Connect with us

Lifestyle

Zašto se osećate loše kad postavljate granice?

Published

on

Kad se bavite bilo kojom vrstom rada na sebi, pokušavajući da naučite da bolje upravljate emocijama, da produbite samosaosećajnost i samoprihvatanje, da se oslobodite ograničavajućih uverenja, neminovno nailazite na momenat kad postavljanje granice postaje najvažniji i najteži zadatak.

Od psiholoških saveta u tekstovima, preko koučinga do terapeutskog rada, koncept postavljanja granica se pojavljuje kao neophodan deo brige o sebi u svim međuljudskim odnosima, a naročito u onim najbližim.

Postavljanje granice je očigledno dobro i zdravo za vas, ali zašto se onda osećate tako loše, kada pokušavate da to izvedete u praksi? Osećate krivicu, mislite da ste sebični, strahujete da nekog ne povredite i ne uvredite – izgleda daleko lakše prosto progutati i oćutati, nego izraziti svoja osećanja i potrebe i odbiti ono što ne želite da radite. Ali, samo tako izgleda. Osećate se loše kada postavljate granice, jer ste naučili (društvo, kultura, porodica, iskustvo) da je nepristojno, sebično i pogrešno tražiti najbolje za sebe i odbiti i odbaciti ono što vam ne služi. Uverenja o lošem i pogrešnom su usko povezana sa osećanjem krivice i srama, a kada počnete da učite da radite sa ovim teškim emocijama, možete se boriti sa postavljanjem granica i suočavati sa neuspehom u tom naporu.

Na duge staze, postavljanje granice u bilo kom odnosu vas osnažuje i čuva vaše samopoštovanje, dok istovremeno unapređuje te odnose. Kada više poštujete sebe i tražite isto poštovanje od drugih, oni zaista počinju da vas poštuju, zbog čega odnosi postaju bolji. Ili odlaze od vas i traže druge žrtve kojima mogu manipulisati osećanjem krivice, ostavljajući prostor u vašem životu za bolje odnose.

Postavljanje granice bez krivice

Šta su granice u psihološkom smislu

Granica je stvarna ili imaginarna linija između dva entiteta, koje ograničavaju prava drugima. Lako je sa fizičkim granicama, one su vidljive i jasne, ali psihološke su često zamagljene i nejasne. U suštini, granice su niz alata koje koristimo da bismo postavili ograničenja, očekivanja i odgovornosti, kako za druge, tako i za sebe. Radi se o tome da jasno definišete svoje vrednosti i prioritete, a zatim postavite granice oko ljudi ili aktivnosti u svom životu, koje vam ne donose radost ili čine da se osećate loše.

Postavljanje granice može biti jednostavno odbijanje poziva na zabavu kada vam nije do toga, kao i nešto složenije iznošenje svojih potreba bliskim osobama, roditeljima (koji vas zovu više puta dnevno ili svraćaju nenajavljeni), partneru (oko ponašanja koja ne želite da tolerišete, ili emocionalnih potreba koje želite da ispunite).

Važno je da imate u vidu da granice same po sebi nisu ni dobre ni loše, već je način na koji ih postavljamo ono što ih čini zdravim ili nezdravim za naše odnose.

Granice su zdrave kada osećamo da podižu kvalitet našeg života – kada odlučimo da nešto odbijemo, možda se ne osećamo dobro u tom trenutku i teško nam je da to saopštimo, ali se generalno osećamo bolje, a to se često reflektuje kroz osećanje olakšanja. Kao da smo skinuli neki teret sa sebe – a zapravo, i jesmo. Dakle, zdrave granice su oslobađajuće.

Ako pravite ustupke i izbegavate konfrontaciju da biste sačuvali mir u odnosima, nastaje nemir u vama – zato je važno da jasno i asertivno navedete svoje granice. To ne znači da su granice rigidne i nepromenljive i da njima nešto „presecate“ – o njima se može razgovarati i pregovarati, dok ne pronađete dobitno rešenje za obe strane.

Nezdrave granice su suviše krute ili suviše zamagljene, što dovodi do osećanja iscrpljenosti u odnosima. Kada vam nešto oduzima energiju, znači da nije razgraničeno na pravi način.

