Operska pevačica Marija Jelić naglasila je da opera i klasična muzika u 21. veku moraju da pronađu nove puteve do publike, od skraćenih verzija velikih dela, preko savremenih vizuelnih rešenja i holograma, pa sve do eksperimenata sa elektronskom muzikom i veštačkom inteligencijom.

Prema njenim rečima, mladi ljudi danas nemaju strpljenja da provode tri ili četiri sata u operi, već teže sadržajima koji su vizuelno privlačniji i bliži njihovoj svakodnevici.

“Čitala sam istraživanje o američkoj publici, gde su analizirali razloge zbog kojih mladi u Njujorku ne posećuju opere u Metropolitenu. Rezultati su pokazali da ih ne privlače naslovi iz standardnog repertoara, zbog čega Metropoliten sve više ulaže u savremene produkcije sa društveno aktuelnim temama”, rekla je Jelić za Tanjug.

Ona je Dodala da u Srbiji nedostaju ozbiljna istraživanja o publici, a da su ona ključna za kulturne ustanove prilikom definisanja marketing strategija.

“Ne znamo ko danas ide u operu. Takva istraživanja pomogla bi u kreiranju repertoara i projekata. Opera treba da dođe do svakog čoveka u Srbiji, da je svako bar jednom čuje, pa da odluči da li mu se dopada ili ne”, naglasila je umetnica.

Govoreći o novim tehnologijama, Jelić je ocenila da se u svetu ozbiljno razvijaju projekti vezani za veštačku inteligenciju u muzici, ali da su, usled manjka posla u klasičnom žanru, mnogi autori fokus preusmerili na elektronsku i rok muziku.

“Prošle godine smo na mom koncertu imali robota, odnosno veštačku inteligenciju, koja je kreirala projekcije inspirisane opernim arijama i duetima. To je bilo vrlo zanimljivo, i smatram da treba koristiti ono što nam je lako dostupno, naročito u 21. veku”, ocenila je Jelić.

Kao aktuelan svetski trend, navela je skraćivanje opernih predstava poput “Karmen” i “Toske”, koje, kako kaže, publika izuzetno dobro prihvata.

“Izvode se samo ključni delovi i najvažnije arije, pa predstava traje sat i po umesto tri sata. Na Ljubljanskom festivalu svake godine imate bar jednu takvu skraćenu produkciju”, objasnila je umetnica.

Prema njenom mišljenju, društvene mreže i globalni porast kapitalizma dodatno otežavaju poziciju umetnika.

“Danas je kapitalizam dostigao nivo u kojem je isključivo važan novac, i kao sredstvo i kao cilj. Ako se umetnošću bavite jer vas ona ispunjava, a ne samo zbog zarade, onda morate da pronađete načine da se pozicionirate kao jedinstven primer na tržištu. Za dugu i uspešnu karijeru potrebni su talenat i izražen preduzetnički instinkt”, istakla je Jelić.

Ona je diplomirala i masterirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a studije pevanja završila u Rimu. Smatra da matematika predstavlja sastavni deo muzike i da upravo u tome leži njihova povezanost.

“Moji roditelji, koji se bave društvenim naukama, otac sociolog i majka psiholog, smatrali su da je teško opstati u umetnosti i da je sigurniji izbor stabilno zanimanje. Elektrotehnika zaista donosi sigurnost, ali meni je to obrazovanje dalo drugačiju vizuru umetnosti”, navela je Jelić.

To iskustvo pomoglo joj je, kako kaže, i na audicijama.

“Znanja stečena na elektrotehnici donela su mi drugačiji način razmišljanja – algoritamsku strukturu koja mi pomaže da precizno definišem šta mi je potrebno za uspešnu karijeru”, rekla je umetnica, dodavši da upravo zbog toga na svoju karijeru gleda strateški.

Dodala je da mnogi umetnici greše jer nemaju plan i da su osim talenta neophodne i pregovaračke veštine, poznavanje ugovora, finansija i marketinga.

“Na uloge pristajem tek kada smatram da sam psihološki i pevački spremna, iako to znači odbijanje prestižnih angažmana. Karijeru gradim postepeno, bez osrednjosti”, naglasila je Jelić.

Objasnila je da su pregovaračke veštine doprinele njenoj mogućnosti da bira, pa je odbila brojne uloge za koje je smatrala da još nije bila dovoljno spremna.

“Sve to jer sledi neizbežan pad ako loše otpevate. Ako želite dugu karijeru, morate graditi stepen po stepen. Možda sam vrlo sugestivna, ali umem i svojim agentima da objasnim da je takav pristup najbolji i za njih, jer čuva i njihovu reputaciju”, rekla je umetnica.

Posebno je izdvojila debi u nacionalnoj operi u Skoplju, u ulozi Madam Baterflaj.

“To je bio veliki izazov, vokalno zahtevna uloga i kulturno specifična priča. Najteže mi je bilo da razumem zašto se Ćo-Ćo San ubija. Bavila sam se tim pitanjem dve godine i tek kada sam pronašla svoje tumačenje, bila sam spremna da izvedem ulogu”, otkrila je Jelić.

Jelić se osim pevanja aktivno bavi i pedagoškim radom, kroz masterklasove i radionice za mlade, gde dovodi inostrane predavače i agente.

“Najvažnije za jednog umetnika jeste emocionalna i psihološka podrška. Moja misija je da kroz umetnost pomognem ljudima i inspirišem ih”, rekla je umetnica.

Jelić je nastupala na brojnim evropskim scenama, a domaća publika je nedavno imala priliku da je sluša na njenom autorskom koncertu održanom na otvorenom, pored Dunava u Luci Beograd.

“Kada ovde nastupam, trudim se da izaberem vreme, mesto, sadržaj i kolege. Da publici ponudim najbolje. Sama lokacija dala je posebnu čar, uvek se zalažem da i operu i klasičnu muziku treba ponekad da izmestimo iz standardnih prostora, pozorišta, koncertnih dvorana”, zaključila je Jelić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preuzeto sa: https://www.telegraf.rs/rss