto: Ona.rs/Aleksandra Blažević

“Andrić je diplomatsku karijeru započeo u Vatikanu. Prošao je nekoliko evropskih gradova, od Bukurešta, preko Trsta, Graca, Marseja, Madrida i završio u Berlinu. To je bila jedna turbulentna karijera u konstantnom usponu. On je zapravo u jednom trenutku pred sam kraj svoje karijere postao i drugi čovek srpske diplomatije”, naveo je Bajčeta.

Pored predavanja profesora Bajčete, za sugrađane je otvorena izložba “Lica Andrićevog djetinjstva”.

‘,
fallbackScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’
}
googletag.cmd.push(function(){function e(t){if(t.slot.getSlotElementId()===slotReplacement.slotId){if(t.isEmpty){var n=document.getElementById(slotReplacement.slotId).parentElement;if(n&&(n.innerHTML=””,slotReplacement.fallbackHtml&&(n.innerHTML=slotReplacement.fallbackHtml),slotReplacement.fallbackScript)){var l=document.createElement(“script”);l.src=slotReplacement.fallbackScript,n.appendChild(l)}}googletag.pubads().removeEventListener(“slotRenderEnded”,e)}}googletag.pubads().addEventListener(“slotRenderEnded”,e),googletag.enableServices()});
})()
]]>

“U pitanju su pre svega njegovi tetka i teča Ana i Ivan Matovščik, snažna figura – njegov učitelj Ljubomir Popović. Tu je i lik njegovog školskog druga Stevana Baranca i jedan vrlo simpatičan lik kućne pomoćnice Ajkune Hreljić”, pojasnila je Branka Tanasković iz Kulturnog centra “Ivo Andrić” u Višegradu.

Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a od svoje druge godine živeo je u Višegradu, gde je završio osnovnu školu.

Kasnije, tokom života, često se vraćao u Višegrad, a poslednji put ga je posetio tri godine pre smrti.

U svojim delima često je pisao o Višegradu i Višegrađanima, a za roman “Na Drini ćuprija” pisac je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Beogradski džez festival otvara Ana Popović: Naša najuspešnija muzičarka pred beogradskom publikom

Published

3 days ago

October 9, 2026

Admin

Foto: Pixabay

Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.

Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.

Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.

Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.

Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.

Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.

Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.

“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.

Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.

“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.

Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.

“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.

Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.

Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.

Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.

“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss