Lifestyle
Zašto se osećate loše kad postavljate granice?
Kad se bavite bilo kojom vrstom rada na sebi, pokušavajući da naučite da bolje upravljate emocijama, da produbite samosaosećajnost i samoprihvatanje, da se oslobodite ograničavajućih uverenja, neminovno nailazite na momenat kad postavljanje granice postaje najvažniji i najteži zadatak.
Od psiholoških saveta u tekstovima, preko koučinga do terapeutskog rada, koncept postavljanja granica se pojavljuje kao neophodan deo brige o sebi u svim međuljudskim odnosima, a naročito u onim najbližim.
Postavljanje granice je očigledno dobro i zdravo za vas, ali zašto se onda osećate tako loše, kada pokušavate da to izvedete u praksi? Osećate krivicu, mislite da ste sebični, strahujete da nekog ne povredite i ne uvredite – izgleda daleko lakše prosto progutati i oćutati, nego izraziti svoja osećanja i potrebe i odbiti ono što ne želite da radite. Ali, samo tako izgleda. Osećate se loše kada postavljate granice, jer ste naučili (društvo, kultura, porodica, iskustvo) da je nepristojno, sebično i pogrešno tražiti najbolje za sebe i odbiti i odbaciti ono što vam ne služi. Uverenja o lošem i pogrešnom su usko povezana sa osećanjem krivice i srama, a kada počnete da učite da radite sa ovim teškim emocijama, možete se boriti sa postavljanjem granica i suočavati sa neuspehom u tom naporu.
Na duge staze, postavljanje granice u bilo kom odnosu vas osnažuje i čuva vaše samopoštovanje, dok istovremeno unapređuje te odnose. Kada više poštujete sebe i tražite isto poštovanje od drugih, oni zaista počinju da vas poštuju, zbog čega odnosi postaju bolji. Ili odlaze od vas i traže druge žrtve kojima mogu manipulisati osećanjem krivice, ostavljajući prostor u vašem životu za bolje odnose.
Postavljanje granice bez krivice
Šta su granice u psihološkom smislu
Granica je stvarna ili imaginarna linija između dva entiteta, koje ograničavaju prava drugima. Lako je sa fizičkim granicama, one su vidljive i jasne, ali psihološke su često zamagljene i nejasne. U suštini, granice su niz alata koje koristimo da bismo postavili ograničenja, očekivanja i odgovornosti, kako za druge, tako i za sebe. Radi se o tome da jasno definišete svoje vrednosti i prioritete, a zatim postavite granice oko ljudi ili aktivnosti u svom životu, koje vam ne donose radost ili čine da se osećate loše.
Postavljanje granice može biti jednostavno odbijanje poziva na zabavu kada vam nije do toga, kao i nešto složenije iznošenje svojih potreba bliskim osobama, roditeljima (koji vas zovu više puta dnevno ili svraćaju nenajavljeni), partneru (oko ponašanja koja ne želite da tolerišete, ili emocionalnih potreba koje želite da ispunite).
Važno je da imate u vidu da granice same po sebi nisu ni dobre ni loše, već je način na koji ih postavljamo ono što ih čini zdravim ili nezdravim za naše odnose.
Granice su zdrave kada osećamo da podižu kvalitet našeg života – kada odlučimo da nešto odbijemo, možda se ne osećamo dobro u tom trenutku i teško nam je da to saopštimo, ali se generalno osećamo bolje, a to se često reflektuje kroz osećanje olakšanja. Kao da smo skinuli neki teret sa sebe – a zapravo, i jesmo. Dakle, zdrave granice su oslobađajuće.
Ako pravite ustupke i izbegavate konfrontaciju da biste sačuvali mir u odnosima, nastaje nemir u vama – zato je važno da jasno i asertivno navedete svoje granice. To ne znači da su granice rigidne i nepromenljive i da njima nešto „presecate“ – o njima se može razgovarati i pregovarati, dok ne pronađete dobitno rešenje za obe strane.
Nezdrave granice su suviše krute ili suviše zamagljene, što dovodi do osećanja iscrpljenosti u odnosima. Kada vam nešto oduzima energiju, znači da nije razgraničeno na pravi način.
