Lifestyle
Zašto burnout češće i jače pogađa žene?
Postoje vrste umora koje san može da otkloni, a postoje i one koje ne prestaju čak i ako spavate osam sati i pravite pauze tokom rada. Možete raditi na tome da bolje upravljate svojim vremenom i da koristite sve tehnike za „resetovanje“ tokom radnog dana, ali na kraju i to postaje samo još nešto što morate da radite. Jer tako radi burnout – kad sagorite radeći, treba vam mnogo dublji, duži i kompletniji oporavak, ali treba vam i promena životnog stila. Međutim, to je teško. Uglavnom zato što shvatamo da nešto nije u redu, tek kad do grla potonemo u živo blato konstantne iscrpljenosti. Burnout nije samo stres, nije samo težak period, nije depresija. Burnout kod žena – to je stanje prerušeno u normalnost. Provlači se kroz društvena očekivanja, neplaćeni emocionalni rad, pritisak da uvek budu prisutne, uvek ljubazne i predusretljive, uvek u pravu. Krije se iza produktivnosti, iza automatskih osmeha, iza gustog dnevnog rasporeda.
Kao sveća koja gori i topi se – to što sagoreva je naša životna energija, a to što se topi, to smo mi, naša tela i naš duh. Društvo u kome živimo normalizuje iscrpljenost, slavi „superženu“ i nagrađuje one koji žrtvuju sve u ime produktivnosti. I tako, nelagodnost raste u senci – nevidljiva i prihvaćena. Sve dok više ne možete da je sakrijete ni od sebe, ni od drugih, jer jednostavno više ne možete tako. A šta tačno više ne možete? Pa… sve.
Šta je burnout
Burnout je spor i neumoljiv oblik emocionalne iscrpljenosti, koja se dugo taložila. Vrsta hroničnog umora koji ne nestaje sa odmorom jer je ukorenjen u dubljem emocionalnom disbalansu. To je rezultat hroničnog stresa koji se ne kontroliše, iscrpljujući telo i um.
Svetska zdravstvena organizacija ga je konačno prepoznala kao sindrom povezan sa poslom, definišući ga kao „stanje koje je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu, kojim nije uspešno upravljano“. Manifestuje se kroz tri ključna simptoma: iscrpljenost, cinizam ili mentalnu distancu od posla i smanjenu profesionalnu efikasnost. Ali istina je da se sagorevanje proteže daleko izvan zidova kancelarije. Uvlači se u lični život, narušava motivaciju i oštećuje odnose.
Oni koji ga doživljavaju govore o stalnom umoru, besanim noćima i mislima koje se stalno nameću i mozgu koji se ne „isključuje“. Burnout se može razviti u anksioznost, depresiju, hroničnu nesanicu, probleme sa varenjem. Telo protestuje, ali tiho, i često niko ne sluša. Jer nas nikada nisu učili da stanemo. Učili su nas da izdržimo.
@sharnlarissa Rest? Never. #burnout #healing #adhd #wlw #coping #rest ♬ original sound – Youranxietyislying2yew
Više odgovornosti, manje priznanja
Žene danas rade van kuće više nego ikada. Ali nikada nisu prestale da rade u kući. I taj dvostruki teret – profesionalni i kućni – nije podjednako podeljen sa njihovim partnerima i ukućanima. Zapravo, on skoro u potpunosti pada na njih.
Statistika to potvrđuje – žene su mnogo sklonije da dožive sagorevanje nego muškarci, posebno u okruženjima gde njihova uloga nije priznata ili cenjena. Problem je u tome što je mentalno i emocionalno opterećenje žena često nevidljivo.
instagram.com/cestclau
To je organizovanje rođendana dok se priprema prezentacija za šefa. To je pamćenje lekarskih pregleda dece dok se odgovara na hitan imejl. To je briga o starijim roditeljima, kućnim ljubimcima, nabavci, planiranju obroka, računima i kućnim poslovima, dok nastoje da održavanju formu i privlačnost za partnera. To je razmišljanje za troje, upravljanje za petoro, pojavljivanje svuda za svakog. Problem nije samo koliko se uradi, već kako se to doživljava.
A žene doživljavaju usamljenost u svojim naporima. Bez podrške, bez mreže, bez prostora da se kaže „dosta“. Najčešće i bez priznanja. Jer je normalno biti žena zmaj, leteti i bljuvati vatru na svim frontovima. I brinuti da jahači ostanu u sedlu. Prirodno je da žene brinu o drugima. Ali niko ne pita ko brine o njima.
Rodne predrasude u radnom okruženju
Na radnom mestu, žensko sagorevanje nije samo stvar radnog opterećenja. To je stvar kulture, a rodne predrasude podstiču profesionalnu iscrpljenost. Žene se često ocenjuju po dvostrukim standardima – ako su previše asertivne, smatraju se agresivnim. Ako su spremne na saradnju, pretpostavlja se da će obaviti emocionalni posao tima.
Pored toga, mnoge žene se ne osećaju slobodno da izraze ograničenja ili zatraže pomoć iz straha da ne izgledaju slabo. Zato kriju svoju nelagodnost, pate u tišini i osmehuju se čak i kada se raspadaju. Zato uključivanje na poslu nije opciona prednost – ono je neophodno. Kao što mnogi stručnjaci ističu, stvaranje bezbednih, empatičnih i istinski ravnopravnih prostora je prvi korak u sprečavanju sagorevanja. Jer rodna ravnopravnost nije samo igra brojeva – radi se o psihološkom blagostanju.
@nott.clarityit comes in waves and not everyday is what we hope it to be♬ burnout – emma chamberlain quotes ♡
Burnout kod žena i toksični mit o multitaskingu
Odrastamo verujući da su žene odlične u multitaskingu. Zvuči kao kompliment, ali radi kao lukava podvala. Jer, pošto se zna da mi možemo da radimo hiljadu stvari odjednom, od nas se to i očekuje. Što je najgore, same od sebe to očekujemo. Tako smo naučile da žongliramo dužnostima, poput čitavog tima fudbalera navale, ne ispuštajući loptu nikada, na bilo kom terenu. I kada se desi da je ispustimo, krivimo sebe što nismo bile dovoljno dobre, efikasne, sabrane, produktivne. Jer mi uvek moramo da budemo na visini svakog zadatka – to je normalno za nas.
Ali vremenom, ono što smo naivno pazarile kao supersilu, postaje zamka. Multitasking nije vrlina – to je mentalni kavez u kome doživljavamo burnout. U ženskom svetu, multitasking se često preklapa sa multirazmišljanjem – mentalnim stanjem u kome su žene stalno zauzeta u svom umu, čak i kada miruju. To je taj problem sa mozgom koji se ne „isključuje“. Sve mi to radimo.
To je to stalno, fragmentirano mentalno opterećenje: večera, posao, krivica, lista za kupovinu, nepročitane poruke, naš izgled – listi nema kraja. Rezultat? Mozak nikada ne miruje, a telo sledi. Ovaj stalni mentalni pritisak nas iscrpljuje. Dovodi do zaboravnosti, nedostatka fokusa, razdražljivosti – ili još goreg. Ali društvo to ne vidi. Jer „ona je jaka, uvek se snalazi“.
Prekidanje ovog obrasca je teško, jer to takođe znači prkošenje kulturnom modelu.
Lepota, savršenstvo i estetski burnout
Pored posla i upravljanja domaćinstvom, postoji treće tiho bojno polje za žene – njihovo telo. Standardi lepote postali su moderni oblik ugnjetavanja. Biti lep, negovan i „pristojan“ svakog dana postaje još jedna stavka na životnoj listi obaveza. To je tiho sagorevanje, ali sveprisutno. Sati provedeni u nastojanju da izgledamo sveže, mlado i vitko, čak i kada se osećamo prazno iznutra.
Žensko telo postaje beskrajan projekat, nikad završen, nikad usavršen, nikad dovoljan. Svaka nesavršenost se oseća kao neuspeh. Ova vrsta iscrpljenosti se ne vidi, ali se duboko oseća. I ona se akumulira, pojačavajući osećaj da nikada nema dovoljno vremena da se zaista brinemo o sebi ili jednostavno budemo ono što jesmo.
