Vesti

Trip report: Putovanje do Gruzije preko Atine sa Aegean Airlinesom

Published

3 months ago

July 19, 2026

Admin

Gruzija mi je već neko vreme bila na vrhu liste želja. Kada mi se ukazala prilika, nisam mnogo razmišljao. Razlozi su bili jasni: želeo sam da vidim jedinstvenu mešavinu kulture, istorije i tradicije o kojoj se toliko priča.

Do Tbilisija postoji nekoliko opcija za putovanje. Prva je direktan let Er Srbije, koji saobraća tri puta nedeljno. Međutim, meni kao ljubitelju avijacije ta opcija nije bila naročito primamljiva, a u trenutku kupovine karata bila je i znatno skuplja.

[embedded content]

Na kraju sam se odlučio za let kompanijom Aegean Airlines sa presedanjem u Atini. Kartu sam rezervisao tri i po meseca unapred i platio 170 evra. Aegean ima pogodnost da putnici mlađi od 25 godina ostvaruju 15% popusta, uz kupon za dodatnih 50% popusta na osnovnu cenu prve rezervacije. U trenutku kupovine važila je i posebna promotivna akcija, pa sam uspeo da pronađem zaista odličnu ponudu. Redovna cena karte na ovoj liniji obično se kreće između 250 i 280 evra.

Reportaža sa leta Beograd Atina Tbilisi, Branislav Stojanović

Foto: Branislav Stojanović

Izabrao sam tarifu EcoFlex, koja uključuje pravo na jedan komad predatog prtljaga do 23 kilograma. Pored toga, u kabinu je bilo dozvoljeno uneti ranac i ručni kofer do osam kilograma. Izbor sedišta u okviru ove tarife je besplatan, osim mesta pored izlaza za evakuaciju. Sedišta sam, naravno, odmah rezervisao do prozora zbog fotografisanja.

Skriveni problem sa aplikacijom i otkazan let

Putovanje sam isplanirao za period od 28. aprila do 6. maja. Međutim, otprilike mesec dana pred polazak ušao sam u aplikaciju kompanije, što inače radim gotovo svakodnevno kako bih proverio da li se oslobodilo neko sedište koje sam želeo, i primetio da više ne piše 28. april kao datum polaska, već 30. april.

Pokušao sam da simuliram novu kupovinu karte za 28. april i tada sam shvatio da je let iz Beograda za Atinu u međuvremenu otkazan, bez ikakvog prethodnog obaveštenja. Odmah sam pozvao korisnički centar, gde su mi ponudili besplatnu promenu datuma putovanja. Kako je do planiranog leta ostalo više od 14 dana, kompanija nije bila u zakonskoj obavezi da me prebaci na let druge avio-kompanije. Ipak, ostaje pitanje šta bi se dogodilo da nisam gotovo svakodnevno proveravao aplikaciju. Da li bih uopšte bio na vreme obavešten o otkazivanju?

Na kraju sam putovanje pomerio na period od 30. aprila do 8. maja, a po povratku sam preko portala Skycop podneo zahtev za naknadu zbog otkazanog leta. Samo otkazivanje mi nije predstavljalo veliki problem jer sam bio fleksibilan da prilagodim datume putovanja. Ono što me je, međutim, zaista iznenadilo bio je potpuni izostanak komunikacije sa putnikom. Let 28. aprila mi je savršeno odgovarao jer bih u Atinu sleteo oko podneva i imao gotovo 12 sati da obiđem grad. Umesto toga, šest sati sam proveo čekajući drugi let na aerodromu.

Dan putovanja

Do Aerodroma Nikola Tesla stigao sam autobusom 860i, koji polazi sa Glavne autobuske stanice i nastavlja ka Bariču. Za razliku od ostalih linija koje saobraćaju do aerodroma (72, 600, 607 i A1), ovaj autobus ne staje direktno ispred terminala, već kod NIS-ove benzinske stanice. Ipak, odatle je do terminala potrebno svega nekoliko minuta hoda.