Iako su granice korisne i oslobađajuće, u praksi, reći roditeljima da ove godine nećete doći na porodično okupljanje za praznik – zahteva mnogo hrabrosti i vrlo je neprijatno. Nezdrave granice dolaze iz manipulativnog prostora, želje za kontrolom, ili ugađanjem drugima…
Kada se upustimo u nezdrave granice, krivica koju doživljavamo bi zapravo mogla biti znak da nismo usklađeni sa svojim vrednostima i mogla bi nas na kraju dovesti do toga da se korigujemo i uskladimo sa sobom.
Zdrave granice se zasnivaju na nameri da stvorimo bezbedan prostor za svoje potrebe, uz poštovanje druge osobe, bez okrivljivanja i bez osećanja krivice.
Jakna i torba: Fashion & Friends, Košulja i farmerke: Hugo, Rolka: P….S….Fashion, Kapa: Lindex, Patike: Deichmann
Pročitajte i ovo: Dealbreakers – poznajete li svoje granice prihvatanja u vezi?
Postavljanje granice i krivica
Posmatrano u evolucionom kontekstu, postavljanje granice izaziva osećanje krivice jer naš reptilski deo mozga još uvek nosi informaciju o tome da je prihvatanje zajednice uslov za preživljavanje. Iako danas „izopštavanje“ ne znači smrt, mi i dalje imamo snažnu potrebu da budemo prihvaćeni i još jači strah da ćemo biti odbačeni. Mehanizmi koji nas štite od odbacivanja su krivica i stid – a oni su ujedno i najveći problem pri postavljanju granica.
Pomisao da naše odbijanje može drugu osobu povrediti, uznemiriti, naljutiti i dovesti do toga da se odnos prekine, otežava postavljanje granice.
Kulturni kontekst takođe ima veliki uticaj – autohtone kulture daju prioritet zajednici, a zapadne indivudualizmu. U tom smislu, individualistički orijentisanoj osobi bi moglo biti lakše asertivno postavljanje granice, dok će osobi orijentisanoj na zajednicu to biti teže.
Ali, pojednostavljeno rečeno, individualistički orijentisana osoba može biti u sukobu sa sobom, jer je vaspitana u porodici koja vrednuje prilagođavanje do podređivanja, ili na drugi način obeshrabruje postavljanje granica.
Kada odrastete uvereni da je stavljanje drugih na prvo mesto i odricanje od svojih želja i potreba ono što vam daje vrednost i omogućava da budete viđeni, prihvaćeni i voljeni, postavljanje zdravih granica za vas može biti zadatak koji ne uspevate da ispunite.
Ili, ako ste odrasli u okruženju u kome ste morali da budete na oprezu, možete razviti krute i neprobojne granice, jer ste naučili da vam držanje čvrstih granica obezbeđuje opstanak.
Unutar svih ovih faktora i slojeva, postoji i vaša struktura ličnosti – temperament, osnovne veštine i urođene sklonosti – koja se gradi u susretu sa porodicom i kulturom. U zavisnosti od vašeg stila privrženosti, kapaciteta emocionalne tolerancije, mentalne jasnoće i stabilnosti možete smatrati – ili ne – da je lako stvarati granice, održavati ih i teći sa njima.
Zdrave granice bez krivice
Kako da postavite granice koje neguju i vas i sve oko vas – da ih ne držite suviše čvrsto, da ne biste sputali sebe, niti previše labavo, da ne biste izgubili pravac?
Pre svega potrebno je da poznajete svoje potrebe i želje i da znate šta za vas nije u redu i šta vam je u redu u načinu na koji vam neko pristupa. Kada to razumete, možete početi da se zalažete za sebe i to funkcioniše povratno – kada znate šta želite, lakše ćete to i tražiti, a traženje će vam pomoći da bolje znate šta želite.
Prevazilaženje meta-emocija je sledeći korak. Većina naše emocionalne patnje ne dolazi zbog osećanja, već zbog meta-emocija koje osećamo u vezi sa osećanjima koja doživljavamo. One dolaze iz prostora kategorisanja i razdvajanja osećanja na dobra (prihvatljiva) i loša (neprihvatljiva i uznemirujuća) osećanja.
