Vesti

Lekarka i spisateljica Tamara Lazić Strugar predstavila dve knjige za decu

Published

2 years ago

January 5, 2025

Admin

Autorka Tamara Lazić Strugar predstavila je sinoć svoje knjige za decu “Kožodovštine: Slučaj kreme za urlanje” i Kožodovštine: Noć bradav(ešt)ica”, koje na zabavan način ukazuje na važnost zaštite dečje kože.

Ilustrovane novele za decu Lazić Struga je izvorno pisala na engleskom jeziku, a sada su prevdene na srpski u izdanju kuće Makart i predstavljene su u ispunjenoj dvorani hotela Cepter (Zepter) “Apart”, pod pokroviteljtsvom kompanije Cepter internešenal (International).

Specijalista dermatologije, Lazić Strugar je rekla Tanjugu da je pre nekoliko godina došla na ideju da napiše knjige kako bi edukovala decu “na interesantan način o nezi kože, jer je vrlo važno početi sa time od malih nogu”.

Promociji je prisustvovala i porodica Lazić Strugar, njen muž i deca, ćerka i sin, koji se pojavljuju u knjigama, dok sama autorka na kraju svake “kao doktorka Svrabić rešava dečici neke kožne probleme“.

“Bavim se dermatologijom već 15 godina i istovremeno sam profesor na Maunt Sajnaj (Mount Sinai) školi medicine u Njujorku. Radim dosta na edukaciji specijalizanata i studenata medicine, tako da sam uvek bila zainteresovana za edukaciju”, navela je Lazić Strugar.

Ćerka jugoslovenskog fotografa svetske slave Jadrana Lazića i beogradske pravnice Vesne Lazić, Lazić Strugar vodi dermatološku ordinaciju u “Hudson Dermatology and Laser Surgery”, udata je za neurohirurga, načelnika hirurgije kičme bolnice pri univerzitetu Jejl Džona Strugara, i majka je Luke i Mije.

Od kada je postala majka, Lazić Strugar je želela da i druge edukuje na šaljiv i interesantan način, pa je tako nastao serijal od za sada dve knjige “Kožodovštine”.

“U prvoj knjizi se radi o opekotinama od sunca. Luka za vreme oblačnog dana odlazi na tenis sa svojm drugom. Njegova odgovorna sestra Mia ga podseća da mora da se namaže, da nosi kapu, duge rukave. On ne veruje, pošto je oblačan dan, da može da izgori. I strašno izgori”, navela je autorka.

Lazić Strugar je dodala da je po savetu dece knjiga morala biti grafička novela sa puno slika gde edukcaija nije centralčni deo, već se tiho provlači kroz avanturu.

Mnogo roditelja je pisalo koliko su se osvestili nakon čitanja koliko je važno početi od malena, a Lazić Strugar je priznala da je bila njena želja da se ne obraća samo deci, pošto su “roditelji ipak najvažniji faktor dok su deca mala”.

“Pomoglo im je kako da objasne deci zašto baš moraju. Ako im ne objasnimo, i samo jurimo i stavljamo kremicu, kapu i pokrivamo, nema to taj efekat”, naglasila je autorka.

Lazić Strugar se potrudila da objasni deci, kao Doktorka Svrabić, šta je rak kože, zašto nastaju bore i koliko je to povezano sa suncem, i istakla je da je “lakše onda roditeljima kad su deca sama shvatila zašto je bitno štiti se od sunca”.

Nakon prve knjige “kožodovština”, gde je letnja tema zaštite od sunca, Strugar Lazić je nedavno objavila drugu koja se bavi virusnim bradovicama kroz Noć veštica, a u planu je treća u zimskom razdoblju, “kad dečica idu na skijanje, jedan od likova će dobiti ekcem”.

“To se obično dešava zimi – suva koža koja svrbi. Kako je negovati da ne bi došlo do ekcema? Biće i četvrta knjiga – jesenja tema akne i bubuljice“, najavila je Lazić Strugar.

Navevši da bi volela da joj ubuduće neko pomogne i napiše njenu biografiju, Lazić Strugar je dodala da nije neka važna osoba, ali je “vrlo interesantan život, počev od rata u Srbiji, odlaska u Ameriku, snalaženja tamo, na koledžu i odlazak na Jejl na studije medicine”.

“Biti majka i dermatolog u Nujjorku, i posle toga borba sa rakom. Toliko toga imam da kažem. Žao mi je što nisam sve zapisivala, jer mi je sada u glavi haos od svega što mi se dešava“, rekla je Lazić Strugar.

