Lifestyle
Jelena Đoković: “Kad deca prestanu da pokazuju emocije, znači da smo negde pogrešili”
Jelena Đoković je uoči gostovanja priznatog kliničkog psihologa, dr Gordona Njufelda, za WANNABE MAGAZINE razgovarala o važnim lekcijama roditeljstva, koje će beogradska publika imati priliku da čuje 4. oktobra u mts Dvorani i 6. oktobra na interaktivnom predavanju u Sava centru.
Dr Gordon Njufeld je najveći autoritet za razvoj deteta, autor bestselera „Budite oslonac svojoj deci“ i mentor slavnog dr Gabora Matea. U svojoj karijeri više od 40 godina radio je kao klinički psiholog sa decom, omladinom i osobama odgovornim za njih.
U razgovoru za naš magazin, Jelena Đoković je otkrila najvažnije aspekte rada dr Njufelda, koji će otvoriti nove perspektive mnogim roditeljima, ali nam je ispričala i šta je nju lično najviše iznenadilo u lekcijama slavnog psihologa, kao i koji su to izazovi na koje i sama, kao majka dvoje dece, nailazi svakoga dana.
Dr Njufeld ima svoj institut koji se temeljno bavi ranim razvojem deteta i mi smo se dogovorili da povodom ovog dolaska produbi temu privrženosti deteta ka roditelju. To je jedan mali deo onoga čime se on bavi, ali veoma strukturalno bitan za odgajanje deteta – zato što iz privrženosti roditelja mi možemo da vaspitavamo dete i prenosimo tu kulturu i tradiciju jedne porodice i društva na druge generacije. To ne možemo ukoliko ne postoji privrženost, zato što onda moramo da koristimo metode sile i primoravanja, uslovljavanja – što nisu načini na koje uspostavljamo zdrave odnose.
Zbog toga što smo nekada tako to radili, danas imamo mnogo razvoda i situacija u kojima se deca okreću svojim vršnjacima i u njima traže uzore. To je ono što želimo da izbegnemo i zbog toga smo pozvali stručnjaka da priča na tu temu. Jedno je kad o tome pričam ja ili vi, a drugo je kada se neko zaista duboko bavio tom temom, istraživao je i potkrepljen je veoma bitnim istraživanjima. Kad neko takav to prenese, verujem da to ostavlja dubok uticaj i trag na roditelje i druge stručnjake.
Verujte mi, dugo sam ostala pod utiskom kad sam razumela da je veoma bitno da dete ima plač onog beznađa, da nešto ne može da promeni. Zato što su to suze koje su hemijski veoma bitne za naš mozak. To je tuga i prihvatanje da ne možemo nešto da dobijemo i ne možemo ništa da promenimo, a to je bitno u random razvoju jer će nas kasnije prilagoditi na situacije koje su vrlo česte u odraslom periodu. Te suze su bitne jer nas dovode do sazrevanja.
Roditelji danas često udovoljavaju svojoj deci i ne žele da deca plaču, žao im je kad dete ne dobije to što je htelo i podlegnu tom pritisku – a onda, nažalost, deca često nemaju prilike da se prilagode i podese um budućim situacijama, a zbog toga imamo mnogo isfrustriranih odraslih ljudi, koji su u stanju da, ako ih neko “iseče” u saobraćaju, izađu i polupaju nečija kola i da “odlepe”. To su stvari koje nisu doživeli kao deca. Morali su da imaju i tantrume i bes i prostor da izbace to i da se podese. Onda, kad to urade više puta, ne treba im takva vrsta agresije. Dr Njufeld je rekao da je posledica toga što nismo imali takve suze kao mali to što danas imamo depresivnih ljudi, tinejdžera sa samoubilačkim mislima. To se isto odražava na dijabetes i druge bolesti. Tako da, to je ono što me je vrlo iznenadilo i ohrabrilo kao roditelja da postavljam jasne granice. Dakle, u redu je da kažem “ne” i u redu je da dete plače.
Veoma je izazovno, ali mi se sa tim susrećemo svakodnevno i to se neće promeniti, hteli mi to ili ne, prijalo nam ili ne. Deca će pokazivati svoje emocije, a kad prestanu da ih pokazuju, znači da smo negde pogrešili. Mi smo ih zaključali i zazidali, a to će se ispoljiti negde sutra, nažalost, u vidu bolesti zavisnosti. Moramo negde da ispoljimo ono što osećamo unutar sebe. Deca se danas često samopovređuju, zato što fizička bol koju osećaju je lakša i mnogo se lakše sanira od one koju osećaju unutar sebe, a nisu je ispoljili.
Mi smo igre pretvorili u video-igrice. Dr Gordon Njufeld kaže da to nije igra – već je igra nešto što nema za cilj ništa osim same igre, opuštanja i ispoljavanja osećanja. To je veoma bitno ne samo za decu, već i za odrasle ljude. Prestali smo da se igramo i zabavljamo, a to je, kako dr Njufeld kaže, “playground”, odnosno, igralište za emocije. Kad imamo prostor da se igramo, onda ispoljimo te emocije i regulišemo se mnogo lakše, pa se onda to ne prenosi posle tragično na naše odnose, već u nekom mnogo lakšem i svetlijem duhu.
Uvek imam dilemu da li ljudi žele da slušaju ovakve stvari, jer smo navikli na zabavni program i zbog društvenih mreža smo u velikoj meri izgubili fokus za neke duboke teme. Nama je 20 sekundi pažnja na nečemu, pa idemo dalje. Brine me taj podatak, ali ja kao individua volim da targetiram niše ljudi koji i dalje žele da slušaju, čitaju i razvijaju se. Verujem da uvek postoji neka niša, da li je to veliki broj ne mogu da tvrdim. Ljudi su bili veoma zadovoljni nakon govornika kao što su dr Šefali i dr Mate. Verujem da će biti još više oduševljeni Gordonom, zato što je on zaista posebna osoba. Ima veliku porodicu i sve to što je u svom institutu izučavao, zapravo je primenio na svoju porodicu. Nije zakasnio i ne mora da žali ni za čim.
Volela bih da dovodim različite ljude i da pričamo i na temu odnosa roditelja. To je nešto što isto veoma utiče na dete. Volela bih da dovedem i Ešter Perel i Brene Braun, koji su poznati našoj javnosti, a verujem da će to izazvati veliko interesovanje. Međutim, volela bih da našoj javnosti predstavim i neke manje poznate koje sam otkrila, a veoma su stručni – jer nije samo ono što je poznato dobro, već tu ima onih koji zaista imaju šta da kažu, a nisu dobili prostora.
Od omiljenih deserata i slatkih gourmand nota do parfema inspirisanih plišanim igračkama i izmišljenim likovima, mirisi postaju sve ličniji. A iza ovog trenda krije se mnogo više od simpatičnog pakovanja.
Parfemski svet poslednjih godina doživljava pravu malu revoluciju. Više nije dovoljno da miris bude samo prijatan, luksuzan ili zavodljiv. Danas želimo da nas podseća na nešto, da nas vrati u određeni trenutak, popravi raspoloženje ili jednostavno govori nešto o nama.
Zato parfemi sve češće mirišu na omiljeni kolač, čisto rublje, mleko, voće ili vanilu, ali i na mnogo neobičnije stvari. Jedan od zanimljivijih primera su mirisi inspirisani popularnim likovima i kolekcionarskim predmetima, poput Squishmallows plišanih igračaka.
Na prvi pogled, parfem inspirisan plišanom igračkom može zvučati kao simpatičan proizvod namenjen mlađoj publici. Međutim, njegova popularnost govori o mnogo većoj promeni u načinu na koji danas doživljavamo parfeme.
Od plišane igračke do parfema
Squishmallows su svoju kolekcionarsku, razigranu estetiku pretočili u mirisnu kategoriju, dajući pojedinačnim likovima sopstvene parfemske profile. Ideja je jednostavna: ako već imamo omiljenog lika, zašto ga ne bismo mogli nositi sa sobom i kroz miris?
Za razvoj kolekcije brend je sarađivao sa stručnjacima za parfeme kako bi karakter, ličnost i priču svakog lika pretvorio u određene mirisne note.
Bočice su pritom osmišljene tako da podsećaju na mekoću i prepoznatljiv osećaj Squishmallows igračaka, dok je sam miris povezan sa osobinama konkretnog lika.
