Admin Posle pobede nad Bernabeom Zapatom Miraljesom u drugom kolu US opena, Novak Đoković se na konferenciji za medije dotakao brojnih tema, između ostalog i sve većeg broja kladionica, kao i toga kako to utiče na sportski svet i svet uopšte.
Počelo je od pitanja Novaku da prokomentariše izjavu koju je svojevremeno dao Nikola Jokić da „mi ne volimo sport, volimo da pobeđujemo“, tj. da odgovori na pitanje hoće li se to ikada promeniti u Srbiji.
„Nikada se neće to desiti – to nam je mentalitet, nismo jedini u svetu takvi. Mislim da postoji još strastvenije u Južnoj Americi, tamo je stvarno na život i smrt, tamo ne smete da se pojavite ako izgubite, pogotovo u fudbalu“, rekao je Đoković.
Nastavio je Novak rečima da se mnogi poistovećuju sa sportom i sportistima, kao i da je to mač sa dve oštrice.
„Imate novac, pažnju, slavu, to otvara mnoga vrata, ali postoji i druga strana. Žao mi je što je sport postao biznis, to je kod nas izraženo – mada i drugde – a to su kladionice. One su na svakom ćošku, kao nekada pekare. Postale su deo života, mnogo ljudi se kladi na sport, stavlja sebe i finansijsku situaciju svoje porodice u rizik kladeći se na teniski meč ili na košarkašku, fudbalsku utakmicu“, kaže Đoković i dodaje:
„Mislim da su kladionice uticale na to da ima više tenzije, taj tempo da se sada svakodnevno klade ljudi, da je to na svakom koraku. To nije bilo u tolikoj meri kada sam počinjao da se bavim tenisom. Ako ne prođe kako treba, sportisti dobijaju pretnje, kritike i užasno velike pritiske trpe. Kada ljudi nemaju para, kada su u nezavidnoj situaciji…“.
Potpitanja nije bilo potrebno postavljati, nastavio je Novak u dahu:
„Mi sportisti zarađujemo mnogo i ne bi smeli ništa da pričamo. Ako se otvori ova tema, kažu mi: ’Šta ti imaš nešto da pričaš, ti si multimilioner?’. Verovatno ću dobiti kritiku, što kao bogataš pričam o tome. Mislim da će se mnogi sportisti složiti sa mnom. Kladionice su na svakoj televiziji, dominantne su, najbrži način da se zaradi novac. Ili se ne vidi problem ili se zataškava problem, ignoripe. Mislim da je ovo drugo ljudi su svesni, ali ignorišu. Država ne radi na tome da to reguliše, da se nađe prihvatljiviji model za društvo, za omladinu, za sport. Moramo da se zapitamo u kakvoj okolini će naša deca da rastu“.
Đoković kaže da ljudi nisu svesni da su poznate ličnosti konstantno na radaru, kao i da imaju članove porodice o kojima brinu i misle.
„Sportisti su počeli više da se oglašavaju o bezbednosti, o pretnjama na drušvenim mrežama… Lično, ne gledam toliko, pa ne osećam da me toliko dotiče. Treba da se priča o tome, da nije tabu tema, mada će uvek biti onih koji kažu ’šta se ti žališ?’ Široka je tema, zaista“.