Lazić Strugar na Instagramu savetuje žene i devojke o negovanju kože i ima više od 60 000 pratilaca, koje izveštava o napretku i svojoj borbi sa četvrtim stadijumom kancera debelog creva.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Odvojite malo vremena i poklonite nekome ono najvrednije, šansu za novi život: Evo gde danas možete dati krv

Published

5 days ago

October 11, 2026

Admin

Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju na beogradskoj opštini Palilula i u Bogatiću.

Bogatić, Klenje, Mesna zaјednica 9-14 h
Palilula, Borča, Stop Shop Retail Park, autobus 10-14 h

Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.

– radnim danima od 7 do 19 h

– subotom i praznicima od 8 do 15 h

Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

(Telegraf.rs)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Višegrad slavi nobelovca: Obeležene 134 godine od rođenja Ive Andrića

Published

5 days ago

October 11, 2026

Admin

Povodom obeležavanja 134 godine od rođenja nobelovca Ive Andrića, Kulturni centar u Višegradu organizovao je prigodan program, a poseban značaj obeležavanja ogleda se u očuvanju uspomene na Andrićev život i stvaralaštvo i u podsticanju mladih generacija da upoznaju i neguju književno nasleđe ovog velikog pisca.

Za Kulturni centar u Višegradu, oktobar je uvek u znaku nobelovca Ive Andrića, koji je iza sebe ostavio veliki književni opus.

“Večeras smo obeležili 134 godine od rođenja Ive Andrića, u gradu koji je njegov zavičaj i koji je ostavio dubok trag u njegovom književnom opusu. Višegrad je grad koji se trajno seća Ive Andrića, i večeras smo imali priliku da slavimo Andrićeve misli i trijumf pisane reči”, rekla je sinoć Jelena Đurić, direktor Kulturnog centra “Ivo Andrić” Višegrad, prenosi danas RTRS.

Ivo Andrić je ostvario izuzetno uspešnu, dvadesetogodišnju diplomatsku karijeru, služeći Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji u čak osam evropskih država, rekao je istoričar književnosti Vladan Bajčeta.

Muzej Ive Andrića, Spomen-muzej Ive Andrića, Ivo Andrić

Foto: Ona.rs/Aleksandra Blažević

“Andrić je diplomatsku karijeru započeo u Vatikanu. Prošao je nekoliko evropskih gradova, od Bukurešta, preko Trsta, Graca, Marseja, Madrida i završio u Berlinu. To je bila jedna turbulentna karijera u konstantnom usponu. On je zapravo u jednom trenutku pred sam kraj svoje karijere postao i drugi čovek srpske diplomatije”, naveo je Bajčeta.

Pored predavanja profesora Bajčete, za sugrađane je otvorena izložba “Lica Andrićevog djetinjstva”.

‘,
fallbackScript: ‘https://cdn2.midas-network.com/Scripts/midasWidget-25-1099-11898.js’
}
googletag.cmd.push(function(){function e(t){if(t.slot.getSlotElementId()===slotReplacement.slotId){if(t.isEmpty){var n=document.getElementById(slotReplacement.slotId).parentElement;if(n&&(n.innerHTML=””,slotReplacement.fallbackHtml&&(n.innerHTML=slotReplacement.fallbackHtml),slotReplacement.fallbackScript)){var l=document.createElement(“script”);l.src=slotReplacement.fallbackScript,n.appendChild(l)}}googletag.pubads().removeEventListener(“slotRenderEnded”,e)}}googletag.pubads().addEventListener(“slotRenderEnded”,e),googletag.enableServices()});
})()
]]>

“U pitanju su pre svega njegovi tetka i teča Ana i Ivan Matovščik, snažna figura – njegov učitelj Ljubomir Popović. Tu je i lik njegovog školskog druga Stevana Baranca i jedan vrlo simpatičan lik kućne pomoćnice Ajkune Hreljić”, pojasnila je Branka Tanasković iz Kulturnog centra “Ivo Andrić” u Višegradu.

Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a od svoje druge godine živeo je u Višegradu, gde je završio osnovnu školu.

Kasnije, tokom života, često se vraćao u Višegrad, a poslednji put ga je posetio tri godine pre smrti.

U svojim delima često je pisao o Višegradu i Višegrađanima, a za roman “Na Drini ćuprija” pisac je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Vesti

Beogradski džez festival otvara Ana Popović: Naša najuspešnija muzičarka pred beogradskom publikom

Published

1 week ago

October 9, 2026

Admin

Foto: Pixabay

Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.

Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.

Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.

Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.

Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.

Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.

Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.

“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.

Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.

“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.

Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.

“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.

Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.

Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.

Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.

“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss