Da li vam se nekada dogodilo da osetite kako vam srce iznenada ubrzano lupa, preskače ili na trenutak promeni ritam? Ovakve situacije mogu biti neprijatne, posebno kada se pojave bez očiglednog razloga, tokom odmora ili obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Iako mnogi ove simptome pripisuju stresu, umoru ili previše popijenoj kafi, ponekad se iza njih krije aritmija srca.

Nepravilan srčani ritam nije retka pojava i može se javiti kod osoba različitih godina, uključujući i one koje se osećaju potpuno zdravo. U pojedinim slučajevima reč je o bezazlenim promenama, dok određeni poremećaji zahtevaju medicinsko praćenje i odgovarajuće lečenje.

Zato je važno znati kako prepoznati prve simptome aritmije, šta može izazvati nepravilan rad srca i kada je pravi trenutak za odlazak kod kardiologa.

Šta je aritmija srca i kako se otkriva?

Srce tokom dana napravi na hiljade otkucaja, a njegov rad kontrolišu električni impulsi koji omogućavaju pravilno stezanje srčanog mišića. Kada dođe do poremećaja u njihovom stvaranju ili sprovođenju, srce može početi da kuca nepravilno, prebrzo ili presporo.

Kod nekih ljudi aritmija izaziva izražen osećaj lupanja ili preskakanja srca, dok drugi gotovo da ne primećuju nikakve promene.

Upravo zbog toga kardiološki pregledi imaju važnu ulogu u otkrivanju problema. Elektrokardiogram, poznatiji kao EKG, omogućava beleženje električne aktivnosti srca, dok se Holter EKG koristi za praćenje srčanog ritma tokom dužeg perioda.

Kada postoji potreba da se detaljnije proveri struktura i funkcija srčanog mišića, lekar može preporučiti i ultrazvuk srca. Ovim pregledom procenjuju se rad srčanih zalistaka, veličina srčanih šupljina i sposobnost srca da pumpa krv, što može pomoći u otkrivanju oboljenja povezanih sa aritmijom.

Kombinacijom odgovarajućih pregleda moguće je utvrditi o kakvom poremećaju je reč i da li postoji potreba za terapijom.

Koji simptomi mogu ukazivati na aritmiju srca?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze kod kardiologa jeste osećaj da im srce preskače. Neki ga opisuju kao kratkotrajni zastoj, drugi kao snažan udarac u grudima, dok pojedine osobe osećaju ubrzano lupanje čak i dok sede ili leže.

Pored ovih tegoba, aritmiju mogu pratiti vrtoglavica, slabost, neobjašnjiv umor, preznojavanje i osećaj nedostatka vazduha.

Simptomi ne moraju biti stalno prisutni. Kod nekih osoba pojavljuju se povremeno, traju nekoliko sekundi ili minuta, a zatim potpuno nestaju.

Važno je znati da nepravilan rad srca ne mora uvek izazivati nelagodnost. Određene vrste aritmije otkrivaju se slučajno, tokom preventivnog pregleda.

Međutim, ukoliko su promene srčanog ritma praćene jakim bolom u grudima, ozbiljnim otežanim disanjem ili gubitkom svesti, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Zašto dolazi do nepravilnog rada srca?

Uzroci aritmije mogu biti različiti, a na njen nastanak utiču zdravstveno stanje, godine, nasledni faktori i određene životne navike.

Kod pojedinih osoba poremećaji srčanog ritma povezani su sa visokim krvnim pritiskom, koronarnom bolešću ili drugim oboljenjima srca. Probleme mogu izazvati i poremećaji rada štitne žlezde, anemija ili neravnoteža elektrolita u organizmu.

Ipak, ne mora svaki osećaj ubrzanog lupanja srca biti posledica ozbiljne bolesti.

Stresne situacije, nedovoljno sna, veće količine kofeina i alkohola mogu izazvati ili pojačati osećaj nepravilnih otkucaja. Kod nekih ljudi tegobe se javljaju nakon intenzivnog fizičkog napora ili tokom perioda pojačane emocionalne napetosti.

Posebno je važno obratiti pažnju na učestalost simptoma. Ako se preskakanje srca ponavlja, traje duže nego ranije ili se pojavljuje bez jasnog razloga, najbolje je konsultovati kardiologa.

Koje vrste aritmije postoje i da li su sve opasne?

Nisu svi poremećaji srčanog ritma jednako ozbiljni. Neki zahtevaju samo povremeno praćenje, dok drugi mogu povećati rizik od komplikacija.

Ekstrasistole predstavljaju prevremene srčane otkucaje koje ljudi često osećaju kao preskakanje srca. One su relativno česte i kod osoba koje nemaju strukturnu bolest srca.

Tahikardija označava ubrzan rad srca, dok se pod bradikardijom podrazumeva usporen srčani ritam. Ipak, sporiji puls kod fizički aktivnih osoba ne mora predstavljati zdravstveni problem.

Posebnu pažnju zaslužuje atrijalna fibrilacija, jedna od najčešćih značajnih srčanih aritmija. Kod ovog poremećaja srce radi nepravilno, a kod pojedinih pacijenata povećava se rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i moždanog udara.

Postoje i ozbiljnije komorske aritmije koje mogu ugroziti život i zahtevati hitno lečenje.

Zbog toga nije dovoljno samo prepoznati preskakanje srca. Važno je utvrditi njegov uzrok i vrstu poremećaja.

Kada preskakanje srca zahteva pregled kardiologa?

Povremeni nepravilni otkucaji ne moraju odmah značiti ozbiljan problem, ali postoje situacije kada pregled ne treba odlagati.

Ako se lupanje srca ponavlja, traje sve duže ili počinje da ometa svakodnevne aktivnosti, potrebno je proveriti šta ga izaziva.

Posebnu pažnju treba obratiti na simptome koji se pojavljuju zajedno sa vrtoglavicom, izraženim umorom, slabošću ili nedostatkom vazduha.

Osobe koje imaju visok krvni pritisak, dijabetes, već dijagnostikovanu srčanu bolest ili porodičnu istoriju ozbiljnih srčanih oboljenja treba da budu dodatno oprezne.

Tokom pregleda lekar procenjuje simptome, zdravstvenu istoriju i rezultate odgovarajućih analiza, nakon čega odlučuje da li je potrebno dalje ispitivanje.

Rano otkrivanje određenih poremećaja može značajno olakšati lečenje i smanjiti rizik od komplikacija.

Kako se leči aritmija i može li se srčani ritam vratiti u normalu?

Lečenje aritmije zavisi od vrste poremećaja i njegovog uticaja na zdravlje pacijenta.

Kod blažih oblika, naročito kada ne postoji ozbiljnije oboljenje srca, nekada su dovoljne redovne kontrole i promene svakodnevnih navika.

Kada je potrebno, kardiolog može preporučiti lekove koji pomažu u kontroli brzine ili pravilnosti srčanog ritma.

Za pojedine vrste aritmija koriste se i posebne medicinske procedure, poput električne kardioverzije ili kateterske ablacije. U određenim slučajevima neophodna je ugradnja pejsmejkera ili drugog uređaja za kontrolu srčanog ritma.

Kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom terapija može uključivati i lekove za smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka.

Važno je naglasiti da se lekovi za srce ne smeju uzimati samoinicijativno, niti je preporučljivo prekidati propisanu terapiju bez konsultacije sa lekarom.

Stres, posao i ubrzan način života – koliko utiču na zdravlje srca?

Savremeni način života često ostavlja malo prostora za odmor. Svakodnevne obaveze, neredovan san i stalna izloženost stresu mogu uticati na celokupan organizam, pa i na rad srca.

Kada posao podrazumeva duge radne sate, kratke rokove i neprekidnu napetost, nije neobično da se pojave lupanje srca, umor ili osećaj pritiska. Stres podstiče oslobađanje hormona koji mogu ubrzati srčani ritam i učiniti postojeće nepravilnosti primetnijim.

Situaciju dodatno mogu pogoršati prekomerno konzumiranje kafe, energetski napici, cigarete i nedostatak kvalitetnog sna.

Zbog toga je važno pronaći vreme za odmor, redovnu fizičku aktivnost i navike koje doprinose boljem zdravlju.