Dakle, ni osećanje krivice nije samo po sebi problematično – već način na koji reagujemo na osećanje krivice, kako se osećamo zato što osećamo krivicu.
Sve što osećate je validno i potrebno je istrajno procesuiranje, unutrašnji rad i uviđanje, da biste to zaista tako shvatili i doživeli, da biste „poravnali“ svoja osećanja i svoj doživljaj tih osećanja.
Sledeći korak u ovom procesu rada na granicama je da naučite da radite sa emocijama – naročito sa onim neprijatnim (besom, krivicom, stidom). Potrebno je da prihvatite svoju ranjivost, koja je pogrešno shvaćena kao dopuštanje slabosti, dok je zapravo dopuštanje drugima da vas vide takvi kakve kakvi ste. Ranjivost je takođe proces otvaranja – malo po malo delimo svoje misli, osećanja, potrebe, želje, strahove, dolazeći do toga da tražimo ono što nam je potrebno i do postavljanja granica.
Zauzimajući se za sebe i tražeći da se vaše potrebe zadovolje, važno je da održavate balans i dvosmernost i da proverite da li sami poštujete tuđe granice. Stvaranje zdravih granica obostrano podstiče rast – kada odbijete nekog kome ste do sada uvek govorili „da“, dajete mu priliku da poradi na svojim slepim tačkama i unutrašnjim sadržajima.
I budite velikodušni prema sebi dok pokušavate i dešava se da ne uspete – pokažite sebi saosećanje, milost, ljubaznost, kao što ih pokazujete drugima. Radite na sebi i učite kako da brinete o sebi, tako da istovremeno brinete i o drugima, a to je složen posao, u kome ćete vremenom postajati sve bolji.
Pročitajte i ovo: Šta su emocionalne granice i kako da ih postavite u vezi i bliskim odnosima
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević
Od omiljenih deserata i slatkih gourmand nota do parfema inspirisanih plišanim igračkama i izmišljenim likovima, mirisi postaju sve ličniji. A iza ovog trenda krije se mnogo više od simpatičnog pakovanja.
Parfemski svet poslednjih godina doživljava pravu malu revoluciju. Više nije dovoljno da miris bude samo prijatan, luksuzan ili zavodljiv. Danas želimo da nas podseća na nešto, da nas vrati u određeni trenutak, popravi raspoloženje ili jednostavno govori nešto o nama.
Zato parfemi sve češće mirišu na omiljeni kolač, čisto rublje, mleko, voće ili vanilu, ali i na mnogo neobičnije stvari. Jedan od zanimljivijih primera su mirisi inspirisani popularnim likovima i kolekcionarskim predmetima, poput Squishmallows plišanih igračaka.
Na prvi pogled, parfem inspirisan plišanom igračkom može zvučati kao simpatičan proizvod namenjen mlađoj publici. Međutim, njegova popularnost govori o mnogo većoj promeni u načinu na koji danas doživljavamo parfeme.
Od plišane igračke do parfema
Squishmallows su svoju kolekcionarsku, razigranu estetiku pretočili u mirisnu kategoriju, dajući pojedinačnim likovima sopstvene parfemske profile. Ideja je jednostavna: ako već imamo omiljenog lika, zašto ga ne bismo mogli nositi sa sobom i kroz miris?
Za razvoj kolekcije brend je sarađivao sa stručnjacima za parfeme kako bi karakter, ličnost i priču svakog lika pretvorio u određene mirisne note.
Bočice su pritom osmišljene tako da podsećaju na mekoću i prepoznatljiv osećaj Squishmallows igračaka, dok je sam miris povezan sa osobinama konkretnog lika.
Jedan od mirisa, na primer, inspirisan je Joelle, likom koji voli da istražuje i isprobava nove stvari. Njena avanturistička priroda pretočena je u razigranu notu plave maline. Drugi miris, inspirisan likom Patty, kombinuje jagodu i zelene note kivija kako bi dočarao vedru atmosferu farmerske pijace.