Iako su granice korisne i oslobađajuće, u praksi, reći roditeljima da ove godine nećete doći na porodično okupljanje za praznik – zahteva mnogo hrabrosti i vrlo je neprijatno. Nezdrave granice dolaze iz manipulativnog prostora, želje za kontrolom, ili ugađanjem drugima…

Kada se upustimo u nezdrave granice, krivica koju doživljavamo bi zapravo mogla biti znak da nismo usklađeni sa svojim vrednostima i mogla bi nas na kraju dovesti do toga da se korigujemo i uskladimo sa sobom.

Zdrave granice se zasnivaju na nameri da stvorimo bezbedan prostor za svoje potrebe, uz poštovanje druge osobe, bez okrivljivanja i bez osećanja krivice.

389A7016 1 Zašto se osećate loše kad postavljate granice?

Jakna i torba: Fashion & Friends, Košulja i farmerke: Hugo, Rolka: P….S….Fashion, Kapa: Lindex, Patike: Deichmann

Pročitajte i ovo: Dealbreakers – poznajete li svoje granice prihvatanja u vezi?

Postavljanje granice i krivica

Posmatrano u evolucionom kontekstu, postavljanje granice izaziva osećanje krivice jer naš reptilski deo mozga još uvek nosi informaciju o tome da je prihvatanje zajednice uslov za preživljavanje. Iako danas „izopštavanje“ ne znači smrt, mi i dalje imamo snažnu potrebu da budemo prihvaćeni i još jači strah da ćemo biti odbačeni. Mehanizmi koji nas štite od odbacivanja su krivica i stid – a oni su ujedno i najveći problem pri postavljanju granica.

Pomisao da naše odbijanje može drugu osobu povrediti, uznemiriti, naljutiti i dovesti do toga da se odnos prekine, otežava postavljanje granice.

Kulturni kontekst takođe ima veliki uticaj – autohtone kulture daju prioritet zajednici, a zapadne indivudualizmu. U tom smislu, individualistički orijentisanoj osobi bi moglo biti lakše asertivno postavljanje granice, dok će osobi orijentisanoj na zajednicu to biti teže.

Ali, pojednostavljeno rečeno, individualistički orijentisana osoba može biti u sukobu sa sobom, jer je vaspitana u porodici koja vrednuje prilagođavanje do podređivanja, ili na drugi način obeshrabruje postavljanje granica.

Kada odrastete uvereni da je stavljanje drugih na prvo mesto i odricanje od svojih želja i potreba ono što vam daje vrednost i omogućava da budete viđeni, prihvaćeni i voljeni, postavljanje zdravih granica za vas može biti zadatak koji ne uspevate da ispunite.

Ili, ako ste odrasli u okruženju u kome ste morali da budete na oprezu, možete razviti krute i neprobojne granice, jer ste naučili da vam držanje čvrstih granica obezbeđuje opstanak.

Unutar svih ovih faktora i slojeva, postoji i vaša struktura ličnosti – temperament, osnovne veštine i urođene sklonosti – koja se gradi u susretu sa porodicom i kulturom. U zavisnosti od vašeg stila privrženosti, kapaciteta emocionalne tolerancije, mentalne jasnoće i stabilnosti možete smatrati – ili ne – da je lako stvarati granice, održavati ih i teći sa njima.

Zdrave granice bez krivice

Kako da postavite granice koje neguju i vas i sve oko vas – da ih ne držite suviše čvrsto, da ne biste sputali sebe, niti previše labavo, da ne biste izgubili pravac?

Pre svega potrebno je da poznajete svoje potrebe i želje i da znate šta za vas nije u redu i šta vam je u redu u načinu na koji vam neko pristupa. Kada to razumete, možete početi da se zalažete za sebe i to funkcioniše povratno – kada znate šta želite, lakše ćete to i tražiti, a traženje će vam pomoći da bolje znate šta želite.

Prevazilaženje meta-emocija je sledeći korak. Većina naše emocionalne patnje ne dolazi zbog osećanja, već zbog meta-emocija koje osećamo u vezi sa osećanjima koja doživljavamo. One dolaze iz prostora kategorisanja i razdvajanja osećanja na dobra (prihvatljiva) i loša (neprihvatljiva i uznemirujuća) osećanja.

