Britanski premijer Riši Sunak “povukao je oroz”. Sinoć je Veliku Britaniju, ali i čitav svet iznenadila vest da će vanredni parlamentarni izbori na Ostrvu biti održani 4. jula. Ovo može biti dobra prilika da laburisti ponovo zasednu u fotelju i iz Dauninga isprate konzervatice koji već 14 godina tamo “drže poziciju”.
Mnogi se pitaju zašto je Sunak toliko rizikovao. Analitičari misle da je “jednačina jasna” – kada se zaređa toliko loših vesti u nekoliko meseci, kao što je to bio slučaj sa Sunakom, nema šta da izgubi – možda mu se sreća i osmehne. Verovatno je Riši Sunak išao logikom – ako još budem čekao, može biti samo gore!
Ipak, niko se nije nadao da će juče popodne da saopšti da se ide na izbore. Verovatno je to bio šok i za sam Vestminster, jer su svi nekako verovali da će Sunak pokušati da izdrži bar do jeseni i da će – pa makar izgubio – otići u istoriju kao premijer koji je sedeo u Broju 10 dve godine.
Međutim, ovako dosta reskira jer ankete pokazuju da su Torijevci nekih 20 odsto slabiji od laburista.
Obrazlažući svoju odluku Sunak je, na pljusku ispred Dauning strita, u natopljenom sakou, rekao da je sada vreme da Britanija izabere svoju budućnost i tvrdio da ljudi mogu da povere njegovoj partiji da vodi zemlju u ovako “nestabilno vreme”
Međutim, lider laburista Kir Starmer poručio je glasačima da “zajedno mogu da zaustave haos, okrenu novi list i počnu da ponovo grade Britaniju”.
Sunakova odluka izazvala je šok i kod brojnih konzervativaca, koji su do poslednjeg trenutka verovali da će se na birališta tek u oktobru ili novembru (pošto je Sunak imao prostora sve do januara 2025. da zakaže izbore). Činjenica da je povukao ovakav potez kada laburisti po anketama ubedljivo vode, smatraju riskantnim i nepotrebnim.
Neki poslanici Torijevaca javno su izrazili svoju zabrinutost.
„Osećam se prilično emotivno zbog svega ovoga. Očekivala sam jesenji odlazak iz parlamenta i htela sam da potegnem još važnih pitanja do tada. Tužna sam što to sada neću moći da uradim”, napisala je predstojnica Trejsi Krauč na platformi X.
Izborni termin sada ostavlja malo prostora da vlada finalizuje nesporne delove zakona pre nego što se parlament raspusti. To znači da bi neki od vodećih planova konzervativaca, kao što su zabrana pušenja, reforme zakupa i poboljšanja prava iznajmljivača, mogli biti prepušteni sledećoj vladi.
Smatra se da je Sunak procenio da bi se malo toga promenilo od sada do novembra.
Priča se i da je sekretar za stambena pitanja Majkl Gouv bio među onima koji su podržali Sunakovo “kockanje” prilikom rasprave u kabinetu, te da je ohrabrio premijera koristeći rečenicu koju svi pamtimo iz čuvene serije Mućke: “Who dares wins”, odnosno – “Ko reskira profitira”… Navodno je na to dodao: “Ti reskiraš, pobedićeš!”
Objava da će se ići na birališta došla je neposrednog nakon što je Zavod za statisku objavio da je inflacija u aprilu bila 2,3 odsto u odnosnu na 3,2 u martu. Kao nagoveštaj toga oko čega će se voditi izbori, premijer je ekonomiju učinio ključnim elementom svog obraćanja naciji, rekavši da su brojke o inflaciji “dokaz da plan i prioriteti koje sam postavio funkcionišu”.
On je takođe istakao invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu, tenzije na Bliskom istoku i sukob Izraela i Hamasa, pretnju Kine i migracije koje su “naoružane od strane neprijateljskih država da bi ugrozile integritet naših granica“.
Kasnije je na izbornom skupu pričao kako se laburisti ponašaju kao da su već pobedili, odnosno da se tako predstavljaju naciji. Nije prošlo dugo stigao mu je odgovor opizicije.
Lider laburista Kir Starmer je poručio građanima: “Ako oni dobiju još pet godina misliće da mogu da nastave baš ovako kako sada rade. Ništa se promeniti neće”.
Potom je Starmer rekao da će on “staviti državu ispred partijskih interesa”.
“Svestan sam cinizma koji ljudi u ovom trenutku imaju prema političarima, ali sam kasno ušao u politiku, pošto sam služio našoj zemlji kao vođa krunskog tužilaštva i pomogao sam policijskoj službi Severne Irske da dobije saglasnost svih zajednica“, rekao je Starmer.
Laburistima je potreban zamah od 12,5 procentnih poena samo da bi dobili većinu jednog – nešto što čak ni Toni Bler nije postigao u svojoj ubedljivoj pobedi 1997. godine. Ali nakon što su transformisali stranku nakon njenog istorijskog poraza 2019. godine, neki veruju da bi Kir mogao da zbriše Torijevce i da dođe na vlast sa čak 400 mesta.