Drugim rečima, cilj nije samo da parfem lepo miriše. Cilj je da ima priču.
Šta zapravo znači „mirisati kao omiljeni lik“?
Možda najzanimljiviji deo ovog trenda jeste to što ljudi zapravo ne žele nužno da mirišu doslovno kao određeni lik.
Prema mišljenju stručnjaka, mnogo češće je reč o tome da žele da nose osećaj koji taj lik predstavlja.
Ako određeni plišani lik asocira na mekoću, sigurnost, slatkoću ili bezbrižnost, parfem inspirisan njime omogućava da taj osećaj bude prisutan i van sobe, kolekcije ili police na kojoj se igračka nalazi.
Miris je pritom posebno moćan jer je intimniji od mnogih drugih načina izražavanja. Nosi se direktno na koži, prati nas tokom dana i može da postane gotovo nevidljivi deo našeg identiteta.
Zato omiljeni lik više ne mora samo da stoji na polici. Možemo da ga „nosimo“ sa sobom.
Parfem postaje produžetak ličnosti
Ovakav način razmišljanja uklapa se u širi trend koji se već neko vreme primećuje u svetu parfema. Umesto jednog signature mirisa koji će nositi u svakoj prilici, ljudi sve češće prave čitave parfemske garderobe.
Jedan miris može odgovarati danu kada želimo da budemo energični, drugi kada nam je potrebna dodatna doza samopouzdanja, a treći kada želimo samo osećaj udobnosti.
Zbog toga parfem sve manje funkcioniše kao dodatak koji treba da ostavi određeni utisak na druge, a sve više kao nešto što biramo zbog sebe.
Pitanje više nije samo: „Da li lepo mirišem?“
Sve češće je: „Kako želim da se osećam?“
Zašto su nostalgija i „comfort“ mirisi toliko popularni?
Veliku ulogu u tome ima nostalgija.
Plišane igračke, miris kolača, jagode, vanila, marshmallow, toplo mleko ili sveže oprana odeća mogu da nas podsete na detinjstvo, određeno mesto ili jednostavno na osećaj sigurnosti.
Stručnjaci za mirise primećuju upravo rast interesovanja za kompozicije koje imaju emotivnu ili čak gotovo taktilnu dimenziju. Gourmand parfemi, mlečne note, marshmallow, skin scents i mirisi koji podsećaju na hranu ili čistoću postali su veliki trend.
Razlog je jednostavan: parfem više ne mora da predstavlja ono što želimo da drugi misle o nama. Može da predstavlja ono što želimo da osećamo.
Miris kao „comfort object“
Psihološki gledano, veza između mirisa i emocija ima posebno snažan potencijal. Određeni mirisi mogu da nas vrate u detinjstvo, podsete na osobu ili mesto ili stvore osećaj poznatog i sigurnog.
Zato parfem inspirisan omiljenim likom može da funkcioniše gotovo kao nevidljiva verzija predmeta za utehu.
Plišana igračka obično asocira na mekoću, sigurnost i poznat osećaj. Kada se ista ideja pretoči u miris, ona dobija potpuno novu dimenziju. Umesto da omiljeni predmet ostane kod kuće, njegovu simboliku možemo nositi sa sobom tokom celog dana.
Gen Z ne traži samo dobar parfem, već priču
Ovaj trend posebno dobro funkcioniše kod mlađih generacija koje parfem sve više posmatraju kao deo identiteta i ličnog izraza.
Parfem može biti povezan sa muzikom koju slušamo, garderobom koju nosimo, estetikom koju volimo, putovanjem koje pamtimo ili likom sa kojim se identifikujemo.
Upravo zato granice između parfema, mode, hrane, pop kulture i fandoma postaju sve manje jasne.
Mirisi više nisu izolovana beauty kategorija. Oni ulaze u svet kolekcionarstva, društvenih mreža i ličnog brendiranja.
Od „signature scent“ do parfemske garderobe
Nekada je cilj bio pronaći jedan parfem koji će postati naš prepoznatljiv miris. Danas sve više ljudi želi upravo suprotno.