Foto: Branislav Stojanović

Registracija za let otvorena je dva i po sata pre poletanja na šalterima 208, 209 i 210. Pošto sam na aerodrom stigao nešto ranije, bio sam prvi u redu, pa sam registraciju završio za svega nekoliko minuta. Nakon toga brzo sam prošao pasošku i bezbednosnu kontrolu i iskoristio vreme do ukrcavanja da fotografišem nekoliko aviona.

Foto: Branislav Stojanović

Informacije o prvom letu:

Kompanija: Aegean Airlines
Linija: Beograd (BEG) – Atina (ATH)
Broj leta: A3 977
Izlaz: A4
Predviđeno vreme poletanja: 15:40 (UTC+2)
Stvarno vreme poletanja: 16:17 (UTC+2)
Predviđeno vreme sletanja: 18:15 (UTC+3)
Stvarno vreme sletanja: 18:30 (UTC+3)
Registracija aviona: SX-DVM
Sedište: 5A
Popunjenost leta: ~80%
Pista korišćena za poletanje: 30R

Ubrzo nakon toga iz Atine je, sa 23 minuta kašnjenja, sleteo avion koji će obaviti naš let, Airbus A320-200 kompanije Aegean Airlines. Avion je star 18 godina i isporučen je kompaniji u martu 2008. godine. U kabini se nalazi 174 sedišta u standardnoj konfiguraciji 3-3. Posebna sedišta za biznis klasu ne postoje, već se u prvim redovima blokira srednje sedište, pa putnici u tim redovima imaju više prostora za noge. Moje sedište bilo je 5A, upravo u tom delu kabine.

Foto: Branislav Stojanović

Ukrcavanje je počelo sa 20 minuta kašnjenja preko izlaza A4. Posada je na ulazu u avion putnicima delila žele bombone, a prijatelj i ja smo odlučili da njima poklonimo čokolade. Pitali su nas da li smo i mi članovi posade, na šta sam kroz osmeh odgovorio da smo samo veliki ljubitelji avijacije i da želimo malo da im ulepšamo dan.

Foto: Branislav Stojanović

Poleteli smo u 16:17 sa piste 30R, a jedan od mojih prijatelja spotera sa Jutjub kanala Gouto uspeo je da snimi naše poletanje. Nakon levog zaokreta preleteli smo iznad Obrenovca i Kraljeva, a neposredno pre dostizanja visine krstarenja posada je započela servis. Dobili smo sendvič, kafu, čaj ili sok, uz keks u karakterističnoj zelenoj kesici.

Foto: Branislav Stojanović

Po prelasku iznad Skijatosa započeli smo snižavanje ka Atini. Preleteli smo direktno iznad grada i u 18:30 sleteli na pistu 03L. Avion je zatim taksirao do udaljene parking pozicije, pa smo do terminala prevezeni autobusom. Pre izlaska iz aviona, uz ljubaznu dozvolu kapetana, imao sam priliku da uđem i u pilotsku kabinu.

Foto: Branislav Stojanović

Još pre putovanja dogovorio sam se sa jednim atinskim spoterom da fotografiše naše sletanje, pa sam kasnije dobio i fotografije aviona na prilazu aerodromu.

Foto: Branislav Stojanović

Šest sati u tranzitu na aerodromu u Atini

Do terminala nas je dovezao autobus, i to do zone za dolaske putnika koji nisu iz šengenskog prostora (Non-Schengen). Nakon toga prošao sam pasošku kontrolu, na kojoj su mi samo pogledali dokumenta, a zatim i bezbednosnu kontrolu. Tu sam zaposlenima jedva objasnio da putujem u Gruziju, a ne u američku saveznu državu Džordžiju. Kada sam rekao “Georgia”, kroz osmeh su mi odgovorili da je avion za Atlantu poleteo još pre dva dana.

Foto: Branislav Stojanović

Posle toga sam iskoristio vreme da fotografišem nekoliko aviona, među njima i Airbus A320 kojim smo stigli iz Beograda, pošto je ista posada odmah nastavila let za Aleksandropolis.

Kada je reč o delu terminala namenjenom putnicima van šengenskog prostora, za posmatranje i fotografisanje aviona postoje svega dva ili tri prozora sa dobrim pogledom. Ostatak terminala ima širok hodnik između prozora i spoljnog zida, što značajno otežava fotografisanje.