Ako se to dogodi, to bi bio izuzetan preokret u poređenju sa prošlim izborima, na kojima su konzervativci pod vodstvom Borisa Džonsona osvojili neverovatnu većinu od 80 mesta.
Ko je Starmer?
Kir Starmer, rođen je u Londonu 1962. a na funkciji lidera Laburističke partrije je od 2020. godine.
U parlamentu je od 2015, a prethodno je bio direktor javnog tužilaštva.
Foto: Tanjug/AP
Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Lidsu 1985. godine i završio postdiplomske studije građanskog prava na Univerzitetu u Oksfordu 1986. godine. Nakon što je pozvan u advokatsku komoru, Starmer se pretežno bavio poslovima krivične odbrane, specijalizući se za pitanja ljudskih prava. Imenovan je za kraljevskog savetnika 2002, a 2008. je postao direktor Javnog tužilaštva i šef Kraljevske tužilačke službe, držeći ove funkcije do 2013. godine. Krajem svog petogodišnjeg mandata na mestu direktora Javnog tužilaštva, proglašen je za viteza 2014. godine.
Izabran za poslanika u Donjem domu na opštim izborima 2015. godine, Starmer je u septembru 2015. imenovan za ministra za imigraciju u senci od strane novog partijskog lidera Džeremija Korbina. Podneo je ostavku 2016. u znak protesta protiv Korbinovog vođstva, ali je kasnije te godine prihvatio novu funkciju pod Korbinom kao državni sekretar u senci za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije nakon referenduma o članstvu u EU. Starmer je tražio drugi referendum o Bregzitu, rekavši da će glasati za „ostanak u Uniji“. Ova politika je na kraju uključena u izbornu platformu laburista 2019.
Nakon što je Korbin podneo ostavku nakon poraza laburista na opštim izborima 2019, Starmer je pobedio na izborima stranačkim izborima sledeće godine. Njegovo rukovodstvo karakteriše pomeranje stranke ka političkom centru i odbacivanje većeg dela levičarske platforme njegove liderske kampanje, kao i protivljenje nekim od odgovora vlade na pandemiju kovida-19 i pitanja kao što su Partigate, mini-budžet za septembar 2022. i kriza troškova života.
Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju na beogradskoj opštini Palilula i u Bogatiću.
Bogatić, Klenje, Mesna zaјednica 9-14 h
Palilula, Borča, Stop Shop Retail Park, autobus 10-14 h
Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.
– radnim danima od 7 do 19 h
– subotom i praznicima od 8 do 15 h
Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
Povodom obeležavanja 134 godine od rođenja nobelovca Ive Andrića, Kulturni centar u Višegradu organizovao je prigodan program, a poseban značaj obeležavanja ogleda se u očuvanju uspomene na Andrićev život i stvaralaštvo i u podsticanju mladih generacija da upoznaju i neguju književno nasleđe ovog velikog pisca.
Za Kulturni centar u Višegradu, oktobar je uvek u znaku nobelovca Ive Andrića, koji je iza sebe ostavio veliki književni opus.
“Večeras smo obeležili 134 godine od rođenja Ive Andrića, u gradu koji je njegov zavičaj i koji je ostavio dubok trag u njegovom književnom opusu. Višegrad je grad koji se trajno seća Ive Andrića, i večeras smo imali priliku da slavimo Andrićeve misli i trijumf pisane reči”, rekla je sinoć Jelena Đurić, direktor Kulturnog centra “Ivo Andrić” Višegrad, prenosi danas RTRS.
Ivo Andrić je ostvario izuzetno uspešnu, dvadesetogodišnju diplomatsku karijeru, služeći Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji u čak osam evropskih država, rekao je istoričar književnosti Vladan Bajčeta.
Foto: Ona.rs/Aleksandra Blažević
“Andrić je diplomatsku karijeru započeo u Vatikanu. Prošao je nekoliko evropskih gradova, od Bukurešta, preko Trsta, Graca, Marseja, Madrida i završio u Berlinu. To je bila jedna turbulentna karijera u konstantnom usponu. On je zapravo u jednom trenutku pred sam kraj svoje karijere postao i drugi čovek srpske diplomatije”, naveo je Bajčeta.
Pored predavanja profesora Bajčete, za sugrađane je otvorena izložba “Lica Andrićevog djetinjstva”.
“U pitanju su pre svega njegovi tetka i teča Ana i Ivan Matovščik, snažna figura – njegov učitelj Ljubomir Popović. Tu je i lik njegovog školskog druga Stevana Baranca i jedan vrlo simpatičan lik kućne pomoćnice Ajkune Hreljić”, pojasnila je Branka Tanasković iz Kulturnog centra “Ivo Andrić” u Višegradu.
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a od svoje druge godine živeo je u Višegradu, gde je završio osnovnu školu.
Kasnije, tokom života, često se vraćao u Višegrad, a poslednji put ga je posetio tri godine pre smrti.
U svojim delima često je pisao o Višegradu i Višegrađanima, a za roman “Na Drini ćuprija” pisac je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.
Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.
Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.
Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.
Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.
Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.
Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.
“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.
Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.
“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.
Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.
“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.
Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.
Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.
Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.
“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.
<% shareCounter %> Podeli