Zašto bismo imali samo jedan kada možemo da biramo?
Jedan parfem za posao, drugi za izlazak, treći za vikend, četvrti za putovanje, peti za dan kada želimo nešto slatko i razigrano. Mirisi mogu da se menjaju u zavisnosti od raspoloženja, sezone ili trenutka, a pojedini se mogu i međusobno kombinovati.
Upravo je ta mogućnost eksperimentisanja jedan od razloga zbog kojih je parfem postao toliko zanimljiv mlađim kupcima.
Više ne kupujemo samo miris, već iskustvo
Popularnost parfema inspirisanih likovima pokazuje da se način na koji biramo mirise promenio.
Potrošači više ne traže samo kompoziciju koja im se dopada. Traže priču, emociju, nostalgiju i mogućnost da kroz proizvod izraze deo svoje ličnosti.
Zato je sasvim moguće da sledeći parfem neće biti izabran zato što je „elegantan“, „zavodljiv“ ili „luksuzan“.
Možda će biti izabran zato što miriše kao osećaj koji želimo da zadržimo još malo.
A ako je taj osećaj povezan sa omiljenim plišanim likom iz detinjstva, tim bolje.
Autor: Wannabe redakcija/Byrdie
Foto: Lummi/Patrick Venegas
Prijateljstva bi trebalo da donose podršku, bliskost i osećaj da pored sebe imamo nekoga ko nas razume. Ipak, postoje periodi kada čak i poruku najbliže prijateljice ostavimo za kasnije. Kada razgovori, planovi i stalna dostupnost počnu da deluju kao još jedna obaveza, možda nije problem u prijateljstvu, već u tome što jednostavno više nemamo kapacitet za sve.
Foto: Lummi / marisol
Internet je za taj osećaj pronašao naziv friendship burnout, odnosno iscrpljenost u prijateljskim odnosima. Ne radi se o stručnoj dijagnozi, niti automatski znači da je prijateljstvo loše. Ponekad jednostavno nemamo dovoljno emocionalne energije da budemo dostupni drugima onoliko koliko smo navikli. Posebno kada se istovremeno nosimo sa poslom, porodicom, partnerom, svakodnevnim obavezama i sopstvenim problemima. I dok kvalitetna prijateljstva generalno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje, istraživanja pokazuju da je upravo kvalitet odnosa važniji od pukog broja ljudi kojima smo okruženi.
Kada druženje počne da liči na još jednu obavezu
Friendship burnout obično ne dolazi uz veliku svađu ili dramatičan prekid odnosa. Mnogo češće počinje tiho. Odgovaranje na poruke se odlaže, grupni chat postaje naporan, planovi za večeru izazivaju više stresa nego uzbuđenja, a posle druženja ne osećamo se bolje, već još iscrpljenije.
Ponekad se to dešava u periodu kada smo generalno preopterećeni. Ako nam je kapacitet već popunjen poslovnim rokovima, porodičnim problemima ili sopstvenim brigama, čak i odnos koji volimo može zahtevati energiju koju tog trenutka nemamo. To ne mora da govori ništa loše o osobi sa druge strane. Potreba da se povučemo zato nije isto što i želja da nekoga izbacimo iz života. Nekad nam treba samo manje komunikacije, manje planova i malo više vremena bez obaveza.
Ali ponekad problem ipak jeste odnos
Postoji, međutim, razlika između situacije u kojoj smo umorni od svega i one u kojoj nas iscrpljuje baš određeno prijateljstvo. Jednostran odnos može vremenom da postane posebno naporan. Ako ste uvek vi osoba koja sluša, zove prva, rešava krize, pravi planove i prilagođava se, dok druga strana uglavnom prima tu pažnju, neravnoteža se lako pretvara u frustraciju.
Psiholozi naglašavaju da prijateljstvo ne mora svakog dana da bude savršeno izbalansirano. Postoje periodi kada će jednoj osobi biti potrebno mnogo više podrške. Problem nastaje kada takav odnos prestane da bude privremen i postane pravilo. Dugoročni nedostatak reciprociteta može da dovede do emocionalne iscrpljenosti i osećaja da smo u odnosu prisutni, ali nedovoljno viđeni. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se događa nakon susreta. Da li se posle razgovora uglavnom osećate povezano i rasterećeno ili imate utisak da ste upravo završili još jednu smenu?
