“Prvo da naučimo da komuniciramo sa sobom, a onda sa ostalima”: Gde najviše greše menadžeri u Srbiji? – Biznis Telegraf.rs

“U redu je i suočiti mišljenje, i suprotstaviti stavove, i ne saglasiti se sa idejom u kompaniji. To nam nedostaje”. Važno je da se ne plašimo da izložimo svoj stav”, kaže naš sagovornik

U današnjoj epizodi podcasta “Kako si na poslu sa Anom i Vesnom”, razgovaramo o problemima u komunikaciji, odnosno koliko je važan način na koji želimo da pošaljemo poruku ili izložimo ideju u svom timu. 

Često se dešava da su ljudi na visokim pozicijama, a naročito u većim kompanijama u Srbiji, preopterećeni prezentacijama, rokovima, i ne čuju druge u timu. Nemaju vremena. Neutralni posmatrači, odnosno koučevi pronalaze rešenje i nude konkretne savete kroz treninge kako da primenite nove veštine u praksi.

Mirko Samardžić je naš gost, a on je kouč i senior konsultant za razvoj liderstva i komunikacija. Partner u jednoj domaćoj konsultanstkoj kući koja pomaže organizacijama na individualnom, timskom i organizacionom nivou da budu produktivniji i ostvaruju bolje rezultate.

Mirko ima više od 10 godina iskustva u prodaji, bankarstvu i konsaltingu. Sertifikovani je „Erickson Professional“ kouč i sertifikovani PCM (Process Communication Model) kouč.

Objašnjava nam kako da koristimo proverene alate i metodologije koji omogućavaju timovima i pojedincima da otkriju unutrašnje potencijale i kreiraju najbolje moguće ishode za sebe.

Kako radi sa ljudima na različitim nivoima menadžmenta, pitali smo ga šta im je zajedničko a tiče se problema na poslu?

“Da nauče da slušaju, postavljaju prava pitanja. To ih retko uče na fakultetima. Zajednička je potraga za balansom i zadovoljstvom svakodnevnim poslom, potreba za boljim odnosima sa kolegama i članovima tima, kako bi uspeli da odgovore sve većim zahtevima tržišta”.

Zahtevi su uglavnom odnose na podizanje nivoa liderskih veština kroz obuke i podizanje ličnih potencijala kroz rad 1-1 (koučing).

“Izazovi su uglavnom na, kako mi to zovemo u koučingu, višim neurologičkim nivoima. Nejasna slika i vizija ko želimo da budemo i gde se krećemo, ugrožene suštinske vrednosti i nesklad između onoga što nam je stvarno važno i onoga što živimo u realnosti”, navodi on.

Da li se i kako razlikuju izazovi sa kojima se sreće viši menadžment od ljudi koji su u srednjem ili nižem menadžmentu?

“I da i ne. Zajedničko je rad sa ljudima, razumevanje pojedinačnih potreba i timskih potreba, svi imaju nekoga iznad kome odgovaraju. Ono što ih razlikuje je nivo odgovornosti i krug uticaja.

Niži nivoi operativnog menadžmenta imaju veliki broj ljudi koje direktno vode, oni trpe veliki pritisak jer sve što je zamišljeno se na njihovom nivou prevodi u konkretan proizvod ili uslugu. Često to što je zamišljeno se ne komunicira jasno, pravovremeno i to stvara konfuziju.

Suočavaju se sa manjkom ljudi usled poremećaja na tržištu radne snage, COVID krize, a zahtevi i targeti ostaju isti. Takođe je karakteristično da nemaju obuku o osnovnim menadžerskim veštinama, što ih dovodi u nezavidan položaj i često u burnout”.

Namerno sam se više fokusirao na ovaj nivo menaždmenta koji je nepravedno zapostavljen u našim kompanijama, dodaje naš sagovornik.

Viši nivoi menadžmenta se suočavaju sa izazovima poput “zatrpanost sastancima”, “nema komunikacije sa ljudima” i “razumevanja šire slike”, donose se pogrešne odluke ….

Najkorisnije što ljudi čuju i nauče na koučing sesijama su: – Osvešćivanje mentalnog stava, razumevanje sopstvenog kruga uticaja i kako ga proširiti.

– Odakle dolazi motivacija?

– Kako postaviti ciljeve, planirati, delegirati, dati fidbek, voditi sastanke…

3 saveta za menadžere kako da poboljšaju nastup

– Naći vreme za sebe

– Slušati druge ljude, svoje ljude – pažljivo. To je vaša obaveza

– Brinite o sebi (pazite kako se hranite, spavajte, šetajte). Ako ste dobro na privatnom planu, odraziće se to i na poslovnom nivou. Možda je banalno, ali odatle sve kreće, kaže naš sagovornik.

Celu epizodu pogledajte na početku teksta.

Budite nam dobro!

Pratite nas i na

[embedded content]

Video: Još 10 dana prijave za subvencije za eFiskalizaciju

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Admin

Read Previous

Vremenska prognoza – 21. januar

Read Next

TRI PUNKTA ZA VAKCINACIJU PRESTAJU SA RADOM – Beograduživo.rs