Dakle, ni osećanje krivice nije samo po sebi problematično – već način na koji reagujemo na osećanje krivice, kako se osećamo zato što osećamo krivicu.

Sve što osećate je validno i potrebno je istrajno procesuiranje, unutrašnji rad i uviđanje, da biste to zaista tako shvatili i doživeli, da biste „poravnali“ svoja osećanja i svoj doživljaj tih osećanja.

Sledeći korak u ovom procesu rada na granicama je da naučite da radite sa emocijama – naročito sa onim neprijatnim (besom, krivicom, stidom). Potrebno je da prihvatite svoju ranjivost, koja je pogrešno shvaćena kao dopuštanje slabosti, dok je zapravo dopuštanje drugima da vas vide takvi kakve kakvi ste. Ranjivost je takođe proces otvaranja – malo po malo delimo svoje misli, osećanja, potrebe, želje, strahove, dolazeći do toga da tražimo ono što nam je potrebno i do postavljanja granica.

Zauzimajući se za sebe i tražeći da se vaše potrebe zadovolje, važno je da održavate balans i dvosmernost i da proverite da li sami poštujete tuđe granice. Stvaranje zdravih granica obostrano podstiče rast – kada odbijete nekog kome ste do sada uvek govorili „da“, dajete mu priliku da poradi na svojim slepim tačkama i unutrašnjim sadržajima.

I budite velikodušni prema sebi dok pokušavate i dešava se da ne uspete – pokažite sebi saosećanje, milost, ljubaznost, kao što ih pokazujete drugima. Radite na sebi i učite kako da brinete o sebi, tako da istovremeno brinete i o drugima, a to je složen posao, u kome ćete vremenom postajati sve bolji.

Pročitajte i ovo: Šta su emocionalne granice i kako da ih postavite u vezi i bliskim odnosima

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Continue Reading

Lifestyle

Menstruacija je i dalje tabu: Kompanija dm predstavila rezultate međunarodnog istraživanja o menstrualnom ciklusu

Published

on

By

Menstrualni ciklus još uvek je neprijatna tema za razgovor za više od polovine anketiranih pripadnica ženskog pola, zaključak je velikog međunarodnog istraživanja o menstruaciji koje je predstavila kompanija dm drogerie markt. Ovo opsežno istraživanje drogerijski lanac sproveo je povodom borbe protiv menstrualnog siromaštva u svim zemljama koncerna, ali i sveobuhvatne kampanje Žensko zdravlje čiji je glavni fokus ove godine upravo menstrualno zdravlje žena.

Rezultati su dobijeni na osnovu 6.000 ispitanih devojaka i žena na temu menstruacije, uzrasta između 16 i 50 godina u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Italiji, Hrvatskoj, Austriji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji, Češkoj i Mađarskoj.

U Srbiji, pokazuju ovi rezultati, čak 52% njih smatra da menstruacija predstavlja neprijatnu temu za razgovor. Šezdeset posto ispitanih žena u ostalim državama gleda na menstruaciju kao na „tešku“ temu. Pre svega, zato što se o njoj još uvek ne priča dovoljno i zato što je tabu nastao od prirodnog procesa, koji devojčice u mladosti čini nesigurnim i ima značajan uticaj na njihov doživljaj sopstvenog tela. Svaka treća anketirana žena nije bila uopšte ili dovoljno informisana o prvoj menstruaciji i to uprkos činjenici da svaka provede u proseku 2.000 dana sa menstrualnim krvarenjem tokom života.  

vizual za saopstenje korpologo 2000x1414px Menstruacija je i dalje tabu: Kompanija dm predstavila rezultate međunarodnog istraživanja o menstrualnom ciklusu

„S obzirom na to da većinu naših kupaca čine žene, naša dužnost je da ukažemo na izazove sa kojima se mnoge od njih svakodnevno suočavaju i podignemo svest o istim. Teme poput menstrualnog ciklusa i siromaštva imaju značajan uticaj na zdravlje, samopouzdanje i život žena, zato nam je drago što zahvaljujući ovom istraživanju možemo preciznije da mapiramo na koje sve načine možemo da budemo tu za njih i dodatno ih osnažimo. Nakon dugoročnog umanjenja cena Jessa uložaka kao i projekata posvećenih unapređenju ženskog zdravlja koje ćemo podržati kroz konkurs „{ZAJEDNO} jedni za druge!“, sledi i niz donacija koje ćemo usmeriti ka najugroženijim kategorijama žena i devojčica. Takođe, radujemo se i drugoj sezoni letnjeg dm Podcasta, koja će se baviti tematikom ženskog zdravlja na edukativan i zanimljiv način“, rekla je Svetlana Jovanović Mitić, resorna menadžerka marketinga i komunikacija, dm Srbija i Severna Makedonija.    

Tegobe i ograničenja

Ukupno 74 posto žena navodi bolove u stomaku, grčeve, glavobolju i sl. kao najčešće fizičke tegobe tokom menstruacije. Kod gotovo istog broja žena, osećaju nelagodnosti doprinosi i strah od gubitka krvi u javnosti (69%). Za žene između 30 i 39 godina, ovo predstavlja još veći problem od fizičkog bola. Emocionalne tegobe se češće javljaju kod žena mlađih od 40 godina, a kako bi to sprečile, ispitanice se prvenstveno oslanjaju na lekove, kao i na odmor i opuštanje. Iako stručnjaci često preporučuju sportske aktivnosti, svaka treća žena ih izbegava tokom menstrualnog perioda. Takođe, 27 posto ispitanih žena izbegava i društvene kontakte, a to se posebno odnosi na mlađe generacije.

Odabir menstrualnih proizvoda i finansijski izazovi

Više od polovine žena se izjasnilo da cena igra važnu ulogu prilikom odlučivanja o kupovini – pre svega žene mlađe od 40 godina ističu ovaj aspekt. Proizvodi za menstruaciju se uglavnom biraju na osnovu aspekta „ne sadrži“ (62%), što implicira da je ispitanicama važno da se koriste proizvodi bez hemikalija ili sintetičkih aditiva kao što je parfem. Održivost igra sporednu ulogu (24%) – za mlade žene ovo pitanje je važnije nego za starije.

Kampanja „Zajedno protiv menstrualnog siromaštva“ 

Nesporno je da besplatni menstrualni proizvodi na radnim mestima kao i u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama mogu doprineti da se menstruacija učini „opipljivijom“ i samim tim prihvatljivijom temom. Međutim, 68 procenata ispitanica u Srbiji kaže da nikada do sada nisu primetile besplatne menstrualne proizvode u javnim prostorima. 

Sa ciljem da podigne svest o ovoj tematici i doprinese smanjenju menstrualnog siromaštva u našoj zemlji, dm drogerie markt je početkom 2024. dugoročno dodatno umanjio cene uložaka i tampona Jessa u okviru koncepta UVEK POVOLJNO. 

Takođe, drogerijski lanac je u okviru sveobuhvatne kampanje Žensko zdravlje najavio i novu sezonu dm Podcasta tokom letnjih meseci, koji će na edukativan i način, uz relevantne sagovornike i eksperte, predstaviti značajne teme i pitanja koja se odnose na poboljšanje fizičkog, mentalnog i menstrualnog zdravlja žena.

Ova inicijativa deo je šireg društvenog angažovanja kompanije u celom regionu, pa će svaka zemlja u kojoj dm posluje sprovoditi razne akcije u smeru očuvanja zdravlja žena i smanjenja menstrualnog siromaštva. Uz brojne i kontinuirane aktivnosti posvećene ženskom zdravlju, dm Srbija je drugu godinu zaredom pokrenuo i konkurs u okviru kog će podržati projekte posvećene unapređenju ove oblasti pod nazivom „{ZAJEDNO} jedni za druge!“. 

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Continue Reading

Lifestyle

Čipka je postala seksi – a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Published

on

By

Da li ste primetili: čipkasti odevni komadi se ponovo uveliko nose, a izgledaju seksepilnije nego ikad pre! Čipka se iznenada vratila u modu, a kako je u pitanju klasičan i romantičan materijal, nije ni čudo da se ponovo pojavljuju inovativni načini da je nosite.

Trend čipke u 2024. ima mnogo sličnosti sa no pants trendom od prošle godine – čipkasta prozirna midi-suknja je preplavila Instagram, a pre toga smo je spazili na revijama za proleće/leto 2024, modnih kuća Erdem i Carolina Herrera. Postoji toliko drugih načina da se nosi ova fantastična tkanina ukoliko vam vidljivost donjeg veša nije prihvatljiva.