@studiostreit and that’s on mental health awareness #selfcare#mentalhealth#burnout#health#arttok ♬ original sound –
Iscrpljivanje identiteta – kada više ne prepoznajemo sebe
Postoji deo sagorevanja o kome se retko govorimo, možda zato što je najstrašniji – trenutak kada prestanemo da prepoznajemo sebe. Kada mentalna iscrpljenost prevaziđe telo i postane gubitak pravca, smisla i sopstva. Spora erozija identiteta. U početku je to samo umor. Onda postaje magla u mozgu. Zatim apatija. I konačno, tupa, uporna misao o tome ko smo postale i šta nam je to trebalo.
Odrasle smo verujući da je snaga u tome da sve nosimo same. Da je žaljenje slabost. Da je zaustavljanje gubitak. Zato, kada čak i najjednostavnije stvari postanu teške, osećamo se neadekvatno, poraženo, jurimo verziju sebe koja više ne postoji.
Burnout može evoluirati u egzistencijalnu krizu, ispunjenu sumnjom, krivicom i stalnim poređenjem. Svet ide dalje, a mi se osećamo blokirano, vezane za emocionalno sidro koje tone. Mislimo da nam nije dozvoljeno da se tako osećamo. Zato to maskiramo, nastavljamo da funkcionišemo, ali prestajemo zaista da živimo. Ovo je možda najsuroviji deo sagorevanja – njegov podmukli način da se osećamo usamljeno, čak i kada nismo.
Revolucionarna moć postavljanja granica
Razmišljajući o granicama, osećamo se gotovo poročno. U svetu koji hvali one koji uvek kažu „da“, umeće da kažemo „ne“ je revolucionarno. To nije sebično, to je samopoštovanje. Ne bekstvo, već preživljavanje. Pa ipak, za mnoge žene, reći „ne“ izaziva krivicu. Kao da se naša vrednost meri žrtvom. Ali reći „ne“ takođe znači reći „da“ sebi, svom prostoru, svom vremenu, svojoj energiji. Niko ne može sipati iz prazne čaše. Sagorevanje nije lični neuspeh. To je sistemska pukotina, kolektivna rana. To je znak sveta koji očekuje da uvek budemo prisutne, produktivne i besprekorne.
Ali više ne. Vreme je da se promeni narativ. Zaustavljanje nije slabost. To je jasnoća, to je ljubav. Ponekad je potrebno samo malo – zatvaranje laptopa, neodgovaranje odmah, dublje disanje. Ponekad je potrebno više – traženje pomoći, govorenje „ne mogu“, prekidanje ritma. Ne morate se savršeno izlečiti. Samo dozvolite sebi pravo da postojite, čak i u lošim danima. Jer niste mašine, niste superheroine i zmajevi. I ne morate nikome ništa da dokazujete.
Pročitajte i ovo: Kad potreba za poboljšanjem izaziva sagorevanje – kako da radite na sebi bez pritiska
Naslovna fotografija: instagram.com/cestclau
Brankica Milošević
Od omiljenih deserata i slatkih gourmand nota do parfema inspirisanih plišanim igračkama i izmišljenim likovima, mirisi postaju sve ličniji. A iza ovog trenda krije se mnogo više od simpatičnog pakovanja.
Parfemski svet poslednjih godina doživljava pravu malu revoluciju. Više nije dovoljno da miris bude samo prijatan, luksuzan ili zavodljiv. Danas želimo da nas podseća na nešto, da nas vrati u određeni trenutak, popravi raspoloženje ili jednostavno govori nešto o nama.
Zato parfemi sve češće mirišu na omiljeni kolač, čisto rublje, mleko, voće ili vanilu, ali i na mnogo neobičnije stvari. Jedan od zanimljivijih primera su mirisi inspirisani popularnim likovima i kolekcionarskim predmetima, poput Squishmallows plišanih igračaka.
Na prvi pogled, parfem inspirisan plišanom igračkom može zvučati kao simpatičan proizvod namenjen mlađoj publici. Međutim, njegova popularnost govori o mnogo većoj promeni u načinu na koji danas doživljavamo parfeme.
Od plišane igračke do parfema
Squishmallows su svoju kolekcionarsku, razigranu estetiku pretočili u mirisnu kategoriju, dajući pojedinačnim likovima sopstvene parfemske profile. Ideja je jednostavna: ako već imamo omiljenog lika, zašto ga ne bismo mogli nositi sa sobom i kroz miris?
