Admin 
Koliko puta smo na izlasku iz neke loše veze rekle ” To je to, sada definitivno idem da se zamonašim” ? Pa, verovatno često. Sada kada bolje razmislimo, koja je veza zapravo bila dobra? Možda ona jedna. Ah, ali ta jedna… Koliko je samo dobra bila. Da li je Šarlot bila u pravu, da li mi dobijamo samo jednu ljubav u životu? Da li smo mi zaista sada stvarno citirali Šarlot? Da li je zaista bila ljubav ako se završila?
Toliko pitanja, a nimalo odgovora. Iz veze u vezicu, iz vezice u šemu, iz šeme u kombinaciju (koja je u stvari razlika između šeme i kombinacije?), dosada sam se, kao verovatno i većina žena, uglavnom borila sa nekim apsurdnim situacijama za koje pomislim da samo meni mogu da se dese. I onda čujem priče svojih drugarica, i njihovih drugarica i zajedničkih poznanica, i svaka ima sličan problem. Kao jedna zrela individua, ne mogu a da se ne zapitam da nije stvarno do mene? Nemoguće je da su svi oko mene ludaci, samo sam ja normalna. A opet… Možda je i moguće. Imala sam situaciju da mi je momak posle četvrtog viđanja tražio novac. Onda situaciju kada je dugogodišnji bivši momak rekao kako je kola izbacio iz brzine i gurnuo ih u Dunav zbog mene (a kola nikad nisu isplivala????), pa jednog kojeg su izboli nožem uvek kada smo se posvađali (okej, priznajem, to je bio isti onaj koji je gurnuo kola u Dunav). Bilo je i momaka koji su spavali sa svima, povređenih, otuđenih, ostavljenih, albatrosa, pijanaca bez nadanja (u svetu punom stradanja), i došla sam do tačke zasićenja kada sam rekla da ja zaista više ne mogu.