Da li moramo uvek da budemo dostupni?
Pametni telefoni su promenili i očekivanja koja imamo od prijateljstva. Nekada je bilo potpuno normalno da nekoliko dana ne razgovaramo sa nekim. Danas se vidi da smo pročitali poruku, da smo bili online i da smo pre nekoliko minuta objavili story, pa tišina lako dobija značenje koje možda nema.
Tako nastaje i jedan novi oblik pritiska, ideja da bliskost mora da znači stalnu dostupnost. Ali dobar odnos ne mora da se održava neprekidnom komunikacijom. Niti nekoliko dana bez poruka automatski znači da se neko udaljava. Kvalitet socijalne podrške pokazuje snažnu povezanost sa ličnim zadovoljstvom, ali to ne znači da je više komunikacije uvek bolje. Istraživanja o prijateljstvu upravo kvalitet odnosa izdvajaju kao važan faktor dobrobiti. Drugim rečima, deset poruka dnevno nisu nužno dokaz boljeg prijateljstva.
Da li ste umorni od prijateljstva ili samo umorni?
Pre nego što zaključimo da je odnos postao problem, vredi pogledati širu sliku. Ako trenutno nemate želju da izlazite, kasnite sa odgovorima svim prijateljima i najradije biste proveli vikend sami, moguće je da vam jednostavno treba odmor. Ali ako izbegavate samo jednu osobu, ako unapred osećate napetost zbog susreta ili stalno imate utisak da morate da pazite šta govorite, problem može biti konkretniji.
Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko prostora u odnosu imate da budete svoji. Stručnjaci kao znak problematičnog prijateljstva izdvajaju situacije u kojima osećamo da moramo da umanjimo sopstvene uspehe, prilagodimo ponašanje ili izbegavamo određene teme da ne bismo izazvali reakciju druge osobe. Važan pokazatelj je i način na koji prijatelj reaguje kada otvoreno govorimo o problemu. Nije svaka faza distance razlog za raskid prijateljstva, ali ni svaki dugogodišnji odnos ne mora da traje samo zato što ima dugu istoriju.
Granice ne znače da ste loš prijatelj
Jedan od najjednostavnijih načina da se prijateljstvo ponovo učini prijatnim jeste da se smanji osećaj obaveze. Ne morate da odgovorite na svaku poruku odmah. Ne morate svaki put da prihvatite poziv za izlazak. I sasvim je u redu da kažete da trenutno nemate energije za dug razgovor. Granica može da bude i sasvim mala. Umesto dvosatnog telefonskog razgovora, dogovorite kafu. Umesto da pokušavate da se vidite svake nedelje, prihvatite da će u određenoj životnoj fazi to biti jednom mesečno. Bliska prijateljstva često prolaze kroz različite ritmove. Posao se menja, ljudi ulaze u veze, sele se, dobijaju decu ili jednostavno prolaze kroz periode kada im treba više vremena za sebe. Odnos koji može da preživi takve promene obično je mnogo stabilniji od onog koji zavisi od konstantne potvrde.
Nije potrebno „raskinuti“ svako prijateljstvo koje više nije isto
Internet kultura odnosa često sve svodi na dva izbora: odnos je zdrav ili je toksičan, osobu zadržavamo ili je „izbacujemo iz života“. Prijateljstva su ipak komplikovanija. Neki ljudi ostanu naši najbliži prijatelji decenijama. Neki su važni samo tokom određenog perioda. Sa nekima se udaljimo, a zatim ponovo pronađemo godinama kasnije.