Generalno, Aerodrom u Atini nije ostavio naročito dobar utisak na mene. Delovao mi je prilično skučeno, više kao velika autobuska stanica nego kao glavni međunarodni aerodrom. Takođe, nema mnogo mesta za sedenje, niti veliki izbor restorana i prodavnica sa hranom. Moguće je da je šengenski deo terminala bolje organizovan, ali sumnjam da su razlike velike, što me je prilično iznenadilo s obzirom na to da je reč o relativno novom aerodromu.

Foto: Branislav Stojanović

Odlazak u biznis ložu

Nakon toga uputio sam se u Goldair Lounge, koji se nalazi na drugom spratu, iznad izlaza za ukrcavanje. Reč je o biznis loži namenjenoj putnicima koji putuju izvan šengenskog prostora, pa je predstavljala idealno mesto da provedem deo dugog presedanja.

Pošto sam imao gotovo šest sati do narednog leta, odlučio sam da vreme provedem u biznis loži. Zahvaljujući pogodnosti koju imam uz svoju debitnu karticu, ulazak me nije dodatno koštao. Inače, standardna cena ulaska iznosi 30 evra. Kada se uzme u obzir da bih samo za pristojan obrok na aerodromu verovatno potrošio oko 20 evra, a da su u loži hrana i piće uključeni u cenu, ovo mi se učinilo kao najbolja opcija. Maksimalno dozvoljeno zadržavanje u loži je tri sata.

Foto: Branislav Stojanović

U trenutku kada sam ušao, loža je bila popunjena oko 60 odsto. Međutim, već posle sat vremena gotovo se ispraznila, nakon odlaska dva leta za Tel Aviv. Prostora za sedenje ima dovoljno, a fotelje su veoma udobne. Jedina manja zamerka je što se toaleti ne nalaze u samoj loži, već preko puta hodnika, pa je potrebno nakratko izaći.

Foto: Branislav Stojanović

Ponuda hrane bila je sasvim solidna. Od toplih jela služili su grašak, pileće ćufte, pirinač i još nekoliko priloga. Na raspolaganju su bila i tri vrste sendviča, tortilje sa povrćem, grčka salata i još nekoliko hladnih jela.

Piće je takođe bilo raznovrsno. Gazirani i negazirani sokovi, voda i pivo nalazili su se u frižideru, dok su iznad njega bili izloženi vino i nekoliko vrsta žestokih pića. Na drugoj strani lože bila su postavljena i tri aparata za kafu.

Informacije o drugom letu:

Kompanija: Aegean Airlines
Linija: Atina (ATH) – Tbilisi (TBS)
Broj leta: A3 896
Izlaz: A1
Predviđeno vreme poletanja: 00:05 (UTC+3)
Stvarno vreme poletanja: 00:22 (UTC+3)
Predviđeno vreme sletanja: 03:45 (UTC+4)
Stvarno vreme sletanja: 03:41 (UTC+4)
Registracija aviona: SX-DVT
Sedište: 5F
Popunjenost leta: ~90%
Pista korišćena for poletanje: 21R

Foto: Branislav Stojanović

Ukrcavanje je bilo planirano za 23:25, pa sam u biznis ložu ušao oko 20:00, a izašao nešto posle 23 časa. Izlaz za let bio je A1, na samom kraju dela terminala namenjenog putnicima van šengenskog prostora. Ukrcavanje je počelo sa oko 20 minuta zakašnjenja, a i za ovu posadu prijatelj i ja smo pripremili čokolade.

Smestio sam se na sedište 5F, a poleteli smo u 00:22 sa piste 21R. Neposredno pre dostizanja visine krstarenja posada je započela servis. Posluženi su pita, čokoladica i piće, uz izbor vode, sokova, kafe, čaja, piva i vina.

Foto: Branislav Stojanović

Ruta nas je vodila južno od Istanbula, zatim iznad Ankare i Trabzona, nakon čega smo započeli snižavanje ka Aerodromu Tbilisi. Sleteli smo u 03:41 po lokalnom vremenu, koristeći pistu 13R, a zatim taksirali do parking pozicije uz terminal. Kao i na prethodnom letu, uz dozvolu kapetana nakratko sam obišao pilotsku kabinu.

