• November 27, 2021

Manje hrane, isplativo pakovanje i brojanje kalorija: 3 načina da spasimo svet dok kupujemo hranu – Biznis Telegraf.rs

Hrana namirnice džigerica meso jaja koštunjavo voće selen

Foto: Shutterstock

Način na koji punite svoje police ili frižider može biti važniji za životnu sredinu nego to što ćete postati vegani.

Proces proizvodnje hrane, posebno mesa i mlečnih proizvoda, od farme do tanjira mnogo doprinosi globalnoj emisiji gasova staklene bašte. Proizvodnja hrane globalno čini jednu četvrtinu tih emisija i zauzima polovinu površine planete pogodne za život, pokazuje izveštaj Karbon Brif.

To navodi neke naučnike da sugerišu da je vegetarijanska ishrana, ili još stroža veganska ishrana, najbolji način da se smanji emisija gasova pojedinca – ako se prate prednosti i nedostaci u ishrani.

Izveštaj ukazuje da naše navike u kupovini namirnica takođe igraju važnu ulogu. Najveći krivac iza emisija ugljenika povezanih sa hranom leži u privlačnosti kupovine na veliko radi navodne uštede i pogodnosti, kao i drugih navika koje dovode do rasipanja hrane, a ne onoga što na kraju zaista pojedemo.

Pošto su životinje generalno neefikasne u pretvaranju biljaka koje jedu u energiju, meso i mlečni proizvodi posebno dovode do većih emisija od voća, povrća i žitarica. Razumljivo je, dakle, da se veliki deo istraživanja klimatskih promena oko hrane fokusira na izbore u ishrani.

Međutim, većina ovih preporuka je zasnovana na „prosečnoj američkoj ishrani“. U stvarnosti, ne jedu svi iste vrste ili količine hrane. Da bi objasnili ovu raznolikost, Hua Cai, vanredni profesor ekološkog inženjerstva i njene kolege, želele su da procene stvarne namirnice koje kupuju američka domaćinstva i identifikuju žarišta emisija ugljenika u ovim kupovinama.

Analizirali detaljne evidencije o kupovini namirnica u više od 57.000 američkih domaćinstava 2010. godine i sabrali emisije gasova staklene bašte za uzgoj prehrambenih artikala. Podaci za pakovanje i transport nisu uključeni. Zatim su uporedili proračun emisija sa onim koji bi bio generisan kupovinom hrane za standardnu ​​zdravu i održivu ishranu.

Analiza tima je otkrila da bi 71% ispitanih domova moglo da smanji emisiju u hrani, a identifikovali su tri glavna načina na koje potrošači to mogu da učine, bez nužnog eliminisanja čitavih kategorija hrane, kao što su meso, riba ili mlečni proizvodi.

Istraživači predlažu:

– Mala domaćinstva od jedne ili dve osobe trebalo bi da kupuju manje hrane u velikim količinama, što je često više nego što će se pojesti, a proizvođači bi trebalo da ponude isplative veličine pakovanja.

Izbacivanje hrane sa visokim sadržajem kalorija i niskim nutritivnim vrednostima rezultiralo bi smanjenjem ukupnih potencijalnih emisija za 29%, uz potencijalno poboljšanje zdravstvenih ishoda.

Ljudi bi trebalo da manje kupuju slane pekarske proizvode i gotovu hranu. Iako su te namirnice odgovorne za relativno niske emisije ugljenika, velike količine ovih artikala koje se kupuju doprinose značajnim emisijama.

Veliki i mali potezi za usporavanje globalnog zagrevanja su u sve većem fokusu dok se svetske ekonomske sile, lideri zemalja u razvoju ali i demonstranti,  okupljaju u Glazgovu zbog onoga što su neki nazvali najambicioznijim naporima da se globalne temperature održe.

Gasovi sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi su dostigli još jedan rekord prošle godine, a taj trend se nastavio i tokom 2021.

Video: Znate li šta zapravo znače datumi na namirnicama?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Admin

Read Previous

Najjače mere objavljene u SAD: Radnici velikih kompanija moraće da se vakcinišu ili nedeljno testiraju – Biznis Telegraf.rs

Read Next

ISKLJUČENJA STRUJE ZA PETAK, 5. NOVEMBAR – Beograduživo.rs