Isceliteljske moći ruskih prirodnih lekova i kako utiču na naše zdravlje
Admin 
Ostalo je da se odigra još jedno kolo grupne faze Lige šampiona, ali već sada se zna da će se u osmini finala naći samo jedna španska ekipa Real Madrid, što je veliki neuspeh za ovu, nekada moćnu ligu.
Kraljevski klub i aktuelni šampion Evrope, braniće čast španske armade u osmini finala Lige šampiona. To je epilog prvih pet kola grupne faze, pošto su i pre poslednjeg kola Barselona, Atletiko i Sevilja izgubili sve šanse da se nađu među 16 najboljih ekipa Starog kontinenta.
Rezultat kakav, ne da se ne pamti, već nikada nije doživljen od lige koja i dalje u 21. veku ima najviše evropskih trofeja. Od kada je Liga šampiona uvela format da najjače lige daju po četiri predstavnika od sezone 1999/2000. nikada se nije desilo da iz grupe izađe samo jedna španska ekipa. A od kada se igra osmina finala 2003/04. (pre toga bila druga grupna faza pre četvrtfinala) samo dva puta se dogodilo da su samo dve španske ekipe bile u završnici. Poslednji put to se dogodilo 2011/12.
Da li je ovo znak krize? Sam po sebi ne bi morao da bude. Težak debakl svakako jeste, jer više ekipa od Španije u osmini finala imaće Italija, Engleska i Nemačka, a možda i Francuska pošto je Olimpik i dalje u konkurenciji. Ali ako se gleda širi kontekst, pre može da se kaže da je ovo logična posledica stanja u kojem se nalazi španski klupski fudbal već neko vreme. Dok su premijerligaši postajali sve moćniji u finansijskom pogledu, španski velikani su počeli ozbiljno da zaostaju na tom polju. A korona kriza je ogolila očigledne slabosti.
Real je još i nekako pregurao taj period bez većih finansijskih potresa. Mada, i u redovima aktuelnog vladara Španije i Evrope nema velikih transfera kao ranije. To jeste skup razloga. Od toga da se zbog pandemije i njenih pogubnih efekata vodi domaćinska politika, preko toga da su za najveće zvezde u igri veoma moćni igrači sa arapskim novcem poput Sitija i Pari Sen Žermena (kod koga su završili velike Florentinove želje Holand i Embape?).
Ali Real je i dalje konkurentan, ima i dalje kostur ekipe koja je osvojila sve što se moglo osvojiti i tu je nekoliko bisera, što sadašnjih što budućih evropskog fudbala. Tako da za Kralja još nije došao trenutak za paniku. Međutim, on je odavno zakucao na vrata najvećih rivala Barse i Atletika. Na oba je, pored pandemije koronavirusa, pogubno uticala odluka La Lige da se donese propis o kontroli plata fudbalera.
Zbog toga je transfer aktivnost kod Atletika praktično utihnula i vratila se na nivo od pre četiri, pet godina. A Barsa ne želeći da se pomiri da ne može više na održiv način da dovodi velike zvezde, smišlja razne načine da obezbedi potrebna sredstva kako bi opravdala to trošenje novaca i registrovala igrače, što joj je u nekolikio navrata u prethodne dve godine predstavljao ozbiljan problem.
Na kraju i nekoliko ozbiljnih pojačanja predvođeno Robertom Levandovskim, nije uspelo da obezbedi ono čemu se Đoan Laporta nadao – brzom uspehu u Evropi. Barselona je ispala od ipak jeftinijeg Intera, ali Intera koji ima kakav, takav kontinuitet. Za razliku od Barselone. I to je ključni razlog neuspeha Barselone, potraga za brzim rešenjima, umesto da se ode na pravi reset, kao što je to urađeno 2003. i da se krene u pravljenje osnove na kojoj ponovo klub može da se uzdigne do visina koje po mnogo čemu zaslužuje.
Atletiko je potpuno drugačija priča. Klub koji je u protekloj deceniji dva puta bio šampion Španije i vicešampion Evrope, ne želi da se menja. Iako se sve oko njega, pa i unutar njega promenilo. Čolo Simeone, simbol gerilskog, banditskog fudbala, koji je Atletiku doneo tolike uspehe, ne odustaje od istog i pored neosporne činjenice da više nema nosilaca tog fudbala oličenog u Dijegu Godinu, Kokeu, Himenesu, premazanim južnoameričkim napadačima. Materijal koji Čolo ima je ipak drugačiji, plemenitiji i zahteva drugačiji pristup. Ali Čolo ne odustaje i to postaje teret i podloga za neuspehe, koji su sve izraženiji.
Šta je rešenje za podizanje španskog fudbala? To je na ljudima koji vode La Ligu, a izazov je ogroman. Jer ako oni pod hitno ne naprave održiv sistem i ne naprave održivu ligu koja neće zavisiti u budućnosti samo od nekog duopola kao što je to bio Mesi-Ronaldo, moguće je da sledi sunovrat od kojeg neće dugo da se oporave. Jer Real, Barsa i Atletiko kao rezervnu opciju imaju tu Superligu, a šta ima ostatak La Lige?