Foto: Branislav Stojanović

Do centra Tbilisija stigao sam taksijem a vožnja me je koštala svega nekoliko evra, pa je to ujedno i najjednostavniji način da se sa aerodroma stigne do grada.

Tbilisi i Gruzija: Zemlja koja ruši sva očekivanja

Gruzija je nadmašila sva moja očekivanja. Oduševili su me država, priroda i ljudi, pa mi je već posle nekoliko dana bilo jasno da je ovo destinacija na koju bih se rado vratio.

Jutro nakon sletanja odmah sam krenuo vozom za Batumi, grad na obali Crnog mora, gde sam proveo dve noći. Jedno jutro posvetio sam spotovanju aviona i uspeo da fotografišem redak Tupoljev Tu-214 ruske kompanije Red Wings. U Tbilisi sam se vratio autobusom, a upravo me je ta vožnja prijatno iznenadila. Tokom putovanja, koje traje oko pet sati, organizovan je servis sa kafom, čajem, sokovima i kroasanima, što se retko viđa na autobuskim linijama.

Foto: Branislav Stojanović

Što se samog Tbilisija tiče, grad me je potpuno oduševio. Arhitektura je izuzetno raznovrsna: od starih zgrada iz sovjetskog perioda do moderne novogradnje. Veliki broj crkava i drugih znamenitosti izgrađen je ili obnovljen nakon raspada Sovjetskog Saveza, što gradu daje poseban karakter.

Foto: Branislav Stojanović

Oduševile su me i cene. Za kompletno putovanje potrošio sam oko 550 evra, uključujući avio-karte, osam noćenja u Tbilisiju, dva noćenja u Batumiju, sav prevoz i celodnevni izlet po Kavkazu. Ako planirate putovanje u Gruziju, taj izlet je nešto što zaista ne bi trebalo da propustite.

Zaključak

Kada je reč o Aegean Airlinesu, utisci su mi uglavnom veoma pozitivni. Servis tokom leta, ljubaznost posade i celokupno iskustvo letenja bili su na visokom nivou. Jedina ozbiljnija zamerka odnosi se na komunikaciju povodom otkazanog leta iz Beograda. Da nisam gotovo svakodnevno proveravao aplikaciju, pitanje je kada bih saznao za promenu.

Foto: Branislav Stojanović

Aerodrom u Atini nije ostavio naročito dobar utisak. Nedostatak mesta za sedenje i ograničena ponuda restorana i prodavnica čine da terminal deluje skučeno i pomalo podseća na autobusku stanicu. Upravo zbog toga mi je odlazak u biznis ložu značajno olakšao dugo presedanje.

Pošto Er Srbija leti direktno za Tbilisi, to je svakako najpraktičnija opcija za većinu putnika. Međutim, pošto lično volim da putujem sa presedanjem, odlučio sam se za Aegean i nisam se pokajao. Po mom mišljenju, to je i dalje najbolji izbor za ovu rutu, dok su Pegasus Airlines i Turkish Airlines dobre alternative. Turkish nudi odličan proizvod, ali su karte u većini slučajeva primetno skuplje.

Jedina stvar koju treba imati u vidu jeste da većina letova ka ovom delu sveta sleće ili poleće u veoma ranim jutarnjim satima, najčešće oko tri ili četiri ujutru. Zbog toga je i moj povratak bio prilično naporan, uz ranojutarnje sletanje i sedmočasovno čekanje na presedanju u Atini.

Foto:Branislav Stojanović

Sve u svemu, Gruzija je destinacija koju bih bez razmišljanja ponovo posetio. Odlična hrana, gostoljubivi ljudi, prelepa priroda i pristupačne cene čine je jednim od najprijatnijih putovanja na kojima sam bio.

Autor: Branislav Stojanović

(EkipaAero)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Odvojite malo vremena i poklonite nekome ono najvrednije, šansu za novi život: Evo gde danas možete dati krv

Published

9 hours ago

October 11, 2026

Admin

Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju na beogradskoj opštini Palilula i u Bogatiću.