Za razvoj kolekcije brend je sarađivao sa stručnjacima za parfeme kako bi karakter, ličnost i priču svakog lika pretvorio u određene mirisne note.
Bočice su pritom osmišljene tako da podsećaju na mekoću i prepoznatljiv osećaj Squishmallows igračaka, dok je sam miris povezan sa osobinama konkretnog lika.
Jedan od mirisa, na primer, inspirisan je Joelle, likom koji voli da istražuje i isprobava nove stvari. Njena avanturistička priroda pretočena je u razigranu notu plave maline. Drugi miris, inspirisan likom Patty, kombinuje jagodu i zelene note kivija kako bi dočarao vedru atmosferu farmerske pijace.
Drugim rečima, cilj nije samo da parfem lepo miriše. Cilj je da ima priču.
Šta zapravo znači „mirisati kao omiljeni lik“?
Možda najzanimljiviji deo ovog trenda jeste to što ljudi zapravo ne žele nužno da mirišu doslovno kao određeni lik.
Prema mišljenju stručnjaka, mnogo češće je reč o tome da žele da nose osećaj koji taj lik predstavlja.
Ako određeni plišani lik asocira na mekoću, sigurnost, slatkoću ili bezbrižnost, parfem inspirisan njime omogućava da taj osećaj bude prisutan i van sobe, kolekcije ili police na kojoj se igračka nalazi.
Miris je pritom posebno moćan jer je intimniji od mnogih drugih načina izražavanja. Nosi se direktno na koži, prati nas tokom dana i može da postane gotovo nevidljivi deo našeg identiteta.
Zato omiljeni lik više ne mora samo da stoji na polici. Možemo da ga „nosimo“ sa sobom.
Parfem postaje produžetak ličnosti
Ovakav način razmišljanja uklapa se u širi trend koji se već neko vreme primećuje u svetu parfema. Umesto jednog signature mirisa koji će nositi u svakoj prilici, ljudi sve češće prave čitave parfemske garderobe.
Jedan miris može odgovarati danu kada želimo da budemo energični, drugi kada nam je potrebna dodatna doza samopouzdanja, a treći kada želimo samo osećaj udobnosti.
Zbog toga parfem sve manje funkcioniše kao dodatak koji treba da ostavi određeni utisak na druge, a sve više kao nešto što biramo zbog sebe.
Pitanje više nije samo: „Da li lepo mirišem?“
Sve češće je: „Kako želim da se osećam?“
Zašto su nostalgija i „comfort“ mirisi toliko popularni?
Veliku ulogu u tome ima nostalgija.
Plišane igračke, miris kolača, jagode, vanila, marshmallow, toplo mleko ili sveže oprana odeća mogu da nas podsete na detinjstvo, određeno mesto ili jednostavno na osećaj sigurnosti.
Stručnjaci za mirise primećuju upravo rast interesovanja za kompozicije koje imaju emotivnu ili čak gotovo taktilnu dimenziju. Gourmand parfemi, mlečne note, marshmallow, skin scents i mirisi koji podsećaju na hranu ili čistoću postali su veliki trend.
Razlog je jednostavan: parfem više ne mora da predstavlja ono što želimo da drugi misle o nama. Može da predstavlja ono što želimo da osećamo.
Miris kao „comfort object“
Psihološki gledano, veza između mirisa i emocija ima posebno snažan potencijal. Određeni mirisi mogu da nas vrate u detinjstvo, podsete na osobu ili mesto ili stvore osećaj poznatog i sigurnog.
Zato parfem inspirisan omiljenim likom može da funkcioniše gotovo kao nevidljiva verzija predmeta za utehu.
Plišana igračka obično asocira na mekoću, sigurnost i poznat osećaj. Kada se ista ideja pretoči u miris, ona dobija potpuno novu dimenziju. Umesto da omiljeni predmet ostane kod kuće, njegovu simboliku možemo nositi sa sobom tokom celog dana.
Gen Z ne traži samo dobar parfem, već priču
Ovaj trend posebno dobro funkcioniše kod mlađih generacija koje parfem sve više posmatraju kao deo identiteta i ličnog izraza.
Parfem može biti povezan sa muzikom koju slušamo, garderobom koju nosimo, estetikom koju volimo, putovanjem koje pamtimo ili likom sa kojim se identifikujemo.