Jedan od mirisa, na primer, inspirisan je Joelle, likom koji voli da istražuje i isprobava nove stvari. Njena avanturistička priroda pretočena je u razigranu notu plave maline. Drugi miris, inspirisan likom Patty, kombinuje jagodu i zelene note kivija kako bi dočarao vedru atmosferu farmerske pijace.
Drugim rečima, cilj nije samo da parfem lepo miriše. Cilj je da ima priču.
Šta zapravo znači „mirisati kao omiljeni lik“?
Možda najzanimljiviji deo ovog trenda jeste to što ljudi zapravo ne žele nužno da mirišu doslovno kao određeni lik.
Prema mišljenju stručnjaka, mnogo češće je reč o tome da žele da nose osećaj koji taj lik predstavlja.
Ako određeni plišani lik asocira na mekoću, sigurnost, slatkoću ili bezbrižnost, parfem inspirisan njime omogućava da taj osećaj bude prisutan i van sobe, kolekcije ili police na kojoj se igračka nalazi.
Miris je pritom posebno moćan jer je intimniji od mnogih drugih načina izražavanja. Nosi se direktno na koži, prati nas tokom dana i može da postane gotovo nevidljivi deo našeg identiteta.
Zato omiljeni lik više ne mora samo da stoji na polici. Možemo da ga „nosimo“ sa sobom.
Parfem postaje produžetak ličnosti
Ovakav način razmišljanja uklapa se u širi trend koji se već neko vreme primećuje u svetu parfema. Umesto jednog signature mirisa koji će nositi u svakoj prilici, ljudi sve češće prave čitave parfemske garderobe.
Jedan miris može odgovarati danu kada želimo da budemo energični, drugi kada nam je potrebna dodatna doza samopouzdanja, a treći kada želimo samo osećaj udobnosti.
Zbog toga parfem sve manje funkcioniše kao dodatak koji treba da ostavi određeni utisak na druge, a sve više kao nešto što biramo zbog sebe.
Pitanje više nije samo: „Da li lepo mirišem?“
Sve češće je: „Kako želim da se osećam?“
Zašto su nostalgija i „comfort“ mirisi toliko popularni?
Veliku ulogu u tome ima nostalgija.
Plišane igračke, miris kolača, jagode, vanila, marshmallow, toplo mleko ili sveže oprana odeća mogu da nas podsete na detinjstvo, određeno mesto ili jednostavno na osećaj sigurnosti.
Stručnjaci za mirise primećuju upravo rast interesovanja za kompozicije koje imaju emotivnu ili čak gotovo taktilnu dimenziju. Gourmand parfemi, mlečne note, marshmallow, skin scents i mirisi koji podsećaju na hranu ili čistoću postali su veliki trend.
Razlog je jednostavan: parfem više ne mora da predstavlja ono što želimo da drugi misle o nama. Može da predstavlja ono što želimo da osećamo.
Miris kao „comfort object“
Psihološki gledano, veza između mirisa i emocija ima posebno snažan potencijal. Određeni mirisi mogu da nas vrate u detinjstvo, podsete na osobu ili mesto ili stvore osećaj poznatog i sigurnog.
Zato parfem inspirisan omiljenim likom može da funkcioniše gotovo kao nevidljiva verzija predmeta za utehu.
Plišana igračka obično asocira na mekoću, sigurnost i poznat osećaj. Kada se ista ideja pretoči u miris, ona dobija potpuno novu dimenziju. Umesto da omiljeni predmet ostane kod kuće, njegovu simboliku možemo nositi sa sobom tokom celog dana.
Gen Z ne traži samo dobar parfem, već priču
Ovaj trend posebno dobro funkcioniše kod mlađih generacija koje parfem sve više posmatraju kao deo identiteta i ličnog izraza.
Parfem može biti povezan sa muzikom koju slušamo, garderobom koju nosimo, estetikom koju volimo, putovanjem koje pamtimo ili likom sa kojim se identifikujemo.
Upravo zato granice između parfema, mode, hrane, pop kulture i fandoma postaju sve manje jasne.
Mirisi više nisu izolovana beauty kategorija. Oni ulaze u svet kolekcionarstva, društvenih mreža i ličnog brendiranja.
Od „signature scent“ do parfemske garderobe
Nekada je cilj bio pronaći jedan parfem koji će postati naš prepoznatljiv miris. Danas sve više ljudi želi upravo suprotno.
Zašto bismo imali samo jedan kada možemo da biramo?
Jedan parfem za posao, drugi za izlazak, treći za vikend, četvrti za putovanje, peti za dan kada želimo nešto slatko i razigrano. Mirisi mogu da se menjaju u zavisnosti od raspoloženja, sezone ili trenutka, a pojedini se mogu i međusobno kombinovati.
Upravo je ta mogućnost eksperimentisanja jedan od razloga zbog kojih je parfem postao toliko zanimljiv mlađim kupcima.
Više ne kupujemo samo miris, već iskustvo
Popularnost parfema inspirisanih likovima pokazuje da se način na koji biramo mirise promenio.
Potrošači više ne traže samo kompoziciju koja im se dopada. Traže priču, emociju, nostalgiju i mogućnost da kroz proizvod izraze deo svoje ličnosti.
Zato je sasvim moguće da sledeći parfem neće biti izabran zato što je „elegantan“, „zavodljiv“ ili „luksuzan“.
Možda će biti izabran zato što miriše kao osećaj koji želimo da zadržimo još malo.
A ako je taj osećaj povezan sa omiljenim plišanim likom iz detinjstva, tim bolje.
Autor: Wannabe redakcija/Byrdie
Foto: Lummi/Patrick Venegas
Prijateljstva bi trebalo da donose podršku, bliskost i osećaj da pored sebe imamo nekoga ko nas razume. Ipak, postoje periodi kada čak i poruku najbliže prijateljice ostavimo za kasnije. Kada razgovori, planovi i stalna dostupnost počnu da deluju kao još jedna obaveza, možda nije problem u prijateljstvu, već u tome što jednostavno više nemamo kapacitet za sve.
Foto: Lummi / marisol
Internet je za taj osećaj pronašao naziv friendship burnout, odnosno iscrpljenost u prijateljskim odnosima. Ne radi se o stručnoj dijagnozi, niti automatski znači da je prijateljstvo loše. Ponekad jednostavno nemamo dovoljno emocionalne energije da budemo dostupni drugima onoliko koliko smo navikli. Posebno kada se istovremeno nosimo sa poslom, porodicom, partnerom, svakodnevnim obavezama i sopstvenim problemima. I dok kvalitetna prijateljstva generalno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje, istraživanja pokazuju da je upravo kvalitet odnosa važniji od pukog broja ljudi kojima smo okruženi.
Kada druženje počne da liči na još jednu obavezu
Friendship burnout obično ne dolazi uz veliku svađu ili dramatičan prekid odnosa. Mnogo češće počinje tiho. Odgovaranje na poruke se odlaže, grupni chat postaje naporan, planovi za večeru izazivaju više stresa nego uzbuđenja, a posle druženja ne osećamo se bolje, već još iscrpljenije.
Ponekad se to dešava u periodu kada smo generalno preopterećeni. Ako nam je kapacitet već popunjen poslovnim rokovima, porodičnim problemima ili sopstvenim brigama, čak i odnos koji volimo može zahtevati energiju koju tog trenutka nemamo. To ne mora da govori ništa loše o osobi sa druge strane. Potreba da se povučemo zato nije isto što i želja da nekoga izbacimo iz života. Nekad nam treba samo manje komunikacije, manje planova i malo više vremena bez obaveza.
Ali ponekad problem ipak jeste odnos
Postoji, međutim, razlika između situacije u kojoj smo umorni od svega i one u kojoj nas iscrpljuje baš određeno prijateljstvo. Jednostran odnos može vremenom da postane posebno naporan. Ako ste uvek vi osoba koja sluša, zove prva, rešava krize, pravi planove i prilagođava se, dok druga strana uglavnom prima tu pažnju, neravnoteža se lako pretvara u frustraciju.
Psiholozi naglašavaju da prijateljstvo ne mora svakog dana da bude savršeno izbalansirano. Postoje periodi kada će jednoj osobi biti potrebno mnogo više podrške. Problem nastaje kada takav odnos prestane da bude privremen i postane pravilo. Dugoročni nedostatak reciprociteta može da dovede do emocionalne iscrpljenosti i osećaja da smo u odnosu prisutni, ali nedovoljno viđeni. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se događa nakon susreta. Da li se posle razgovora uglavnom osećate povezano i rasterećeno ili imate utisak da ste upravo završili još jednu smenu?
Da li moramo uvek da budemo dostupni?
Pametni telefoni su promenili i očekivanja koja imamo od prijateljstva. Nekada je bilo potpuno normalno da nekoliko dana ne razgovaramo sa nekim. Danas se vidi da smo pročitali poruku, da smo bili online i da smo pre nekoliko minuta objavili story, pa tišina lako dobija značenje koje možda nema.
Tako nastaje i jedan novi oblik pritiska, ideja da bliskost mora da znači stalnu dostupnost. Ali dobar odnos ne mora da se održava neprekidnom komunikacijom. Niti nekoliko dana bez poruka automatski znači da se neko udaljava. Kvalitet socijalne podrške pokazuje snažnu povezanost sa ličnim zadovoljstvom, ali to ne znači da je više komunikacije uvek bolje. Istraživanja o prijateljstvu upravo kvalitet odnosa izdvajaju kao važan faktor dobrobiti. Drugim rečima, deset poruka dnevno nisu nužno dokaz boljeg prijateljstva.
Da li ste umorni od prijateljstva ili samo umorni?
Pre nego što zaključimo da je odnos postao problem, vredi pogledati širu sliku. Ako trenutno nemate želju da izlazite, kasnite sa odgovorima svim prijateljima i najradije biste proveli vikend sami, moguće je da vam jednostavno treba odmor. Ali ako izbegavate samo jednu osobu, ako unapred osećate napetost zbog susreta ili stalno imate utisak da morate da pazite šta govorite, problem može biti konkretniji.
Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko prostora u odnosu imate da budete svoji. Stručnjaci kao znak problematičnog prijateljstva izdvajaju situacije u kojima osećamo da moramo da umanjimo sopstvene uspehe, prilagodimo ponašanje ili izbegavamo određene teme da ne bismo izazvali reakciju druge osobe. Važan pokazatelj je i način na koji prijatelj reaguje kada otvoreno govorimo o problemu. Nije svaka faza distance razlog za raskid prijateljstva, ali ni svaki dugogodišnji odnos ne mora da traje samo zato što ima dugu istoriju.
Granice ne znače da ste loš prijatelj
Jedan od najjednostavnijih načina da se prijateljstvo ponovo učini prijatnim jeste da se smanji osećaj obaveze. Ne morate da odgovorite na svaku poruku odmah. Ne morate svaki put da prihvatite poziv za izlazak. I sasvim je u redu da kažete da trenutno nemate energije za dug razgovor. Granica može da bude i sasvim mala. Umesto dvosatnog telefonskog razgovora, dogovorite kafu. Umesto da pokušavate da se vidite svake nedelje, prihvatite da će u određenoj životnoj fazi to biti jednom mesečno. Bliska prijateljstva često prolaze kroz različite ritmove. Posao se menja, ljudi ulaze u veze, sele se, dobijaju decu ili jednostavno prolaze kroz periode kada im treba više vremena za sebe. Odnos koji može da preživi takve promene obično je mnogo stabilniji od onog koji zavisi od konstantne potvrde.
Nije potrebno „raskinuti“ svako prijateljstvo koje više nije isto
Internet kultura odnosa često sve svodi na dva izbora: odnos je zdrav ili je toksičan, osobu zadržavamo ili je „izbacujemo iz života“. Prijateljstva su ipak komplikovanija. Neki ljudi ostanu naši najbliži prijatelji decenijama. Neki su važni samo tokom određenog perioda. Sa nekima se udaljimo, a zatim ponovo pronađemo godinama kasnije.
Možda je zato korisnije pitanje od „da li treba da prekinem ovo prijateljstvo?“ ono jednostavnije: „Kako se osećam u ovom odnosu?“Ako je odgovor uglavnom sigurno, prihvaćeno i opušteno, verovatno vam ne treba novi prijatelj, već malo prostora. Ako je odgovor iscrpljeno, krivo ili stalno nedovoljno, možda je vreme da se odnos promeni. Jer prijateljstvo zahteva trud, ali ne bi trebalo stalno da se oseća kao posao.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / marisol
Od nežne pastelne do intenzivne magente, pink kosa ponovo je svuda. Adéla, Ice Spice, FKA twigs i Zara Larsson samo su neke od zvezda koje su poslednjih meseci isprobale pink kosu i potvrdile da se ovaj trend vraća. Sve češće ga viđamo na nastupima, naslovnicama, kampanjama i društvenim mrežama, zbog čega pink kosa ponovo postaje jedan od najprimećenijih beauty momenata.
Foto: Lummi / Sofía
Neko bira nežnu pastelnu roze, neko losos ili rose gold tonove, dok se druge zvezde odlučuju za intenzivnu bubblegum pink ili gotovo neon. Upravo ta raznolikost čini trend zanimljivim jer pink kosa više ne izgleda kao jedan specifičan look, već kao čitava kategorija beauty transformacija.
Adéla je pink pretvorila u deo svog prepoznatljivog izgleda
Kod Adéle pink kosa nije samo prolazna promena. Intenzivna ružičasta već neko vreme prati njenu vizuelnu estetiku kroz nastupe, spotove i društvene mreže, pa je postala gotovo jednako prepoznatljiva kao i njen muzički stil.
Ice Spice bira nežniju verziju
Potpuno drugačiji pristup ima Ice Spice. Nakon prepoznatljive narandžaste kose, pojavila se sa dužom kosom u nežnijoj pink nijansi koja vuče na losos. Za razliku od intenzivne fuksije, ova verzija deluje mnogo mekše i nosivije. Pink je prisutna, ali ne preuzima kompletan look, što pokazuje koliko trend može lako da se prilagodi različitim stilovima.
FKA twigs ide u futurističkom smeru
Kod FKA twigs pink kosa dobija potpuno drugačiji karakter. Intenzivni ružičasti detalji na svetloj kosi izgledaju futuristički i pomalo pank, što se savršeno uklapa u njen eksperimentalni vizuelni identitet.
Njena verzija je dobar primer da pink više nije nužno vezan za nežnu, romantičnu ili „girly“ estetiku. U zavisnosti od nijanse i stajlinga može da izgleda vrlo avangardno.
Zara Larsson pokazuje koliko pink može da se menja
Zara Larsson je pink kosu poslednjih meseci menjala gotovo kao modni dodatak, uklapajući je uz različite frizure i stylinge. Nekad je birala izraženiju promenu, a nekad samo diskretne pink detalje na svetloj kosi. Zbog toga njen pristup trendu deluje razigrano i lako, bez potrebe da svaki put napravi potpunu transformaciju.
Trend koji se stalno vraća u pop kulturu
Pink kosa nije nova pojava. Rihanna, Lady Gaga, Nicki Minaj i Katy Perry nosile su je u različitim fazama svojih karijera, često kao deo većih vizuelnih promena. Ovog puta nema jedne frizure koju svi pokušavaju da ponove. Bob, duga kosa, obojeni pramenovi ili kompletna promena boje podjednako se uklapaju u trend, pa njegov povratak deluje slobodnije i savremenije.
Kako pink kosu nositi sada
Ako želite da isprobate trend, promena ne mora odmah da bude drastična. Na svetloj kosi dovoljan je toner, nekoliko obojenih pramenova ili pink krajevi, dok intenzivnija boja na tamnijoj osnovi najčešće zahteva prethodno posvetljivanje.
Treba računati i na to da se pink relativno brzo ispira, ali upravo to može da bude deo njegovog šarma. Kako boja bledi, menja se i ceo izgled kose, pa jedna transformacija s vremenom dobija više različitih faza. Ovog puta ne postoji jedna verzija koju treba kopirati, već dovoljno prostora da svako trend prilagodi sebi.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Sofía
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized1 year agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Lifestyle3 years ago
Muzička seznacija Raye novo lice H&M Move kampanje
-
Vesti3 years ago
Tramp ponovo zapretio saveznicima: “Sad ostaju u NATO ako…”