Možda je zato korisnije pitanje od „da li treba da prekinem ovo prijateljstvo?“ ono jednostavnije: „Kako se osećam u ovom odnosu?“Ako je odgovor uglavnom sigurno, prihvaćeno i opušteno, verovatno vam ne treba novi prijatelj, već malo prostora. Ako je odgovor iscrpljeno, krivo ili stalno nedovoljno, možda je vreme da se odnos promeni. Jer prijateljstvo zahteva trud, ali ne bi trebalo stalno da se oseća kao posao.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / marisol
Od nežne pastelne do intenzivne magente, pink kosa ponovo je svuda. Adéla, Ice Spice, FKA twigs i Zara Larsson samo su neke od zvezda koje su poslednjih meseci isprobale pink kosu i potvrdile da se ovaj trend vraća. Sve češće ga viđamo na nastupima, naslovnicama, kampanjama i društvenim mrežama, zbog čega pink kosa ponovo postaje jedan od najprimećenijih beauty momenata.
Foto: Lummi / Sofía
Neko bira nežnu pastelnu roze, neko losos ili rose gold tonove, dok se druge zvezde odlučuju za intenzivnu bubblegum pink ili gotovo neon. Upravo ta raznolikost čini trend zanimljivim jer pink kosa više ne izgleda kao jedan specifičan look, već kao čitava kategorija beauty transformacija.
Adéla je pink pretvorila u deo svog prepoznatljivog izgleda
Kod Adéle pink kosa nije samo prolazna promena. Intenzivna ružičasta već neko vreme prati njenu vizuelnu estetiku kroz nastupe, spotove i društvene mreže, pa je postala gotovo jednako prepoznatljiva kao i njen muzički stil.
Ice Spice bira nežniju verziju
Potpuno drugačiji pristup ima Ice Spice. Nakon prepoznatljive narandžaste kose, pojavila se sa dužom kosom u nežnijoj pink nijansi koja vuče na losos. Za razliku od intenzivne fuksije, ova verzija deluje mnogo mekše i nosivije. Pink je prisutna, ali ne preuzima kompletan look, što pokazuje koliko trend može lako da se prilagodi različitim stilovima.
FKA twigs ide u futurističkom smeru
Kod FKA twigs pink kosa dobija potpuno drugačiji karakter. Intenzivni ružičasti detalji na svetloj kosi izgledaju futuristički i pomalo pank, što se savršeno uklapa u njen eksperimentalni vizuelni identitet.
Njena verzija je dobar primer da pink više nije nužno vezan za nežnu, romantičnu ili „girly“ estetiku. U zavisnosti od nijanse i stajlinga može da izgleda vrlo avangardno.
Zara Larsson pokazuje koliko pink može da se menja
Zara Larsson je pink kosu poslednjih meseci menjala gotovo kao modni dodatak, uklapajući je uz različite frizure i stylinge. Nekad je birala izraženiju promenu, a nekad samo diskretne pink detalje na svetloj kosi. Zbog toga njen pristup trendu deluje razigrano i lako, bez potrebe da svaki put napravi potpunu transformaciju.
Trend koji se stalno vraća u pop kulturu
Pink kosa nije nova pojava. Rihanna, Lady Gaga, Nicki Minaj i Katy Perry nosile su je u različitim fazama svojih karijera, često kao deo većih vizuelnih promena. Ovog puta nema jedne frizure koju svi pokušavaju da ponove. Bob, duga kosa, obojeni pramenovi ili kompletna promena boje podjednako se uklapaju u trend, pa njegov povratak deluje slobodnije i savremenije.
Kako pink kosu nositi sada
Ako želite da isprobate trend, promena ne mora odmah da bude drastična. Na svetloj kosi dovoljan je toner, nekoliko obojenih pramenova ili pink krajevi, dok intenzivnija boja na tamnijoj osnovi najčešće zahteva prethodno posvetljivanje.
Treba računati i na to da se pink relativno brzo ispira, ali upravo to može da bude deo njegovog šarma. Kako boja bledi, menja se i ceo izgled kose, pa jedna transformacija s vremenom dobija više različitih faza. Ovog puta ne postoji jedna verzija koju treba kopirati, već dovoljno prostora da svako trend prilagodi sebi.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Sofía
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized1 year agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Lifestyle3 years ago
Muzička seznacija Raye novo lice H&M Move kampanje
-
Vesti3 years ago
Tramp ponovo zapretio saveznicima: “Sad ostaju u NATO ako…”