Ipak, česta greška jeste pripisivanje svih srčanih tegoba nervozi. Čak i kada se simptomi javljaju tokom stresnih perioda, to ne znači da je stres njihov jedini uzrok.

Ukoliko se nepravilni otkucaji ponavljaju, kardiološki pregled je najbolji način da se isključe ili potvrde mogući zdravstveni problemi.

Kako sačuvati zdravlje srca i smanjiti rizik od aritmije?

Briga o srcu ne počinje tek kada se pojave prvi simptomi. Svakodnevne navike imaju veliku ulogu u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja.

Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i održavanje odgovarajuće telesne težine doprinose boljem radu srca i krvnih sudova.

Jednako je važno kontrolisati krvni pritisak, nivo šećera i holesterola u krvi, kao i izbegavati pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola.

Kvalitetan san i upravljanje stresom mogu doprineti boljem opštem stanju i smanjenju pojedinih okidača lupanja srca.

Ipak, zdrave navike ne mogu sprečiti svaku vrstu aritmije. Zato su redovne kontrole posebno značajne kod osoba koje već imaju određene faktore rizika.

Ne ignorišite signale koje vam srce šalje

Osećaj preskakanja ili ubrzanog lupanja srca može biti prolazna i bezazlena pojava, ali ponekad predstavlja prvi znak poremećaja koji zahteva medicinsku pažnju.

Najvažnije je ne donositi zaključke samo na osnovu simptoma. Ono što jednoj osobi predstavlja reakciju na stres, kod druge može ukazivati na srčanu aritmiju.

Pravovremeni pregled kardiologa, odgovarajuća dijagnostika i zdrave životne navike predstavljaju važan deo očuvanja zdravlja srca.

Ako primetite da vam srce često preskače, ubrzano lupa ili radi nepravilno, nemojte čekati da tegobe postanu ozbiljnije. Provera na vreme može pomoći da otkrijete uzrok problema, dobijete odgovarajuću terapiju i nastavite svakodnevni život sa više sigurnosti.

Izvor slike

AI

Od omiljenih deserata i slatkih gourmand nota do parfema inspirisanih plišanim igračkama i izmišljenim likovima, mirisi postaju sve ličniji. A iza ovog trenda krije se mnogo više od simpatičnog pakovanja.

Parfemski svet poslednjih godina doživljava pravu malu revoluciju. Više nije dovoljno da miris bude samo prijatan, luksuzan ili zavodljiv. Danas želimo da nas podseća na nešto, da nas vrati u određeni trenutak, popravi raspoloženje ili jednostavno govori nešto o nama.

Zato parfemi sve češće mirišu na omiljeni kolač, čisto rublje, mleko, voće ili vanilu, ali i na mnogo neobičnije stvari. Jedan od zanimljivijih primera su mirisi inspirisani popularnim likovima i kolekcionarskim predmetima, poput Squishmallows plišanih igračaka.

Na prvi pogled, parfem inspirisan plišanom igračkom može zvučati kao simpatičan proizvod namenjen mlađoj publici. Međutim, njegova popularnost govori o mnogo većoj promeni u načinu na koji danas doživljavamo parfeme.

Od plišane igračke do parfema

Squishmallows su svoju kolekcionarsku, razigranu estetiku pretočili u mirisnu kategoriju, dajući pojedinačnim likovima sopstvene parfemske profile. Ideja je jednostavna: ako već imamo omiljenog lika, zašto ga ne bismo mogli nositi sa sobom i kroz miris?

Za razvoj kolekcije brend je sarađivao sa stručnjacima za parfeme kako bi karakter, ličnost i priču svakog lika pretvorio u određene mirisne note.

Bočice su pritom osmišljene tako da podsećaju na mekoću i prepoznatljiv osećaj Squishmallows igračaka, dok je sam miris povezan sa osobinama konkretnog lika.

Jedan od mirisa, na primer, inspirisan je Joelle, likom koji voli da istražuje i isprobava nove stvari. Njena avanturistička priroda pretočena je u razigranu notu plave maline. Drugi miris, inspirisan likom Patty, kombinuje jagodu i zelene note kivija kako bi dočarao vedru atmosferu farmerske pijace.

Drugim rečima, cilj nije samo da parfem lepo miriše. Cilj je da ima priču.

Šta zapravo znači „mirisati kao omiljeni lik“?

Možda najzanimljiviji deo ovog trenda jeste to što ljudi zapravo ne žele nužno da mirišu doslovno kao određeni lik.

Prema mišljenju stručnjaka, mnogo češće je reč o tome da žele da nose osećaj koji taj lik predstavlja.

Ako određeni plišani lik asocira na mekoću, sigurnost, slatkoću ili bezbrižnost, parfem inspirisan njime omogućava da taj osećaj bude prisutan i van sobe, kolekcije ili police na kojoj se igračka nalazi.

Miris je pritom posebno moćan jer je intimniji od mnogih drugih načina izražavanja. Nosi se direktno na koži, prati nas tokom dana i može da postane gotovo nevidljivi deo našeg identiteta.

Zato omiljeni lik više ne mora samo da stoji na polici. Možemo da ga „nosimo“ sa sobom.

Parfem postaje produžetak ličnosti

Ovakav način razmišljanja uklapa se u širi trend koji se već neko vreme primećuje u svetu parfema. Umesto jednog signature mirisa koji će nositi u svakoj prilici, ljudi sve češće prave čitave parfemske garderobe.

Jedan miris može odgovarati danu kada želimo da budemo energični, drugi kada nam je potrebna dodatna doza samopouzdanja, a treći kada želimo samo osećaj udobnosti.

Zbog toga parfem sve manje funkcioniše kao dodatak koji treba da ostavi određeni utisak na druge, a sve više kao nešto što biramo zbog sebe.

Pitanje više nije samo: „Da li lepo mirišem?“

Sve češće je: „Kako želim da se osećam?“

Zašto su nostalgija i „comfort“ mirisi toliko popularni?

Veliku ulogu u tome ima nostalgija.

Plišane igračke, miris kolača, jagode, vanila, marshmallow, toplo mleko ili sveže oprana odeća mogu da nas podsete na detinjstvo, određeno mesto ili jednostavno na osećaj sigurnosti.

Stručnjaci za mirise primećuju upravo rast interesovanja za kompozicije koje imaju emotivnu ili čak gotovo taktilnu dimenziju. Gourmand parfemi, mlečne note, marshmallow, skin scents i mirisi koji podsećaju na hranu ili čistoću postali su veliki trend.

Razlog je jednostavan: parfem više ne mora da predstavlja ono što želimo da drugi misle o nama. Može da predstavlja ono što želimo da osećamo.

Miris kao „comfort object“

Psihološki gledano, veza između mirisa i emocija ima posebno snažan potencijal. Određeni mirisi mogu da nas vrate u detinjstvo, podsete na osobu ili mesto ili stvore osećaj poznatog i sigurnog.

Zato parfem inspirisan omiljenim likom može da funkcioniše gotovo kao nevidljiva verzija predmeta za utehu.

Plišana igračka obično asocira na mekoću, sigurnost i poznat osećaj. Kada se ista ideja pretoči u miris, ona dobija potpuno novu dimenziju. Umesto da omiljeni predmet ostane kod kuće, njegovu simboliku možemo nositi sa sobom tokom celog dana.

Gen Z ne traži samo dobar parfem, već priču

Ovaj trend posebno dobro funkcioniše kod mlađih generacija koje parfem sve više posmatraju kao deo identiteta i ličnog izraza.

Parfem može biti povezan sa muzikom koju slušamo, garderobom koju nosimo, estetikom koju volimo, putovanjem koje pamtimo ili likom sa kojim se identifikujemo.

Upravo zato granice između parfema, mode, hrane, pop kulture i fandoma postaju sve manje jasne.

Mirisi više nisu izolovana beauty kategorija. Oni ulaze u svet kolekcionarstva, društvenih mreža i ličnog brendiranja.

Od „signature scent“ do parfemske garderobe

Nekada je cilj bio pronaći jedan parfem koji će postati naš prepoznatljiv miris. Danas sve više ljudi želi upravo suprotno.

Zašto bismo imali samo jedan kada možemo da biramo?

Jedan parfem za posao, drugi za izlazak, treći za vikend, četvrti za putovanje, peti za dan kada želimo nešto slatko i razigrano. Mirisi mogu da se menjaju u zavisnosti od raspoloženja, sezone ili trenutka, a pojedini se mogu i međusobno kombinovati.

Upravo je ta mogućnost eksperimentisanja jedan od razloga zbog kojih je parfem postao toliko zanimljiv mlađim kupcima.

Više ne kupujemo samo miris, već iskustvo

Popularnost parfema inspirisanih likovima pokazuje da se način na koji biramo mirise promenio.

Potrošači više ne traže samo kompoziciju koja im se dopada. Traže priču, emociju, nostalgiju i mogućnost da kroz proizvod izraze deo svoje ličnosti.

Zato je sasvim moguće da sledeći parfem neće biti izabran zato što je „elegantan“, „zavodljiv“ ili „luksuzan“.

Možda će biti izabran zato što miriše kao osećaj koji želimo da zadržimo još malo.

A ako je taj osećaj povezan sa omiljenim plišanim likom iz detinjstva, tim bolje.

Autor: Wannabe redakcija/Byrdie

Foto: Lummi/Patrick Venegas

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Prijateljstva bi trebalo da donose podršku, bliskost i osećaj da pored sebe imamo nekoga ko nas razume. Ipak, postoje periodi kada čak i poruku najbliže prijateljice ostavimo za kasnije. Kada razgovori, planovi i stalna dostupnost počnu da deluju kao još jedna obaveza, možda nije problem u prijateljstvu, već u tome što jednostavno više nemamo kapacitet za sve.

Foto: Lummi / marisol

Internet je za taj osećaj pronašao naziv friendship burnout, odnosno iscrpljenost u prijateljskim odnosima. Ne radi se o stručnoj dijagnozi, niti automatski znači da je prijateljstvo loše. Ponekad jednostavno nemamo dovoljno emocionalne energije da budemo dostupni drugima onoliko koliko smo navikli. Posebno kada se istovremeno nosimo sa poslom, porodicom, partnerom, svakodnevnim obavezama i sopstvenim problemima. I dok kvalitetna prijateljstva generalno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje, istraživanja pokazuju da je upravo kvalitet odnosa važniji od pukog broja ljudi kojima smo okruženi.

Kada druženje počne da liči na još jednu obavezu

Friendship burnout obično ne dolazi uz veliku svađu ili dramatičan prekid odnosa. Mnogo češće počinje tiho. Odgovaranje na poruke se odlaže, grupni chat postaje naporan, planovi za večeru izazivaju više stresa nego uzbuđenja, a posle druženja ne osećamo se bolje, već još iscrpljenije.

Ponekad se to dešava u periodu kada smo generalno preopterećeni. Ako nam je kapacitet već popunjen poslovnim rokovima, porodičnim problemima ili sopstvenim brigama, čak i odnos koji volimo može zahtevati energiju koju tog trenutka nemamo. To ne mora da govori ništa loše o osobi sa druge strane. Potreba da se povučemo zato nije isto što i želja da nekoga izbacimo iz života. Nekad nam treba samo manje komunikacije, manje planova i malo više vremena bez obaveza.

Ali ponekad problem ipak jeste odnos

Postoji, međutim, razlika između situacije u kojoj smo umorni od svega i one u kojoj nas iscrpljuje baš određeno prijateljstvo. Jednostran odnos može vremenom da postane posebno naporan. Ako ste uvek vi osoba koja sluša, zove prva, rešava krize, pravi planove i prilagođava se, dok druga strana uglavnom prima tu pažnju, neravnoteža se lako pretvara u frustraciju.

Psiholozi naglašavaju da prijateljstvo ne mora svakog dana da bude savršeno izbalansirano. Postoje periodi kada će jednoj osobi biti potrebno mnogo više podrške. Problem nastaje kada takav odnos prestane da bude privremen i postane pravilo. Dugoročni nedostatak reciprociteta može da dovede do emocionalne iscrpljenosti i osećaja da smo u odnosu prisutni, ali nedovoljno viđeni. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se događa nakon susreta. Da li se posle razgovora uglavnom osećate povezano i rasterećeno ili imate utisak da ste upravo završili još jednu smenu?

Da li moramo uvek da budemo dostupni?

Pametni telefoni su promenili i očekivanja koja imamo od prijateljstva. Nekada je bilo potpuno normalno da nekoliko dana ne razgovaramo sa nekim. Danas se vidi da smo pročitali poruku, da smo bili online i da smo pre nekoliko minuta objavili story, pa tišina lako dobija značenje koje možda nema.

Tako nastaje i jedan novi oblik pritiska, ideja da bliskost mora da znači stalnu dostupnost. Ali dobar odnos ne mora da se održava neprekidnom komunikacijom. Niti nekoliko dana bez poruka automatski znači da se neko udaljava. Kvalitet socijalne podrške pokazuje snažnu povezanost sa ličnim zadovoljstvom, ali to ne znači da je više komunikacije uvek bolje. Istraživanja o prijateljstvu upravo kvalitet odnosa izdvajaju kao važan faktor dobrobiti. Drugim rečima, deset poruka dnevno nisu nužno dokaz boljeg prijateljstva.

Da li ste umorni od prijateljstva ili samo umorni?

Pre nego što zaključimo da je odnos postao problem, vredi pogledati širu sliku. Ako trenutno nemate želju da izlazite, kasnite sa odgovorima svim prijateljima i najradije biste proveli vikend sami, moguće je da vam jednostavno treba odmor. Ali ako izbegavate samo jednu osobu, ako unapred osećate napetost zbog susreta ili stalno imate utisak da morate da pazite šta govorite, problem može biti konkretniji.

Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko prostora u odnosu imate da budete svoji. Stručnjaci kao znak problematičnog prijateljstva izdvajaju situacije u kojima osećamo da moramo da umanjimo sopstvene uspehe, prilagodimo ponašanje ili izbegavamo određene teme da ne bismo izazvali reakciju druge osobe. Važan pokazatelj je i način na koji prijatelj reaguje kada otvoreno govorimo o problemu. Nije svaka faza distance razlog za raskid prijateljstva, ali ni svaki dugogodišnji odnos ne mora da traje samo zato što ima dugu istoriju.

Granice ne znače da ste loš prijatelj

Jedan od najjednostavnijih načina da se prijateljstvo ponovo učini prijatnim jeste da se smanji osećaj obaveze. Ne morate da odgovorite na svaku poruku odmah. Ne morate svaki put da prihvatite poziv za izlazak. I sasvim je u redu da kažete da trenutno nemate energije za dug razgovor. Granica može da bude i sasvim mala. Umesto dvosatnog telefonskog razgovora, dogovorite kafu. Umesto da pokušavate da se vidite svake nedelje, prihvatite da će u određenoj životnoj fazi to biti jednom mesečno. Bliska prijateljstva često prolaze kroz različite ritmove. Posao se menja, ljudi ulaze u veze, sele se, dobijaju decu ili jednostavno prolaze kroz periode kada im treba više vremena za sebe. Odnos koji može da preživi takve promene obično je mnogo stabilniji od onog koji zavisi od konstantne potvrde.

Nije potrebno „raskinuti“ svako prijateljstvo koje više nije isto

Internet kultura odnosa često sve svodi na dva izbora: odnos je zdrav ili je toksičan, osobu zadržavamo ili je „izbacujemo iz života“. Prijateljstva su ipak komplikovanija. Neki ljudi ostanu naši najbliži prijatelji decenijama. Neki su važni samo tokom određenog perioda. Sa nekima se udaljimo, a zatim ponovo pronađemo godinama kasnije.

Možda je zato korisnije pitanje od „da li treba da prekinem ovo prijateljstvo?“ ono jednostavnije: „Kako se osećam u ovom odnosu?“Ako je odgovor uglavnom sigurno, prihvaćeno i opušteno, verovatno vam ne treba novi prijatelj, već malo prostora. Ako je odgovor iscrpljeno, krivo ili stalno nedovoljno, možda je vreme da se odnos promeni. Jer prijateljstvo zahteva trud, ali ne bi trebalo stalno da se oseća kao posao.

Autorka: Anastasija Pavić

Foto: Lummi / marisol

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/