Srbija bi mogla da dobije jednog velikog igrača na berzi: “Naši ljudi vole da gledaju loše američke filmove” – Biznis Telegraf.rs

Privatni fond Srbija

Foto-ilustracija: Shutterstock

Privatni fondovi nisu priče iz loših filmova. Reč je o transparentnom načinu prikupljanja kapitala i investiranja što je konačno prepoznala i naša regulativa.

Dodatno, sve je više zainteresovanih za naša mala i srednja preduzeća i sve se češće mogu sresti fond menadžeri.

Kao što smo ranije pisali, Gomex je pokazao koliko takav ugovoren biznis može postati uspešan. A nije jedini koji je prepoznao alternativne inestitore.

Vođeni njihovim dobrim primerima, već danas smo na skupu u organizaciji WM Equity Partners čuli da još nekoliko kompanija želi da proba ovaj program.

Osnovna prednost saradnje sa privatnim fondovima se ogleda u diversifikaciji rizika za osnivača kompanije.

Na globalnom nivou u privatne fondove uglavnom investiraju bogati pojedinci i institucionalni investitori kao što su osiguranja, penzioni fondovi, banke, itd. U zemljama u okruženju glavni investitori su međunarodne finansijske institucije (EIF, EBRD, IFC, itd) uz nešto manje investicije lokalnih partnera kao što su penzioni fondovi, bogati pojedinci…

Nažalost, u Srbiji za sada ne postoji ni jedan privatni fond koji je osnovan u skladu sa domaćom regulativom.

Pitali smo Gorana Kovačevića, osnivača kompanije Gomex kako je tekla saradnja sa SEAF fondom, i kako su se odlučili za njega.

Kako nam je otkrio Kovačević, obradovalo je ga to što je dobio čestitke posle završenog posla, jer ističe, to je znak da se tržište budi i da je svesno o čemu se radi.

Nikada ne znate da li će vaša deca da preuzmu kompaniju, treba uvek razmišljati unapred – kaže Kovačević podsećajući da je do sada način prikupljanja kapitala bio isključivo preko banke i putem kredita.

“Banke su zainteresovane da naplate kredit, pokušavaju da se obezbede, to je često konzervativan način finansiranja. Na primer, ukoliko firma upadne u lošiju situaciju, banka se trudi da izbegne loš senario. Fondovi to nemaju. Ulažu svoje privatne novce, znači da imaju poverenja u naš biznis i dele istu sudbinu. To je drastična razlika”, kaže za naš portal Kovačević.

Prema njegovim rečima, otuda proizilazi da fondovi zarađuju više nego banke.

“To je naravno ljudima teže objasniti, što je veći rizik veća je zarada”, kaže on i ističe da je zadovoljan sklopljenim poslom i poverenjem u biznis.

“Koliko je ranije regulativa bila loša, govori podatak iz vremena kada je bila prva dokapitalizacija – morali smo da je radimo na osnivačkom ugovoru, to znači da bi fond posao vlasnik 95 odsto firme. Nadam se da će novi zakon to da promeni jer je Srbija dobro tržište. Imamo puno dobrih ljudi sa dosta privatnog kapitala“, navodi Kovačević.

Ističe da je jedna od glavnih prednosti privatnih fondova transparentnost.

“Naši ljudi gledaju loše američke filmove, čeka se ko će vas prevariti. Nije tako, u stvarnosti su to drugačiji odnosi”, objašnjava.

Kovačević nam otkriva i da će možda jednog dana izaći na berzu, i da će time srpska berza proraditi.

Na naše pitanje koliko je važno za jedno tržište imati uspešnu, “razdramnu” berzu, kaže:

Privatni fond Srbija, Gomeks Gomex

Foto-ilustracija: Shutterstock, Promo

“Berza je zuzetno važno pitanje. Razmišljao sam već i ranije da izađemo na berzu. Međutim, trenutno BG berza nije atraktivna. To je velki problem za celu privredu i treba učiniti sve da se to promeni”.

Koga ti fondovi “vole”

Privatni fondovi investiraju u kompanije koje imaju proizvode sa značajnom dodatom vrednosti, a uglavnom izbegavaju MSP koje imaju proizvode sa malom maržom i velikim obrtom jer su u tim poslovima rizici veći, objašnjava nam Vladimir Pavlovic direktor PhD, CFA.

Takođe, privatnim fondovima je bitno poslovanje i profit, a izbegavaju kompanije koje imaju značajnu imovinu koja se ne koristi u potpunosti.

“U ovim slučajevima, čest je primer da se pre transakcija imovina izdvaja u posebnu kompaniju koja ostaje u vlasništvu osnivača, a koja se iznajmljuje od strane operativne kompanije u koju fond investira. Što se tiče samih industrija, vrlo su interesantne usluge, zdravstvo, IT sektor, pametna poljoprivreda, proizvodnja i prerada na bazi savremene tehnologije, kao i sve ono za šta postoji određena niša u kojoj neko MSP ima svoju značajnu konkurentsku prednost”, kaže nam Pavlović.

Video: Izlazak iz firme jeste izlazak iz braka: Sonja nam otkriva kako da ne izgubimo svoje ja u biznisu

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Admin

Read Previous

Da li biste posle ovakvih incidenata i dalje izdavali stan na Balkanu? – Biznis Telegraf.rs

Read Next

ISKLJUČENJA STRUJE ZA ČETVRTAK, 12. MAJ – Beograduživo.rs