Izgleda da je čipkasta haljina preko farmerki popularna opcija među street style zvezdama, obično dopunjena sportskim patikama. Čipka je takođe idealna tkanina za slojevite autfite, kako biste stvorili eklektičan look sa više tekstura.

Čipka oličava ženstvenu estetiku i istoriju veštog ženskog rada koji je dugo bio potcenjen. Lepota tkanine oličava se u njenim brojnim protivrečnostima. Uprkos tome što je delikatna i romantična, čipka može biti statement materijal. Može biti koketna i dopadljiva u vidu haljina, ali i seksi u vidu donjeg veša.

Čipka se oduvek povezivala sa sofisticiranošću i romantikom, ali sada se vraća u svakodnevno odevanje, jer ova vanvremenska tkanina više nije ograničena na donje rublje i svečane prilike.

Ukoliko ove sezone želite da je nosite, mi smo high street ponudi pronašli 10 različitih odevnih komada – i verujemo da ćete na ovoj listi pronaći makar jedan koji vam se dopada.

Čipkasti odevni komadi: 10 predloga sa domaćeg tržišta

Mango čipkasta prozirna košulja

Počinjemo sa odevnim komadom koji je istovremeno boho i seksi. Mango prozirnu košulju možete nositi i na sve festivale tokom leta.

c1 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Bershka čipkasti bodi sa otvorenim leđima

Crna čipka je neosporno seksi i rezervisana je za najluđe noći, tako da ćete ovaj Bershka bodi nositi na mnoge žurke predstojećih meseci.

c2 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Diesel denim top sa čipkom (Fashion&Friends)

Denim top modne kuće Diesel ima porub u vidu čipke, koji spaja dva kontrasta – robustni džins i delikatnu čipkastu tkaninu.

c3 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

H&M čipkasta slip haljina

Za coquette izgled ovog leta, izaberite H&M haljinu u bledoroze nijansi, jednostavnog kroja. Sjajno će izgledati uz letnje čizme.

c4 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Liu Jo teksas košulja sa čipkastim rukavima (Fashion&Friends)

Liu Jo košulja spaja cowboy estetiku sa romantičnom čipkom na rukavima, tako da će vam sigurno biti zabavno da stilizujete ovaj neobičan komad.

c5 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Lindex čipkasta haljina 

Haljina za letnje vrućine, za putovanja koja vas čekaju, ali i za lagano vikend popodne koje provodite u gradu. Boho moda se vratila, a ovaj model je oličava.

 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Zara čipkasta asimetrična prozirna suknja

Seksi Zara prozirna suknja će vam dobro doći na letovanju, ili gde god se budete zaputili na kupanje – a čipkasta tkanina joj donosi trendi look.

c7 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Twinset haljina sa porubom od čipke (MiaMaya)

Na našoj listi našao se i jedan poslovni odevni komad: midi-haljina crne boje sa porubima od čipke, izuzetno praktična i otmenog dizajna.

c9 ezgif.com webp to jpg converter Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Zara čipkasta košulja kraktih rukava i čipkaste pantalone

Co-ord setovi su uvek atraktivni i praktični, jer vam brzo daju kompletiran autfit. Ovaj set iz Zare možete nositi na moru, ali i u gradu, kad vam prilika dozvoli.

c8 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Stradivarius čipkasti top sa trakama

“Kopenhagen” bluze su prolećni trend, a u Stradivariusu smo našli i top sa prednjim trakama, koji je romantičan i seksepilan letnji izbor.

c10 Čipka je postala seksi a mi smo izabrali 10 najlepših komada sa domaćeg tržišta

Pročitajte i ovo: Zagolicajte maštu: Senzualni odevni komadi prozirnih tekstura iz domaće ponude

Naslovna fotografija: instagram.com/audreyafs

Božica Luković

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Continue Reading

Lifestyle

Trijumf snažnih ženskih likova: Ovo su dobitnici nagrada na Kanskom filmskom festivalu 2024.

