Ministar kulture Nikola Selaković uručio je u subotu u Sankt Peterburgu Orden srpske zastave i stepena direktoru Ermitaža Mihailu Borisoviču Piotrovskom, koji mu je dodeljen ukazom predsednika Republike Aleksandra Vučića povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja.
Ceremonija uručenja ordena održana je u muzeju “Ermitaž” u Sankt Peterburgu u Dvadesetostubnoj sali u kojoj je prikazivan i film o manifestaciji “Dani Ermitaža u Srbiji”, a počela je oglašavanjem fanfara i pucnjem topa sa Petropavlovske tvrđave.
Himne “Bože pravde” i Rusije izveo je vojni orkestar štaba Severozapadnog okruga trupa Nacionalne garde Ruske Federacije pod upravom Jevgenija Čubareva, koji su za kraj ceremonije izveli i marš “Oproštaj Slovenke”.
U tekstu ukaza kojem je odlikovan Piotrovski navodi se: “Ukazom predsednika Republike Srbije od 15. februara, 2026. godine, za istaknute zasluge u razvijanju bilateralne saradnje u oblasti kulture i negovanju prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Ruske Federacije, odlikovan je Mihail Borisovič Piotrovski Ordenom srpske zastave prvog stepena”.
Ministar Selaković istakao je da mu izuzetnu čast predstavlja to da u ime predsednika Vučića uruči najviše priznanje Republike Srbije i naveo da je reč o odlikovanju koje se retko dodeljuje.
“Mali je broj ljudi koji su zaslužili ovo priznanje, a od danas kada ga ponesete uvršćujete se u red tih odabranih lica. Ovim ordenom Srbija i predsednik zahvaljuju se na doprinosu koji ste dali na razvoju odnosa Srbije i Rusije na polju kulture”, rekao je Selaković.
Kako je dodao, država Srbija i srpski narod ukazuju čast Piotrovskom dodeljujući mu orden, ali i direktor Ermitaža ukazuje čast Srbiji i srpskom narodu činjenicom da je prihvatio odlikovanje.
“Srećni su narodi u kojima se ordenje dodeljuje ne samo vojnicima, već i kulturnim radnicima. U ime predsednika Srbije, građana i države Srbije, dozvolite mi da Vam uručim orden, da se njime ponosite Vi, državni Ermitaž, ali i Vaša porodica u pokolenjima koje dolaze”, kazao je Selaković.
Prema njegovim rečima, u dugoj istoriji Ermitaža, odnosa Srbije i Rusije, čast mu je što uručuje prvi orden koji će jedan direktor Ermitaža poneti iz države Srbije.
“Hvala vam od srca na svemu što ste učinili na uspostavljanju ‘Dana Ermitaža u Srbiji’, na ljubavi i prijateljstvu koji pokazujete prema našem narodu”, naveo je Selaković.
Piotrovski je istakao da za njega predstavlja izuzetnu čast što je odlikovan i navodeći da je odlikovan Ordenom srpske zastave, ukazao je na to da zastava Srbije i Rusije imaju puno sličnosti.
Zahvalivši se na odlikovanju, Piotrovski je zahvalio Srbiji i na organizovanju manifestacije “Dani Ermitaža u Srbiji”, kao i svim srpskim kolegama i naučnicima i organizatorima projekata, ali i ruskim kolegama koji rade u Srbiji i kompanijama koje su pomogle realizaciju tog projekta kao što je Gaspromnjeft.
“Oni su napravili veoma dobar posao, manifestacija je odlično prošla i bila je jako uspešna i predstavlja odličan primer toga kako se razvijaju kulturni odnosi u različitim sferama“, rekao je Piotrovski.
Prema njegovim rečima, Rusija organizuje veliki broj događaja koji su bogati istorijom i sećanjem Srbije.
“To je isto primer saradnje, ne samo političke saradnje, već kako mogu da sarađuju kulture i praktična saradnja. Mi smo napravili kulturni proizvod Dani Ermitaža, kao i izložbu posvećenu Petru Velikom u Beogradu. Na toj izložbi su i stvari iz srpskih manastira – to je ogromna multimedijska digitalna izložba, ono što se radi u 21. veku. Takve ujedinjujuće izložbe, ujedinjavanje različitih vrsta iskustva, dobar je primer saradnje”, rekao je Piotrovski.
Govoreći da je u Ermitažu i portret ruskog generala Mihaila Andrejevića Miloradovića, koji je bio poreklom iz Hercegovine, a koji se istakao u Napoleonovim ratovima, Piotrovski je naveo da se u tom muzeju nalaze i portreti još šestorice ruskih generala iz 19. veka koji su povezani i sa Rusijom i sa Srbijom.
“Napravili smo kopije tih portreta, to su napravili majstori iz laboratorija konzervacije i to smo poklonili muzeju u Srbiji”, kazao je Piotrovski.
Kada je reč o planovima za ubuduće, Piotrovski je kazao da su produženi “Dani Ermitaža” do 1. aprila zbog velike zainteresovanosti srpske publike i dodao da je danas sa ministrom Selakovićem razgovarao o zajedničkoj ekspediciji sa Univerzitetom u Novom Sadu, koji proučavaju poreklo slovenstva na Balkanu.
Razgovarali su i o, kako je naveo, formiranju zajedničkog muzeja antičke istorije i ukazao da je 17 rimskih imperatora rođeno na teritoriji sadašnje Srbije, među njima i Konstantin i Justinijan.
“Mi ćemo sarađivati u formiranju tog muzeja pošto imamo veliko iskustvo, imamo antičke sale i mi ćemo sa radošću da se bavimo tim projektom i arheologijom, a razgovarali smo i o drugim projektima”, kazao je Piotrovski.
Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.
Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.
Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.
Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.
Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.
Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.
Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.
“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.
Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.
“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.
Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.
“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.
Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.
Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.
Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.
“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.
Superkup Srbije za odbojkaše između Radničkog iz Kragujevca i Spartaka iz Subotice igraće se 17. oktobra u Bečeju, saopštio je danas Odbojkaški savez Srbije.
Za prvi trofej u sezoni boriće se prvak Srbije za sezonu 2025/26 Radnički i pobednik Kupa Srbije Spartak.
Utakmica 16. Superkupa Srbije igraće se od 17.30 časova u dvorani “Đorđe Predin Badža”.
Crvena zvezda je najtrofejnija u Superkupu sa šest pehara, Vojvodina ima pet, Novi Pazar dva, a Partizan i Radnički po jedan.
Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju u 3 grada u Srbiji.
Žagubica, Tehnička škola 9-13 h
Požarevac, Dom Crvenog krsta 8-14 h
Smederevo, Sportska hala Smederevo 8-14 h
Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.
– radnim danima od 7 do 19 h
– subotom i praznicima od 8 do 15 h
Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
<% shareCounter %> Podeli