Rizici besmislenog seksa (razlike između muškog i ženskog doživljaja intimnosti) – WANNABE MAGAZINE

Muškarci i žene definitivno različito doživljavaju seks – ali razmatrajući probleme u odnosima, nameće se zaključak da je seks nešto više od prijatne rekreativne aktivnosti, odnosno, da je mnogo bolji i strasniji kada uključuje povezanost.

Pre samo pedesetak godina, žene su se oblačile drugačije, nosile čudne, ukrućene frizure i slušale radio-emisije, dok su spremale komplikovana jela u svojim kuhinjama, nastojeći da ispune standarde uspešnih žena. Muž i porodica na prvom mestu, uz domaćičke veštine. Seks uglavnom samo u tim istim okvirima, u cilju održavanja zdravog bračnog odnosa i rađanja dece.

Većina žena je sredinom prošlog veka doživljavala seksualnu intimu tek u braku. Trudnoća je bila preveliki rizik (i sramota za neudatu ženu), pa je jedino brak mogao da obezbedi legitimnost intimnih odnosa.

To ne znači da je seks bio manje važan nego danas, samo je imao drugačiju vrstu važnosti i vrednosti – za žene seks je bio nešto što daju od sebe, što je veoma lično i od velike vrednosti i što uključuje značajan rizik. Trudna žena zavisila je od podrške oca svog deteta i otuda potiče ženska sudržanost i rezervisanost u seksu. Taj oprezan pristup ima za posledicu jačanje osećanja kontrole i sopstvene vrednosti kod žena – a to je veoma dugo kroz vreme bila jedina kontrola koju su imale i jedina vrednost koja je ženama priznavana. Uslovljavajući svoje telesno prepuštanje legitimitetom i zaštitom koju donosi brak, žene su se dodatno štitile od uloge predmeta za seksualno zadovoljstvo.

Napredak civilizacije, medicine, tehnologije, doneo je i promenu društvenih normi, stvaranje hormonske kontracepcije i težnju ka jednakosti polova i žene u drugoj polovini dvadesetog veka bivaju podsticane da se ležernije odnose prema telesnoj intimnosti, da koriste svoje „jednako pravo“ na telesno uživanje (kakvo su muškarci uvek poznavali). Seksualno „oslobađanje“ međutim, nije donelo jednakost u seksu za žene i muškarce, jer su pozicije i rizici i dalje različiti.

Na nivou društva, seks bi mogao biti odvojen od osećanja uzajamne posvećenosti – a muškarci i žene su se složili da bi se seks mogao posmatrati kao sporazum dve osobe da se upuste u aktivnosti koje su im obostrano prijatne. Ali, na nivou ženskog genetskog nasleđa, na nivou nesvesnog, obrasci zaštite sopstvene seksulanosti od zloupotrebe i korišćenje seksualnosti kao jedinog oblika moći da bi se došlo do stabilnog položaja i ispunile ambicije, i dalje postoji i igra svoju ulogu u izgradnji i održavanju veza i odnosa.

Žene i muškarci različito reaguju na seksualnu intimnost – istraživanja pokazuju da žene češće imaju osećanje krivice i druga negativna osećanja ako se upuste u „sporazumni“ seks, bez emotivnog angažovanja i izgleda na formiranje veze. Usputni seks kod žena dovodi do bolnih emotivnih posledica, u najvećem broju slučajeva, a naučnici nalaze razloge za to u neuronskim razlikama muških i ženskih mozgova.

Jedna od značajnih razlika među polovima tiče se oksitocina (hormona povezivanja i maženja), koji utiče na stvaranje bliskosti i povezanosti sa drugima. Oskitocin se oslobađa u nekoliko situacija kada su veza i osećaj bliskosti važni i stvara jake psihološke i emocionalne veze. Seksualni odnos i drugi oblici fizičke intimnosti su primarne situacije koje izazivaju proizvodnju oksitocina. Mozak žena oslobađa znatno više oksitocina, nego muški mozak. Kao rezultat toga, žene se češće osećaju više vezane za svoje seksualne partnere nakon seksa.

U posvećenoj vezi, ovo je veoma produktivno i povećava osećaj bliskosti, intime i jedinstva kod para, ali u situaciji neobaveznog seksa, ova poplava oksitocina podstiče osećaj povezanosti bez ikakve stvarne posvećenosti i veze. A to može dovesti do osećanja gubitka ili praznine, kao i pratećih emocija, stida, krivice, samooptuživanja i smanjenja samopoštovanja.

Dakle, pošto ženski mozak oslobađa mnogo više oksitocina nego mozak muškarca, one dublje i snažnije osećaju negativne efekte usputnih i neobaveznih seksualnih susreta. Kada dnevna realnost razbije osećanja vezanosti podstaknuta oksitocinom od prethodne noći, žene se često osećaju poraženo, iskorišćeno, prazno, obezvređeno, teskobno, depresivno i prebacuju sebi kako su opet ispale glupe, pitajući se šta im je bilo da se upuste u besmislen seks, kad dobro znaju kako se loše osećaju sa tim. Žene plaćaju visoku cenu seksualnog „oslobađanja“, odnosno, prihvatanja muškog modela seksualnog ponašanja, koji ceni i podstiče neobavezan seks.

Zbog te „slobode“, žene se često vezuju za sasvim neadekvatne partnere, ili teško pronalaze nekog sa kim bi ostvarile makar i dužu povremenu vezu, jer taj model banalizuje ulogu muškarca u životu žene. Čemu nam muškarci služe, ako ne možemo da računamo na njih i ako nisu spremni da se obavežu? Samo za seks? Ponekad, mireći se sa ogorčenjem i dozom ironije sa tim stavom, žene se ponašaju poput seksualnih predatora, simbolično „kažnjavajući“ muškace za njihovu neodgovornost, površnost i mačizam.

Jedno rešenje ovog „sukoba“ bilo bi da žene prihvate banalnost povremenog seksa na istom nivou kao muškarci i da nauče da se ne osećaju loše i da se fokusiraju na seksualno zadovoljstvo. Ali, to rešenje predstavlja upravo „silovanje“ ženske prirode. Mnogo zdraviji pristup je – veća uzdržanost.

Žene imaju pravo da se drže tradicionalnih vrednosti koje su u skladu sa njihovom neurobiologijom. Da, čak i u 21. veku od vitalnog je značaja prepoznati da su, na osnovu neuroloških razlika između muškog i ženskog mozga, žene prirodno sklonije da zauzmu plemenitiji i zdraviji pristup ograničavanja seksa na posvećene veze. Na taj način, žene pokazuju da cene sebe kao žene i kao osobe.

Pored toga, kada žene održavaju tako visok standard, to podstiče muškarce da se potrude i urade ono što je neophodno da bi ispunili taj standard i da se uključe u posvećenu vezu – da upravo budu muškarci kakve žene žele.
Roditelji, društvo i kultura imaju ključnu ulogu u upozoravanju mladih ljudi, naročito mladih žena na te psihološke razlike i imaju dužnost da ohrabre mlade žene da sebe smatraju vrednim (ljubavi, pažnje i truda) i da svoje srce (koje obično ide zajedno sa telom), ne predaju bilo čemu manjem od toga.

Mlade muškarce treba podstaći da cene žene i da vide mudrost u tradicionalnoj ženskoj perspektivi seksa, iz koje je seksualna initma važna, duboko lična i predstavlja iskustvo povezivanja kome prethodi značajna posvećenost.

Ovo gledište poštuje prirodnu sklonost žena da pridaju više važnosti seksualnoj intimnosti, nego što to čine muškarci. I da, obuzdava visok libido muškaraca, dajući prioritet ženskoj prirodi.

Ako bi muškarci i žene mlađih generacija ovo razumeli, životi oba pola bi se značajno poboljšali, a međusobni odnosi bi bili zdraviji i trajniji.

Naslovna fotografija: instagram.com/loveandwildhearts

Brankica Milošević

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Admin

Read Previous

“Don’t Worry Darling” je psihološki triler koji dugo iščekujemo, a evo šta smo saznali o njemu – WANNABE MAGAZINE

Read Next

Veliki obrt u slučaju Zvezdinog golmana: Tukao ljude kaišem, on nije žrtva, već nasilnik?