Bogatić, Klenje, Mesna zaјednica 9-14 h
Palilula, Borča, Stop Shop Retail Park, autobus 10-14 h

Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.

– radnim danima od 7 do 19 h

– subotom i praznicima od 8 do 15 h

Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

(Telegraf.rs)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Višegrad slavi nobelovca: Obeležene 134 godine od rođenja Ive Andrića

Published

9 hours ago

October 11, 2026

Admin

Povodom obeležavanja 134 godine od rođenja nobelovca Ive Andrića, Kulturni centar u Višegradu organizovao je prigodan program, a poseban značaj obeležavanja ogleda se u očuvanju uspomene na Andrićev život i stvaralaštvo i u podsticanju mladih generacija da upoznaju i neguju književno nasleđe ovog velikog pisca.

Za Kulturni centar u Višegradu, oktobar je uvek u znaku nobelovca Ive Andrića, koji je iza sebe ostavio veliki književni opus.

“Večeras smo obeležili 134 godine od rođenja Ive Andrića, u gradu koji je njegov zavičaj i koji je ostavio dubok trag u njegovom književnom opusu. Višegrad je grad koji se trajno seća Ive Andrića, i večeras smo imali priliku da slavimo Andrićeve misli i trijumf pisane reči”, rekla je sinoć Jelena Đurić, direktor Kulturnog centra “Ivo Andrić” Višegrad, prenosi danas RTRS.

Ivo Andrić je ostvario izuzetno uspešnu, dvadesetogodišnju diplomatsku karijeru, služeći Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji u čak osam evropskih država, rekao je istoričar književnosti Vladan Bajčeta.

Muzej Ive Andrića, Spomen-muzej Ive Andrića, Ivo Andrić

Foto: Ona.rs/Aleksandra Blažević

“Andrić je diplomatsku karijeru započeo u Vatikanu. Prošao je nekoliko evropskih gradova, od Bukurešta, preko Trsta, Graca, Marseja, Madrida i završio u Berlinu. To je bila jedna turbulentna karijera u konstantnom usponu. On je zapravo u jednom trenutku pred sam kraj svoje karijere postao i drugi čovek srpske diplomatije”, naveo je Bajčeta.

Pored predavanja profesora Bajčete, za sugrađane je otvorena izložba “Lica Andrićevog djetinjstva”.

‘,
fallbackScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’
}
googletag.cmd.push(function(){function e(t){if(t.slot.getSlotElementId()===slotReplacement.slotId){if(t.isEmpty){var n=document.getElementById(slotReplacement.slotId).parentElement;if(n&&(n.innerHTML=””,slotReplacement.fallbackHtml&&(n.innerHTML=slotReplacement.fallbackHtml),slotReplacement.fallbackScript)){var l=document.createElement(“script”);l.src=slotReplacement.fallbackScript,n.appendChild(l)}}googletag.pubads().removeEventListener(“slotRenderEnded”,e)}}googletag.pubads().addEventListener(“slotRenderEnded”,e),googletag.enableServices()});
})()
]]>

“U pitanju su pre svega njegovi tetka i teča Ana i Ivan Matovščik, snažna figura – njegov učitelj Ljubomir Popović. Tu je i lik njegovog školskog druga Stevana Baranca i jedan vrlo simpatičan lik kućne pomoćnice Ajkune Hreljić”, pojasnila je Branka Tanasković iz Kulturnog centra “Ivo Andrić” u Višegradu.

Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a od svoje druge godine živeo je u Višegradu, gde je završio osnovnu školu.

Kasnije, tokom života, često se vraćao u Višegrad, a poslednji put ga je posetio tri godine pre smrti.

U svojim delima često je pisao o Višegradu i Višegrađanima, a za roman “Na Drini ćuprija” pisac je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Beogradski džez festival otvara Ana Popović: Naša najuspešnija muzičarka pred beogradskom publikom

Published

2 days ago

October 9, 2026

Admin

Foto: Pixabay

Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.

Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.

Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.

Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.

Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.

Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.

Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.

“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.

Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.

“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.

Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.

“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.

Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.

Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.

Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.

“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss