Glumica Anđelka Stević Žugić izjavila je da sa novom predstavom “Šta me opet snađe” donosi pozorište u sredine gde ga nema, i da je rad na seriji “Andrija i Anđelka” bio fantastičan glumački trening.
Stević Žugić je rekla Tanjugu da se nedavno premijerno izvedena monodrama “Šta me opet snađe” bavi fenomenom razvoda i kako do njega dolazi, odnosno “ima li života posle”.
“Da li nam na tom putu naši najbliži pomažu ili odmažu? Kako ne izgubiti sebe, a slušati nekoga okolo? To je moj život, jedan kroz jedan“, priznala je glumica.
Stević Žugić je rekla da se predstava igra i stereotipima odnosa sa mamom, familijom, prijateljima, u vreme kada “svako ima svog astrologa i numerologa”, a njen lik Joke gataru.
Prisetivši se sopstvenog razvoda Stević Žugić je rekla da je to situacija kad te ljudi sažaljevaju i očekuju da uprkos tome izgledaš najbolje.
“Nemaš pravo na svoj trenutak i vakuum, u kome treba da pronađeš svoj novi izgled, put, glas”, navela je Stević Žugić.
Prema njenim rečima, u našem društvu postoji lako etiketiranje, bez da nas je iko pitao, i “nismo svesni koliko sve to utiče na čoveka”.
Stević Žugić je navela da se bila upustila u prvu predstavu “Šta me snađe” želeći da se bavi svojim glumačkim poslom u pozorištu, u trenutku popularnosti televizijskih serija “Andrija i Anđelka” i “Žene s Dedinja”.
“Ja sam u tom trenutku sedela kod kuće besposlena, čuvala dete. Ja sam sama sebi izmislila posao, rekla: ‘Daj, ovo ću'”, navela je Stević Žugić.
Krećući se u istom krugu prijatelja došlo je do saradnje sa dramaturgom Nebojšom Romčevićem i prve predstave “Šta me snađe”.
Stević Žugić je navela da je sada stigao svojevrsni nastavak “Šta me opet snađe” jer se “umorila od poslova koji ništa ne menjaju preterano”.
“Nema toliko fantastičnih scenarija, ni filmskih ni serijskih, da bi sada rekao da idem u neki studio, na terene, šest meseci me nema po ceo dan, dan i noć snimanje”, primetila je glumica.
Stević Žugić je rekla da se scenariji “pišu brzo, ili bez nekog ličnog motiva da se ispriča priča, nego zato što je, eto, došlo do prilike da se nešto snimi”.
Navevši da se “malo umorila od takvih poslova”, Stević Žugić je dodala da je sa predstavom “Šta me opet snađe” odlučila da opet sebi da posao, da se zanima nekoliko meseci pošto je u planu regionalna turneja.
Prema njenim rečima, “Šta me opet snađe” će obići, između ostalog, Beč, Požarevac, Zagreb, Split, Rijeku, Pulu, i prvi put na jesen Ljubljanu.
Stević Žugić je podsetila da je sitkom “Andrija i Anđelka”, koji je radila uz kolegu Andriju Miloševića, za nju kao glumicu bio “neverovatan trening i prilika”.
“Zato što imaš priliku da radiš bar a bar kao muškarac. Muškarci imaju uglavnom više prilika. To je tako i kroz klasike i savremenu literaturu. Sad je svetska tendencija da imaš u vodećim ulogama žene. ”Andrija i Anđelka’ su prostor fifti-fifti da radiš”, navela je glumica.
Prema njenim rečima, glumački zanat moraš da stekneš, kao što i teniser Novak Đoković neprekidno ide na treninge i mečeve.
“Ovo je idealna forma skeča. Postigni ti za 30 sekundi problem, odnos, suštinu i još da bude smešno. To baš nije lako. Naravno, fantastično je napisan tekst, a nas dvoje smo proradili kao par”, rekla je Stević Žugić.
Pošto se sa Miloševićem na prvi pogled zavolela, Stević Žugić je rekla da su snimajući funkcionisali “kao pravi muž i žena”, napravivši balans, vukući jedno drugo kad neko od njih nije imao snage.
“Za glumicu je to fantastičan trening. Da učiš tekst, toliko toga ima, da štancaš, a ostane u kvalitetu. Ta uloga mi je neverovatno značila. Mislim da bi taj format i skečevi bili sjajni za vežbu na akademiji”, navela je glumica.
Prema njenim rečima, vođenje kviza “Sto ljudi sto ćudi” je bio “momenat kad moraš sve svoje propelere da upališ”, kako bi se animirali učesnici, a publici bila simpatična i duhovita.
Stević Žugić je naglasila da sa predstavom “Šta me opet snađe” obilazi mesta gde nema pozorišta i scena, u domove kulture koji uglavnom ne rade svakog dana i nemaju repertoar i program.
“Nosim pozorište sa sobom njima. Mislim da mi se zato raduju. Imam obavezu da ih ne prepadnem, da ne pomisle: ‘Jao, ja ovde ne razumem o čemu se radi’. Ne volim osećaj kad izađem iz pozorišta: ‘Ovo je sigurno pametno, ali ja nisam razumela'”, rekla je Stević Žugić.
Sa predstavom “Šta me opet snađe”, Stević Žugić je želela da svi mogu da je razumeju, a da pozorišnim sladokuscima bude “lep i pošten posao, gde su se svi opustili i zabavili, i čuli neko dobar savet”.
Stević Žugić je rekla da je glavnu ulogu u triler filmu i seriji “Jedini izlaz”, na poziv reditelja Darka Nikolića, prihvatila zaljubivši se u “divan scenario, gde je ženski lik nosilac radnje”.
“Imala sma priliku da igram nešto što do sada nisam i vidim kako se u tome uopšte snalazim, i umem li ja to. Smatrala sam da je to kvalitetna priča i želela sma da budem deo toga”, naglasila je glumica.
Prema njenim rečima, “Jedini izlaz” govori o manipulaciji, odnosno kako “zbog miljea u kome smo odrasli nesvesno biramo i svoju dalju porodicu i partnera”.
“Nesvesno dozvoljavamo ljudima da nam manipulišu, i pletu mrežu oko nas dok nam život izmiče i pravi nešto što nismo”, rekla je Stević Žugić.
Napomenuvši da je “Jedini izlaz” ispao jedan od atraktivnijih domaćih trilera, Stević Žugić je dodala da je želela da bude deo tog projekat više zbog teme, nego da se oproba u nekom drugom žanru.
Stević Žugić je dodala da sebe ne smatra za našu najbolju komičarku, iako voli taj žanr pošto je “odrastala na (Miodragu Petroviću) Čkalji, Đuzi Stojiljkoviću u ‘Pozorištu u kući’ i Gigi Moravcu (iz serije ‘Bolji život’) i ‘Vrućem vetru'”.
“To sam sve obožavala da gledam kad sam bila mala, i diveći se tim ljudima, želala sam da sa njima mogu da igram”, rekla je Stević Žugić.
Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju na beogradskoj opštini Palilula i u Bogatiću.
Bogatić, Klenje, Mesna zaјednica 9-14 h
Palilula, Borča, Stop Shop Retail Park, autobus 10-14 h
Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.
– radnim danima od 7 do 19 h
– subotom i praznicima od 8 do 15 h
Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
Povodom obeležavanja 134 godine od rođenja nobelovca Ive Andrića, Kulturni centar u Višegradu organizovao je prigodan program, a poseban značaj obeležavanja ogleda se u očuvanju uspomene na Andrićev život i stvaralaštvo i u podsticanju mladih generacija da upoznaju i neguju književno nasleđe ovog velikog pisca.
Za Kulturni centar u Višegradu, oktobar je uvek u znaku nobelovca Ive Andrića, koji je iza sebe ostavio veliki književni opus.
“Večeras smo obeležili 134 godine od rođenja Ive Andrića, u gradu koji je njegov zavičaj i koji je ostavio dubok trag u njegovom književnom opusu. Višegrad je grad koji se trajno seća Ive Andrića, i večeras smo imali priliku da slavimo Andrićeve misli i trijumf pisane reči”, rekla je sinoć Jelena Đurić, direktor Kulturnog centra “Ivo Andrić” Višegrad, prenosi danas RTRS.
Ivo Andrić je ostvario izuzetno uspešnu, dvadesetogodišnju diplomatsku karijeru, služeći Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji u čak osam evropskih država, rekao je istoričar književnosti Vladan Bajčeta.
Foto: Ona.rs/Aleksandra Blažević
“Andrić je diplomatsku karijeru započeo u Vatikanu. Prošao je nekoliko evropskih gradova, od Bukurešta, preko Trsta, Graca, Marseja, Madrida i završio u Berlinu. To je bila jedna turbulentna karijera u konstantnom usponu. On je zapravo u jednom trenutku pred sam kraj svoje karijere postao i drugi čovek srpske diplomatije”, naveo je Bajčeta.
Pored predavanja profesora Bajčete, za sugrađane je otvorena izložba “Lica Andrićevog djetinjstva”.
“U pitanju su pre svega njegovi tetka i teča Ana i Ivan Matovščik, snažna figura – njegov učitelj Ljubomir Popović. Tu je i lik njegovog školskog druga Stevana Baranca i jedan vrlo simpatičan lik kućne pomoćnice Ajkune Hreljić”, pojasnila je Branka Tanasković iz Kulturnog centra “Ivo Andrić” u Višegradu.
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a od svoje druge godine živeo je u Višegradu, gde je završio osnovnu školu.
Kasnije, tokom života, često se vraćao u Višegrad, a poslednji put ga je posetio tri godine pre smrti.
U svojim delima često je pisao o Višegradu i Višegrađanima, a za roman “Na Drini ćuprija” pisac je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.
Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.
Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.
Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.
Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.
Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.
Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.
“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.
Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.
“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.
Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.
“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.
Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.
Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.
Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.
“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.
<% shareCounter %> Podeli