Kako telesna dismorfija utiče na kvalitet života? – WANNABE MAGAZINE

Dismorfija tela, ili na engleskom body dysmorphia, jeste stanje kad imate negativnu predstavu o svom telu koja nimalo nije realna. To je kad stanete ispred ogledala i vidite samo negativne stvari na sebi, vidite samo mane, ili se osećate toliko loše u svom telu da čak ni ne želite da stanete ispred ogledala. To je toliki osećaj nezadovoljstva u sopstvenom telu da želite iz njega da pobegnete.

Zbog telesne dismorfije izbegavate da idete na plažu, da nosite odeću koja vam se sviđa, nosite široku odeću kako biste prikrili svoje telo, sve što obučete vam izgleda ružno.

Sasvim je normalno da pojedinim delovima tela nismo zadovoljni u društvu koje nam stalno govori da na nama nešto ne valja. Mnogi se susretnu sa tim osećajem, ali stvar je sasvim drugačija kada je dismorfija, to jest, mržnja prema telu tolika da vam umanjuje kvalitet života. Ne date sebi da živite, izbegavate druženja, bilo kakvu vrstu socijalnih okupljanja, jer ste previše svesni svog tela.

Kako izgleda živeti sa dismorfijom tela? Pa, nimalo lepo. U mojoj glavi, kada me uhvate takve misli, zaista je smak sveta što imam podbradak, višak kilograma, što izgledam ovako ili onako. Osećam se toliko loše da samo želim da ostanem kod kuće i sebe nekako kaznim što tako izgledam.

To mogu biti stvari koje drugi ljudi nikad neće primetiti ili koje im nisu važne, ali meni su dovoljne da sebe kočim u životu i da imam pregršt unutrašnjih drama za koje samo ja znam.

Pročitajte i ovo: Zašto uvek mislim da je neko ljut na mene?

Dismorfiju ne moraju imati samo osobe koje imaju višak kilograma, to može biti bilo ko i to nema nikakve veze sa kilogramima nego sa izvrnutom slikom o sebi. Dakle, to mogu biti mršave devojke, mišićavi muškarci, nebitno je. Ko god da je, postaje skoncantrisan samo na svoje mane i ništa sem toga ne vidi.

Telesna dismorfija je izuzetno negativno stanje, ali ono sa sobom neretko vuče i još jednu negativnu posledicu. U pitanju su poremećaji u ishrani. To može biti ortoreksija, emotivno prejedanje, bulimija, anoreksija… To je stvaranje nezdravog odnosa prema hrani zato što smo toliko nezadovoljni sopstvenom slikom o sebi.

I pojedini će reći: Sve je to samo u tvojoj glavi. Ali, to što je nešto u mojoj glavi ga ne čini manje istinitim. Moja glava me sprečava da živim život kakav želim, čekajući da postignem tu idealnu težinu kako bih mogla da počnem da živim, a ništa od toga nije garant da će dismorfija nestati.

Pročitajte i ovo: Dosadilo mi je da se osećam loše

Takođe, dismorfija ne mora imati veze sa težinom, već, na primer, sa nosom. Neko može toliko mrzeti svoj nos koji ne može da prikrije da ga to sprečava da uživa u druženju jer će se uvek pitati: Da li svi oko mene misle da imam ružan nos? Kada se drugi smeju, ti ćeš najpre pomisliti da se smeju tebi i tvom izgledu, kada te pitaju da nabrojiš šta sve voliš na svom telu, ti nećeš imati odgovor na to pitanje. Prema svom telu imaš samo negativne emocije zato što je ono toliko mnogo mana i daleko od savršenstva.

Telesna dismorfija je nešto što ometa normalno funkcionisanje i umanjuje kvalitet života. Naravno, na njoj možete raditi sami, ali je preporučljivo da posetite psihoterapeuta. Odnosno, sa nekim ko će vam pomoći da zađete u šta se sve nalazi iza dismorfije, odnosno odakle ona potiče, jer tek kada budete znali uzrok možete raditi na uklanjanju posledice. Iza ovakvog stanja se uvek nalazi nešto dublje. Zato morate da se zapitate zašto imate takve misli i odakle one potiču, jer vrlo često nesigurnosti o sopstvenom telu potiču od drugih ljudi i od društva.

Naslovna fotografija: instagram.com/maralafontan

Jovana Petković

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Admin

Read Previous

Program 15. Weekend Media Festivala predstavljen na spektakularnoj zabavi u Zagrebu

Read Next

Šok: Španci pali usred Španije, Srbija aktivna, Kanađani slavili u Valensiji posle više od devet sati igre!