• September 23, 2021

Kapital se seli u poljoprivredu: Otkrivamo šta je isplativo i put kojim ide budući srpski Bil Gejts – Biznis Telegraf.rs

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, maline, jabuke, Biznis

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Krupni kapital i u Srbiji počeo je da se seli u poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju... Malo malo pa se pročuje vest o kupovini neke parcele. Cene prate taj trend, a to dalje utiče da se ovaj sektor polako budi u našoj zemlji.

Kako onda raspodeliti taj kapital? Za šta je tlo u Srbiji plodno i kako povratiti taj novac?

Dragan Milić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za Telegraf Biznis objašnjava kako je do toga došlo i koje su to oblasti poljoprivrede u koje je isplativo ulagati.

– Očekivan je trend ulaganja, kupovine poljoprivrednog zemljišta i seljenje kapitala iz nekih drugih delatnosti u fazama kada proizvodnja hrane dobija na značaju. A to se desilo sada sa pojavom pandemije. Drugo, niske su kamatne stope i zbog smanjenog rizika investitori se odlučuju da ulažu o oblasti smanjenog rizika, poput zemljišta, zlata, i sl. To znači da se privlače investicije u sektor poljoprivrede koje nisu iz agrara, dakle, iz drugih izvora poput konsaltinga, međunarodne trgovine, prometa… Posledica je rast cena poljoprivrednog zemljišta zato što raste potražnja – kaže nam Milić.

Prema njegovim rečima, sadašnji investitori ne rukovode se isključivo motivom povraćaja ulaganja iz poljoprivredne proizvodnje već i sigurnošču svojih ulaganja, upravo tako što ulažu u nekretnine, odnosno poljoprivredno zemljište.

Naš sagovornik podseća i da je pomeranja na tržištu poljoprivrednog zemljišta ima i zbog restitucije, jer se vraća imovina kojom je država upravljala.

– Uglavnom, ti naslednici se na bave sada poljoprivredom. Nisu svi takvi, ali ima toga i oslobađa se deo zemljišta. Dalje, sada praktično počinje drugi krug prodaje ukrupnjenih komleksa. Prvi je bio posle velikih privatizacija, sada je drugi – objašnjava nam profesor.

Nvi sad, vojvodina, polje, polja, livada, njiva, oranica, zito

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Šta je dobar poljoprivredni biznis?

Milić ističe da oni investitori koji sada imaju višak kapitala sele ga u znanje i tehnologije, a to su uglavnom voćarska proizvodnja ili prerada.

– Što znači da su to neke “intezivnije” voćarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje koje imaju za cilj da se završe nekim finalnim proizvodom. Dakle, vinarije, prerada povrća i voća u zaštićenim uslovima. Mi imamo dobre agro-ekološke uslove, dobro i kvalitetno zemjište i ne postoji problem ulganja, već nedostatka radne snage – kaže Milić.

Zbog toga, savetuje, treba ulagati u proizvodnju voća, useve, ali u one gde je mehanizovana berba. To je postala berba maline, borovnice, višnje i jabuke…

– Postoji perspektiva za takvim ulaganjima, i Srbija osvaja tržišta poput Rusije, Indije a druga neka se tek otvaraju. To je nesto što ima smisla, gde su značajnja kapitalna ulaganja, i gde se očekuje rezultat – poručuje naš sagovornik.

Njegova preporuka za ulaganje jeste i tzv. “zaštićeni prostor”, poput staklenika i objekata u kojima je moguće pakovanje i prodaja svežeg proizvoda.

– Menja se struktura, naša potrošnja, ulaze lanci koji imaju takve zahteve, a i raste standard našeg stanovništva, menjaju se i navike. Raste broj kupaca koji imaju potrebe da kupuju “freš” proizvode – navodi on.

Ukazuje i da organska proizvodnja beleži značajan rast zbog rasta svesti o tome.

– I u organskoj proizvodnji je perspektiva. Mi imamo dobre polazne osnove, jer smo devedestih bili pod sankcijama, nije bilo aktivnosti i zemlja nije zagađena. Dodatno, to tržište se razvija i  u Evropi i u svetu – kaže Milić za naš portal.

Dodaje da su opcije govedarstvo i eventualno ovčarstvo, ali sa drugačijim pristupom.

Novi SAD POLJA PSENICA, seno, bala, bale sena, žetva

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

“Кupujte njive, ne proizvode se”

Poljoprivreda je i za svetske bogataše primamljiva. Osnivač Majkrosofta, sveže razvedeni Bil Gejts najveći je vlasnik poljoprivrednog zemljišta u SAD sa posedom od 100.000 hektara.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda najskuplje oranice su u Južnobačkom okrugu, gde su cene išle i do 31.000 evra za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 do 30.700, a u Južnobanatskom okrugu od 400 do 20.050 evra.

Zemlja je kažu, najvredniji resurs, oni koji je imaju, često nisu svesni toga, a oni koji ne poseduju ni parče parcele, dovijaju se da bar imaju nešto.

Baš zbog toga, poslednjih godina je primetan rast trenda zakupa zemjišta, najviše oranica. Za Vojvodinu to nije ništa neobično, međutim, u Zapadnoj Srbiji je to novina.

Prošle godine smo se uverili da je svaka druga vrlet, preorana i da sada češće nego ranije uz put možete videti pšenicu koja je pred žetvu, zasađene hektare krompira, ili borovnice.

Osim njiva, mnogi se odlučuju da se vrate selu i naprave vikendicu.

Uskoro, mladi bračni parovi će imati mogućnost za kupovinu seoskih kuća, potvrdio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić za Telegraf Biznis. Međutim, neće biti reč o 150.000 praznih kuća, opšrinije čitajte u našem posebnom tekstu. 

(v.bjelic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss

Admin

Read Previous

Ovo je neverovatno! Pogledajte broj pregleda koji Uraganke na Jutjubu imaju u odnose na sve ostale

Read Next

Idemooooo! Srbija je u finalu Evrovizije, Uraganke idu u borbu za 1. mesto