Upravo zato granice između parfema, mode, hrane, pop kulture i fandoma postaju sve manje jasne.
Mirisi više nisu izolovana beauty kategorija. Oni ulaze u svet kolekcionarstva, društvenih mreža i ličnog brendiranja.
Od „signature scent“ do parfemske garderobe
Nekada je cilj bio pronaći jedan parfem koji će postati naš prepoznatljiv miris. Danas sve više ljudi želi upravo suprotno.
Zašto bismo imali samo jedan kada možemo da biramo?
Jedan parfem za posao, drugi za izlazak, treći za vikend, četvrti za putovanje, peti za dan kada želimo nešto slatko i razigrano. Mirisi mogu da se menjaju u zavisnosti od raspoloženja, sezone ili trenutka, a pojedini se mogu i međusobno kombinovati.
Upravo je ta mogućnost eksperimentisanja jedan od razloga zbog kojih je parfem postao toliko zanimljiv mlađim kupcima.
Više ne kupujemo samo miris, već iskustvo
Popularnost parfema inspirisanih likovima pokazuje da se način na koji biramo mirise promenio.
Potrošači više ne traže samo kompoziciju koja im se dopada. Traže priču, emociju, nostalgiju i mogućnost da kroz proizvod izraze deo svoje ličnosti.
Zato je sasvim moguće da sledeći parfem neće biti izabran zato što je „elegantan“, „zavodljiv“ ili „luksuzan“.
Možda će biti izabran zato što miriše kao osećaj koji želimo da zadržimo još malo.
A ako je taj osećaj povezan sa omiljenim plišanim likom iz detinjstva, tim bolje.
Autor: Wannabe redakcija/Byrdie
Foto: Lummi/Patrick Venegas
Prijateljstva bi trebalo da donose podršku, bliskost i osećaj da pored sebe imamo nekoga ko nas razume. Ipak, postoje periodi kada čak i poruku najbliže prijateljice ostavimo za kasnije. Kada razgovori, planovi i stalna dostupnost počnu da deluju kao još jedna obaveza, možda nije problem u prijateljstvu, već u tome što jednostavno više nemamo kapacitet za sve.
Foto: Lummi / marisol
Internet je za taj osećaj pronašao naziv friendship burnout, odnosno iscrpljenost u prijateljskim odnosima. Ne radi se o stručnoj dijagnozi, niti automatski znači da je prijateljstvo loše. Ponekad jednostavno nemamo dovoljno emocionalne energije da budemo dostupni drugima onoliko koliko smo navikli. Posebno kada se istovremeno nosimo sa poslom, porodicom, partnerom, svakodnevnim obavezama i sopstvenim problemima. I dok kvalitetna prijateljstva generalno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje, istraživanja pokazuju da je upravo kvalitet odnosa važniji od pukog broja ljudi kojima smo okruženi.
Kada druženje počne da liči na još jednu obavezu
Friendship burnout obično ne dolazi uz veliku svađu ili dramatičan prekid odnosa. Mnogo češće počinje tiho. Odgovaranje na poruke se odlaže, grupni chat postaje naporan, planovi za večeru izazivaju više stresa nego uzbuđenja, a posle druženja ne osećamo se bolje, već još iscrpljenije.
Ponekad se to dešava u periodu kada smo generalno preopterećeni. Ako nam je kapacitet već popunjen poslovnim rokovima, porodičnim problemima ili sopstvenim brigama, čak i odnos koji volimo može zahtevati energiju koju tog trenutka nemamo. To ne mora da govori ništa loše o osobi sa druge strane. Potreba da se povučemo zato nije isto što i želja da nekoga izbacimo iz života. Nekad nam treba samo manje komunikacije, manje planova i malo više vremena bez obaveza.
Ali ponekad problem ipak jeste odnos
Postoji, međutim, razlika između situacije u kojoj smo umorni od svega i one u kojoj nas iscrpljuje baš određeno prijateljstvo. Jednostran odnos može vremenom da postane posebno naporan. Ako ste uvek vi osoba koja sluša, zove prva, rešava krize, pravi planove i prilagođava se, dok druga strana uglavnom prima tu pažnju, neravnoteža se lako pretvara u frustraciju.
Psiholozi naglašavaju da prijateljstvo ne mora svakog dana da bude savršeno izbalansirano. Postoje periodi kada će jednoj osobi biti potrebno mnogo više podrške. Problem nastaje kada takav odnos prestane da bude privremen i postane pravilo. Dugoročni nedostatak reciprociteta može da dovede do emocionalne iscrpljenosti i osećaja da smo u odnosu prisutni, ali nedovoljno viđeni. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se događa nakon susreta. Da li se posle razgovora uglavnom osećate povezano i rasterećeno ili imate utisak da ste upravo završili još jednu smenu?
Da li moramo uvek da budemo dostupni?
Pametni telefoni su promenili i očekivanja koja imamo od prijateljstva. Nekada je bilo potpuno normalno da nekoliko dana ne razgovaramo sa nekim. Danas se vidi da smo pročitali poruku, da smo bili online i da smo pre nekoliko minuta objavili story, pa tišina lako dobija značenje koje možda nema.
Tako nastaje i jedan novi oblik pritiska, ideja da bliskost mora da znači stalnu dostupnost. Ali dobar odnos ne mora da se održava neprekidnom komunikacijom. Niti nekoliko dana bez poruka automatski znači da se neko udaljava. Kvalitet socijalne podrške pokazuje snažnu povezanost sa ličnim zadovoljstvom, ali to ne znači da je više komunikacije uvek bolje. Istraživanja o prijateljstvu upravo kvalitet odnosa izdvajaju kao važan faktor dobrobiti. Drugim rečima, deset poruka dnevno nisu nužno dokaz boljeg prijateljstva.
Da li ste umorni od prijateljstva ili samo umorni?
Pre nego što zaključimo da je odnos postao problem, vredi pogledati širu sliku. Ako trenutno nemate želju da izlazite, kasnite sa odgovorima svim prijateljima i najradije biste proveli vikend sami, moguće je da vam jednostavno treba odmor. Ali ako izbegavate samo jednu osobu, ako unapred osećate napetost zbog susreta ili stalno imate utisak da morate da pazite šta govorite, problem može biti konkretniji.
Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko prostora u odnosu imate da budete svoji. Stručnjaci kao znak problematičnog prijateljstva izdvajaju situacije u kojima osećamo da moramo da umanjimo sopstvene uspehe, prilagodimo ponašanje ili izbegavamo određene teme da ne bismo izazvali reakciju druge osobe. Važan pokazatelj je i način na koji prijatelj reaguje kada otvoreno govorimo o problemu. Nije svaka faza distance razlog za raskid prijateljstva, ali ni svaki dugogodišnji odnos ne mora da traje samo zato što ima dugu istoriju.
Granice ne znače da ste loš prijatelj
Jedan od najjednostavnijih načina da se prijateljstvo ponovo učini prijatnim jeste da se smanji osećaj obaveze. Ne morate da odgovorite na svaku poruku odmah. Ne morate svaki put da prihvatite poziv za izlazak. I sasvim je u redu da kažete da trenutno nemate energije za dug razgovor. Granica može da bude i sasvim mala. Umesto dvosatnog telefonskog razgovora, dogovorite kafu. Umesto da pokušavate da se vidite svake nedelje, prihvatite da će u određenoj životnoj fazi to biti jednom mesečno. Bliska prijateljstva često prolaze kroz različite ritmove. Posao se menja, ljudi ulaze u veze, sele se, dobijaju decu ili jednostavno prolaze kroz periode kada im treba više vremena za sebe. Odnos koji može da preživi takve promene obično je mnogo stabilniji od onog koji zavisi od konstantne potvrde.
Nije potrebno „raskinuti“ svako prijateljstvo koje više nije isto
Internet kultura odnosa često sve svodi na dva izbora: odnos je zdrav ili je toksičan, osobu zadržavamo ili je „izbacujemo iz života“. Prijateljstva su ipak komplikovanija. Neki ljudi ostanu naši najbliži prijatelji decenijama. Neki su važni samo tokom određenog perioda. Sa nekima se udaljimo, a zatim ponovo pronađemo godinama kasnije.
Možda je zato korisnije pitanje od „da li treba da prekinem ovo prijateljstvo?“ ono jednostavnije: „Kako se osećam u ovom odnosu?“Ako je odgovor uglavnom sigurno, prihvaćeno i opušteno, verovatno vam ne treba novi prijatelj, već malo prostora. Ako je odgovor iscrpljeno, krivo ili stalno nedovoljno, možda je vreme da se odnos promeni. Jer prijateljstvo zahteva trud, ali ne bi trebalo stalno da se oseća kao posao.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / marisol
Od nežne pastelne do intenzivne magente, pink kosa ponovo je svuda. Adéla, Ice Spice, FKA twigs i Zara Larsson samo su neke od zvezda koje su poslednjih meseci isprobale pink kosu i potvrdile da se ovaj trend vraća. Sve češće ga viđamo na nastupima, naslovnicama, kampanjama i društvenim mrežama, zbog čega pink kosa ponovo postaje jedan od najprimećenijih beauty momenata.
Foto: Lummi / Sofía
Neko bira nežnu pastelnu roze, neko losos ili rose gold tonove, dok se druge zvezde odlučuju za intenzivnu bubblegum pink ili gotovo neon. Upravo ta raznolikost čini trend zanimljivim jer pink kosa više ne izgleda kao jedan specifičan look, već kao čitava kategorija beauty transformacija.
Adéla je pink pretvorila u deo svog prepoznatljivog izgleda
Kod Adéle pink kosa nije samo prolazna promena. Intenzivna ružičasta već neko vreme prati njenu vizuelnu estetiku kroz nastupe, spotove i društvene mreže, pa je postala gotovo jednako prepoznatljiva kao i njen muzički stil.
Ice Spice bira nežniju verziju
Potpuno drugačiji pristup ima Ice Spice. Nakon prepoznatljive narandžaste kose, pojavila se sa dužom kosom u nežnijoj pink nijansi koja vuče na losos. Za razliku od intenzivne fuksije, ova verzija deluje mnogo mekše i nosivije. Pink je prisutna, ali ne preuzima kompletan look, što pokazuje koliko trend može lako da se prilagodi različitim stilovima.
FKA twigs ide u futurističkom smeru
Kod FKA twigs pink kosa dobija potpuno drugačiji karakter. Intenzivni ružičasti detalji na svetloj kosi izgledaju futuristički i pomalo pank, što se savršeno uklapa u njen eksperimentalni vizuelni identitet.
Njena verzija je dobar primer da pink više nije nužno vezan za nežnu, romantičnu ili „girly“ estetiku. U zavisnosti od nijanse i stajlinga može da izgleda vrlo avangardno.
Zara Larsson pokazuje koliko pink može da se menja
Zara Larsson je pink kosu poslednjih meseci menjala gotovo kao modni dodatak, uklapajući je uz različite frizure i stylinge. Nekad je birala izraženiju promenu, a nekad samo diskretne pink detalje na svetloj kosi. Zbog toga njen pristup trendu deluje razigrano i lako, bez potrebe da svaki put napravi potpunu transformaciju.
Trend koji se stalno vraća u pop kulturu
Pink kosa nije nova pojava. Rihanna, Lady Gaga, Nicki Minaj i Katy Perry nosile su je u različitim fazama svojih karijera, često kao deo većih vizuelnih promena. Ovog puta nema jedne frizure koju svi pokušavaju da ponove. Bob, duga kosa, obojeni pramenovi ili kompletna promena boje podjednako se uklapaju u trend, pa njegov povratak deluje slobodnije i savremenije.
Kako pink kosu nositi sada
Ako želite da isprobate trend, promena ne mora odmah da bude drastična. Na svetloj kosi dovoljan je toner, nekoliko obojenih pramenova ili pink krajevi, dok intenzivnija boja na tamnijoj osnovi najčešće zahteva prethodno posvetljivanje.
Treba računati i na to da se pink relativno brzo ispira, ali upravo to može da bude deo njegovog šarma. Kako boja bledi, menja se i ceo izgled kose, pa jedna transformacija s vremenom dobija više različitih faza. Ovog puta ne postoji jedna verzija koju treba kopirati, već dovoljno prostora da svako trend prilagodi sebi.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Sofía
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized1 year agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Lifestyle3 years ago
Muzička seznacija Raye novo lice H&M Move kampanje
-
Vesti3 years ago
Tramp ponovo zapretio saveznicima: “Sad ostaju u NATO ako…”