Šetaću, iako sam strejt – WANNABE MAGAZINE

Europrajd koji je planiran za 17. septembar ipak neće biti održan, barem ne zvanično. Upravo zato, ove godine se više nego prošlih povela diskusija o gej pravima, zašto treba ili ne treba da se šeta.

Heteroseksualna sam i mogla bih reći da me to ne dotiče. Ali smatram da to nije istina, jer ne želim da živim i razmišljam u okvirima privilegovanosti. Zašto kažem privilegovanosti? Čim imamo većinu koja oblikuje prava i zapostavlja prava manjina, automatski govorimo o privilegovanosti. Zato sam privilegovana time što sam strejt jer se ne suočavam sa problemima sa kojima se suočava manjina koja nema određena prava.

Takođe, ako me nešto ne dotiče direktno – to ne znači da me ne dotiče. Ne znači da ne dotiče meni drage ljude ili da jednog dana neće doticati moju decu. Pa čak i da su apsolutno svi ljudi oko mene iste seksualne orijentacije kao ja, postoji nešto što se zove empatija. Ne moram da budem pripadnik LGBTQ+ populacije, dovoljno je samo da razmislim sa čime se oni suočavaju na svakodnevnom nivou.

Pročitajte i ovo: Kvir život u Srbiji – O prihvatanju sebe

Zamislite da vam je život takav da ljudi oko vas ne prihvataju to što jeste, da to mogu biti roditelji, prijatelji. Da ste rođeni u društvu gde se tako nešto smatra bolesnim? Da morate da krijete svoju seksualnost ili je toliko potiskujete da je niste ni svesni. Zamislite da se ne osećate sigurnim na ulici zbog toga. A sada zamislite da ste se zaljubili, ali to morate da krijete od javnosti iako ste toliko srećni da želite to da podelite. Da tu osobu ne možete da držite za ruku na ulici jer postoji opastnost da će vas neko istući.

I pored toga postoje i zakonski problemi. Zamislite da vam država ne omogućava da sa tom voljenom osobom uđete u brak, da usvojite dete, da imate zajedničku imovinu, da ne možete da iznajmite stan zajedno ili morate da se pretvarate da ste cimeri. Da ako vama voljena osoba umre, vi nemate prava na sve što ste zajedno gradili, već će to naslediti neko drugi. To su problemi sa kojima se nijedna strejt osoba neće susresti i o kojima ne mora da razmišlja jer su joj ta prava zakonski zagarantovana.

To nije nešto što me ne dotiče, jer ono što ne bih poželela sebi i svojim voljenima, ne bih poželela ni drugome. I verujte, LGBTQ+ populaciji su potrebni oni koji ih podržavaju i razumeju njihove probleme, jer nije nimalo lako boriti se za sva ta prava sam. I ne treba da se bore sami. Potrebno je da na Europrajd dođe što više osoba koje taj problem ne dotiče direktno, jer samo ako svi zajedno šetamo i pružamo podršku jedni drugima možemo pokazati svu snagu.

Nije bitno da li ste gej ili strejt, bitno je da volite i da mislite da svako zaslužuje da bude voljen. Takođe, kao što ne volite da vam se neko meša u izbor partnera, treba da imate na umu da to niko ne voli, bez obzira na seksualnost. Prosto nije vaša stvar ko koga voli i ko sa kim spava.

Pročitajte i ovo: Ljubav je zakon

A najviše me nervira rečenica “neka rade šta hoće u svoja četiri zida”, jer to deluje kao da ih prihvatate, ali ih prihvatate dok god su skriveni, što zapravo nije prihvatanje. LGBTQ+ populaciji je dosta skrivanja i zato žele makar jedan dan, odnosno, nekoliko sati u danu kada će moći slobodno da šeta, jer, čim se parada, odnosno, protest, završi, ti isti ljudi će ponovo morati da se kriju i plaše za svoju bezbednost.

Zato treba da što više strejt ljudi šeta iako “nema ništa od toga”. I – vidimo se na ulicama grada!

Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds

Jovana Petković

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Admin

Read Previous

MLS: Sitiju derbi Velike jabuke – Sportklub

Read Next

Briga o sebi za vreme tugovanja – kako da prebolite gubitak