Razumevanje rodnog identiteta, pola i privlačnosti

Ćao! Ja se identifikujem kao nebinarna osoba; moje zamenice su oni i ona, moja orijentacija je poliamorna panseksualka, i privlače me rodno fluidne osobe. Drago mi je da smo se upoznali!

I odjednom, niti znate kako osobu da oslovite, a više niste sigurni ni da znate kako da se predstavite.

Da, super je komplikovano, zamršeno i složeno, ali isto tako je i veoma važno, prosvetljujuće i smisleno znati i razumeti temu rodnosti i rodnog identiteta, ili znati kako da je objasnite nekom drugom.

Tema može biti zbunjujuća (ponekad čak i zastrašujuća), ali sve više smo i sami svedoci kako tradicionalne rodne uloge, stereotipne društvene norme i stare moralne predrasude o rodu, polu, seksualnosti i rodnom izražavanju prestaju da važe.

Zato što je u pitanju mešavina biologije, psihologije i nauke o ljudskom ponašanju, sa malim dodatkom emocija – ovo nije baš uobičajena tema koja se često pojavljuje u vašim svakodnevnim razgovorima i u vašim uobičajenim društvenim krugovima.

Iako vam se, možda, ovih dana čini kao da vam je potreban priručnik ili uputstvo samo da biste prosto porazgovarali sa nekim, ili čak razumeli sebe po tom pitanju, mi ćemo sve to razbiti na ukusne, male zalogaje informacija, koji će biti lako svarljivi i razumljivi.

Nastavite da čitate i dobićete jednu laganu lekciju o razumevanju roda!

Šta je (anatomski/biološki) pol?

To je ono što vam se automatski dodeljuje na rođenju – samo što sada znamo da nije sve crno-belo.

Većina ljudi misli na biološki seks kada razmišlja o polovima, što može biti ograničavajuće razmišljanje. Jednostavno rečeno – biološki seks je medicinska etiketa. Možete biti muško ili žensko, na osnovu fizičkih, merljivih dokaza – genitalija i hromozoma sa kojima ste rođeni. Doktor vam dodeljuje pol prilikom rođenja, što se često smatra i pravnim polom, i nalazi se u vašem izvodu iz matične knjige rođenih, recimo.

Život obično nije tako jednostavan, pa medicina prepoznaje i slučajeve kombinovanih polnih karakteristika kod interseksualnih osoba. Na primer, osoba se može roditi i sa testisima i sa jajnicima. Druge interseksualne osobe imaju kombinacije hromozoma koje se razlikuju od KSI (obično povezan sa muškim polom) i KSKS (obično povezan sa ženskim polom), kao što je KSKSI. Neki ljudi se rađaju sa spoljašnjim genitalijama koje spadaju u tipične muške ili ženske, dok se njihovi unutrašnji organi ili hormoni više poklapaju sa suprotnim polom.

Šta je rodni identitet i spektar?

Ovde se zaplet naše priče malo komplikuje… ali samo malo.

Rod nije tako tehnička odrednica, jer predstavlja širi pojam nego što je anatomski pol. Podrazumeva društveni i pravni status, i skup očekivanja od društva o tome kako osoba treba da se ponaša i prikazuje sebe javnosti. Svaka kultura ima svoje “standarde” o tome kako ljudi treba da se ponašaju na osnovu njihovog pola, obično muškog ili ženskog.

Rodni identitet označava kako se osoba oseća sama sa sobom i prema sebi, bez obzira na rodna pravila koja mogu da budu restriktivna na nekoliko nivoa (ponašanje u porodici, izbor zanimanja, osobine ličnosti ili fizički izgled). Ovo osećanje počinje da se uspostavlja veoma rano u životu, već sa 2 ili 3 godine, a nakon formiranja rodnog identiteta, teško je promeniti njegovu putanju. Poteškoće nastaju kada se nekome dodeli pol na osnovu njegove anatomije pri rođenju, a to nije u skladu sa onim kako taj neko sebe kasnije identifikuje. Ova neusklađenost može dovesti do frustracije, anksioznosti, pa čak i depresije.

Za mnoge ljude, dodeljeni pol odgovara njihovom rodnom identitetu. Ovi ljudi se zovu cisrodni. Zatim, neki ljudi se osećaju kao muževna žena ili ženstveni muškarac, i svi znamo bar po jedan primer ovih varijanti u našoj blizini. Takođe, neki ljudi se osećaju potpuno suprotno od svog anatomskog pola, i u tom slučaju mogu da odluče da se identifikuju kao transrodni.

Ali, neki ljudi se ne osećaju ni kao muško ni kao žensko. Ovi ljudi mogu da izaberu oznake kao što su „džender kvir“ ili rodno varijabilni ili nebinarni.

Na kraju, svetu su potrebni i muškarci i žene, naravno, ali umesto samo ove dve opcije, možemo da imamo čitav spektar. Tako svako može da bira svoj identitet prema svom senzibilitetu, a ne prema konvencionalnim društvenim normativima. Zato koristimo termin rodni spektar – kada želimo da predstavimo činjenicu da postoji više rodnih identiteta, daleko od samo dva najčešća – muškog i ženskog.

pexels cottonbro 3693914 scaled e1666017655252 Razumevanje rodnog identiteta, pola i privlačnosti

pexels cottonbro 3693914 scaled e1666017655252 Razumevanje rodnog identiteta, pola i privlačnosti

Šta je seksualna privlačnost?

Ili još zanimljivije pitanje – kakve veze ima sa rodnim identitetom?

Seksualna privlačnost, sklonost ili orijentacija mogu se smatrati požudom ili željom za fizičkim, seksualnim kontaktom i odnosima. Osnove koje svi do sada znamo su da – strejt muškarca privlače žene, gej muškarca privlače muškarci, a biseksualnog muškarca privlače i muškarci i žene. Ista logika važi i za žensku orijentaciju. Međutim, postoji još nekoliko opcija u izboru seksualne orijentacije.

Neki pojedinci osećaju privlačnost bez pola kao faktora i mogu se identifikovati kao „panseksualci“. Sa druge strane, ako neko ne oseća nikakvu seksualnu privlačnost prema bilo kome, mogao bi se identifikovati kao aseksualac. Dalje, u zavisnosti od pola koji vas privlači, možete se identifikovati kao hetero-, homo- ili panseksualac. Ako vas privlače ljudi koji su trans ili androgeni, možete se identifikovati kao skolioseksualac.

Nije neophodno da se definišete bilo kakvom etiketom, ali je neophodno da istražite sebe i budete srećni. 

Šta je romantična privlačnost?

Oh, te nežne stvari srca…

Romantična privlačnost je emotivni afinitet, ljubav prema drugima i želja za emocionalnim vezama. Može odgovarati seksualnoj privlačnosti, ali ne mora, jer realno – svi možemo da osetimo tu razliku između treptaja srca i pulsa u preponama.

Neki ljudi imaju oboje, neki nemaju nijedno, a mnogi ljudi doživljavaju jedno više od drugog. I to je u redu. 

Šta je rodno izražavanje?

Evo jednog slučaja u kojem ne morate da radite ono što pričate.

Dakle, način na koji se neko oseća iznutra, i vidi sebe kroz prizmu društveno usvojenih rodnih uloga je rodni identitet. Rodno izražavanje je način na koji ta osećanja dolaze do izražaja u stvarnom spoljašnjem svetu, kroz način na koji se ponašamo, oblačimo i komuniciramo, namerno ili nenamerno, svesno ili podsvesno.

Takođe, rodne uloge su skoro kao pravila; unapred određene i svima poznate. S druge strane, rodno izražavanje je elastično i promenljivo. Može da bude motivisano rodnim identitetom, seksualnošću ili sasvim nečim drugim, kao što su neke svakodnevne obaveze ili situacije. Malo žena će pokazati očekivane damske manire ako im neko preseče red za kupovinu. Ipak, iste žene koje su se borbeno zalagale za svoja prava u redu i skoro izazvale tuču – biće fine, nežne i emotivne prema svom detetu ili partneru već sat vremena kasnije.

Poenta ovde je – svi smo sposobni da prekršimo (tradicionalne) norme rodnog izražavanja više puta tokom dana.

Činjenica je da se naš rodni izraz često može promeniti, a da to ne primetimo ili ne razmišljamo.

The Genderbread Person

Niste sigurni kako sve to kombinovati i složiti? Evo kako.

Untitled 1 Razumevanje rodnog identiteta, pola i privlačnosti

Untitled 1 Razumevanje rodnog identiteta, pola i privlačnosti

Kada ste u nedoumici, konsultujte ovu ilustraciju Genderbread Person da vizualizujete i dodelite odgovarajuće atribute. Možete ga koristiti i za samoproveru! 

Genderbread person, kolačić od đumbira, sa odgovarajućim delovima označenim da ilustruju rodni identitet, privlačnost, anatomski pol i rodno izražavanje.

Na kraju, ne možemo a da se ne zapitamo…

Uz sve ovo rečeno, da li nam je zaista potreban priručnik ili uputstvo za svaku ljudsku interakciju?

Znamo da rodni identitet, rodno izražavanje, anatomski pol i seksualna orijentacija nisu u uzročno-posledičnoj vezi, već nezavisni jedan od drugog.

Rodno izražavanje ljudi ne utiče na njihovu seksualnu orijentaciju. A njihov rodni izraz nije određen njihovim rodnim identitetom. I njihov rodni identitet nije posledica njihovog anatomskog pola.

Ove svakako utiču jedna na drugu, ali ne definišu jedna drugu. Svi mi imamo određena unutrašnja osećanja, naše jedinstvene preferencije, predrasude, ličnosti, oblike tela, fizičke predispozicije i emocije. I zapamtite – ništa od toga nije ni skroz roze ni skroz plavo.

Dakle, da li nam je zaista potreban taj priručnik?

Odgovor je: Ne. Samo treba da pokušamo da zadržimo otvoren um i otvoreno srce. Zato što je svet pun različitih, živahnih, jedinstvenih ljudi, baš kao i Vi, i – baš kao takav je i lep.

Nastavite da blistate,

Vaša Dragička

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Admin

Read Previous

Alba ima 2-0 u Evroligi, a namučila se u Kupu Nemačke – Sportklub

Read Next

Korak po korak iz zone komfora – vodič za menjanje života