Published

on

By

Kanski festival 2024. doneo je brojna iznenađenja i uspehe, posebno za filmove koji se fokusiraju na ženske likove i priče. Najveće priznanje festivala, Zlatna palma za najbolji film, pripala je Seanu Bakeru za film “Anora”. Ova romantična priča o egzotičnoj plesačici (Mikey Madison) i bogatom sinu ruskog oligarha (Mark Eydelshteyn) osvojila je srca žirija i publike. Baker, koji je poznat po filmovima “The Florida Project” i “Red Rocket”, posvetio je nagradu svim seksualnim radnicima, naglašavajući važnost filmskog iskustva u bioskopu.

Kanski festival 2024: Najvažniji trenuci i pobednici

Posebnu pažnju ove godine privukao je hrvatski reditelj Nebojša Slijepčević, čiji je “Čovek koji nije mogao da ćuti” osvojio Zlatnu palmu za najbolji kratki igrani film. Ova dirljiva priča istražuje teme slobode govora i ličnog integriteta, čime je Slijepčević postao jedan od najznačajnijih reditelja iz regiona na svetskoj sceni.

Program je vodila francuska glumica Camille Cottin, dok je žirijem predsedavala Greta Gerwig, sa većinom ženskih članova uključujući španskog reditelja Juana Antonia Bayonu, tursku glumicu i scenaristkinju Ebru Ceylan, italijanskog glumca Pierfrancesca Favina, američku glumicu Lily Gladstone, japanskog reditelja Hirokazua Kore-edu, libansku glumicu i rediteljku Nadine Labaki i francuske zvezde Evu Green i Omara Sya.

Veliku nagradu festivala (Grand Prix) osvojila je Payal Kapadia za film “All We Imagine as Light”. Prvi indijski film u takmičarskom programu nakon 30 godina, istražuje veze između tri žene različitih generacija i klasa u Mumbaju.

[embedded content]

[embedded content]

Najbolji scenario pripao je francuskoj rediteljki Coralie Fargeat za horor film “The Substance”, dok je nagradu za najbolju glumicu podelio žiri za ansamblski nastup u filmu “Emilia Pérez”, koji je režirao Jacques Audiard. Ovaj muzički film, čija je radnja smeštena u Meksiko, priča o šefu kartela koji se preobražava u ženu, a u glavnim ulogama su Zoe Saldaña, Selena Gomez i Karla Sofía Gascón.

Nagradu za najboljeg glumca dobio je Jesse Plemons za ulogu u filmu “Kinds of Kindness”, dok je posebna nagrada uručena iranskom reditelju Mohammadu Rasoulofu, koji je prisustvovao festivalu uprkos velikim rizicima zbog političkih pritisaka u svojoj zemlji.

Nagradu za najbolju režiju osvojio je portugalski reditelj Miguel Gomes za film “Grand Tour”, dok je Camera d’Or za najbolji debitantski film pripala Halfdanu Ullmanu Tondelu za “Armand”. Specijalno priznanje dobio je film “Mongrel”, u režiji Chianga Weia Lianga i Youa Qiaoa Yina.

Lista dobitnika Kanskog festivala 2024.

Zlatna palma za najbolji film

Sean Baker za “Anora”

Zlatna palma za najbolji kratki igrani film

Nebojša Slijepčević za “Čovek koji nije mogao da ćuti”

Velika nagrada (Grand Prix)

Payal Kapadia za “All We Imagine as Light”

Nagrada za najbolji scenario

Coralie Fargeat za “The Substance”

Nagrada za najbolju glumicu

Ansambl iz filma “Emilia Pérez” (Zoe Saldaña, Selena Gomez i Carla Sofía Gascón)

Nagrada za najboljeg glumca

Jesse Plemons za “Kinds of Kindness”

Posebna nagrada

Mohammad Rasoulof za “The Seed of the Sacred Fig”

Nagrada za najbolju režiju

Miguel Gomes za “Grand Tour”

Camera d’Or za najbolji debitantski film

Halfdan Ullman Tondel za “Armand”

Specijalno priznanje

Chiang Wei Liang i You Qiao Yin za “Mongrel”

Pročitajte i ovo: Pop diva o borbi sa bolešću: Stiže nam dokumentarac “I Am: Céline Dion”

Naslovna fotografija: instagram.com/festivaldecannes

Nikola Gudelj

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.