Od omiljenih deserata i slatkih gourmand nota do parfema inspirisanih plišanim igračkama i izmišljenim likovima, mirisi postaju sve ličniji. A iza ovog trenda krije se mnogo više od simpatičnog pakovanja.

Parfemski svet poslednjih godina doživljava pravu malu revoluciju. Više nije dovoljno da miris bude samo prijatan, luksuzan ili zavodljiv. Danas želimo da nas podseća na nešto, da nas vrati u određeni trenutak, popravi raspoloženje ili jednostavno govori nešto o nama.

Zato parfemi sve češće mirišu na omiljeni kolač, čisto rublje, mleko, voće ili vanilu, ali i na mnogo neobičnije stvari. Jedan od zanimljivijih primera su mirisi inspirisani popularnim likovima i kolekcionarskim predmetima, poput Squishmallows plišanih igračaka.

Na prvi pogled, parfem inspirisan plišanom igračkom može zvučati kao simpatičan proizvod namenjen mlađoj publici. Međutim, njegova popularnost govori o mnogo većoj promeni u načinu na koji danas doživljavamo parfeme.

Od plišane igračke do parfema

Squishmallows su svoju kolekcionarsku, razigranu estetiku pretočili u mirisnu kategoriju, dajući pojedinačnim likovima sopstvene parfemske profile. Ideja je jednostavna: ako već imamo omiljenog lika, zašto ga ne bismo mogli nositi sa sobom i kroz miris?

Za razvoj kolekcije brend je sarađivao sa stručnjacima za parfeme kako bi karakter, ličnost i priču svakog lika pretvorio u određene mirisne note.

Bočice su pritom osmišljene tako da podsećaju na mekoću i prepoznatljiv osećaj Squishmallows igračaka, dok je sam miris povezan sa osobinama konkretnog lika.

Jedan od mirisa, na primer, inspirisan je Joelle, likom koji voli da istražuje i isprobava nove stvari. Njena avanturistička priroda pretočena je u razigranu notu plave maline. Drugi miris, inspirisan likom Patty, kombinuje jagodu i zelene note kivija kako bi dočarao vedru atmosferu farmerske pijace.

Drugim rečima, cilj nije samo da parfem lepo miriše. Cilj je da ima priču.

Šta zapravo znači „mirisati kao omiljeni lik“?

Možda najzanimljiviji deo ovog trenda jeste to što ljudi zapravo ne žele nužno da mirišu doslovno kao određeni lik.

Prema mišljenju stručnjaka, mnogo češće je reč o tome da žele da nose osećaj koji taj lik predstavlja.

Ako određeni plišani lik asocira na mekoću, sigurnost, slatkoću ili bezbrižnost, parfem inspirisan njime omogućava da taj osećaj bude prisutan i van sobe, kolekcije ili police na kojoj se igračka nalazi.

Miris je pritom posebno moćan jer je intimniji od mnogih drugih načina izražavanja. Nosi se direktno na koži, prati nas tokom dana i može da postane gotovo nevidljivi deo našeg identiteta.

Zato omiljeni lik više ne mora samo da stoji na polici. Možemo da ga „nosimo“ sa sobom.

Parfem postaje produžetak ličnosti

Ovakav način razmišljanja uklapa se u širi trend koji se već neko vreme primećuje u svetu parfema. Umesto jednog signature mirisa koji će nositi u svakoj prilici, ljudi sve češće prave čitave parfemske garderobe.

Jedan miris može odgovarati danu kada želimo da budemo energični, drugi kada nam je potrebna dodatna doza samopouzdanja, a treći kada želimo samo osećaj udobnosti.

Zbog toga parfem sve manje funkcioniše kao dodatak koji treba da ostavi određeni utisak na druge, a sve više kao nešto što biramo zbog sebe.

Pitanje više nije samo: „Da li lepo mirišem?“

Sve češće je: „Kako želim da se osećam?“

Zašto su nostalgija i „comfort“ mirisi toliko popularni?

Veliku ulogu u tome ima nostalgija.

Plišane igračke, miris kolača, jagode, vanila, marshmallow, toplo mleko ili sveže oprana odeća mogu da nas podsete na detinjstvo, određeno mesto ili jednostavno na osećaj sigurnosti.

Stručnjaci za mirise primećuju upravo rast interesovanja za kompozicije koje imaju emotivnu ili čak gotovo taktilnu dimenziju. Gourmand parfemi, mlečne note, marshmallow, skin scents i mirisi koji podsećaju na hranu ili čistoću postali su veliki trend.

Razlog je jednostavan: parfem više ne mora da predstavlja ono što želimo da drugi misle o nama. Može da predstavlja ono što želimo da osećamo.

Miris kao „comfort object“

Psihološki gledano, veza između mirisa i emocija ima posebno snažan potencijal. Određeni mirisi mogu da nas vrate u detinjstvo, podsete na osobu ili mesto ili stvore osećaj poznatog i sigurnog.

Zato parfem inspirisan omiljenim likom može da funkcioniše gotovo kao nevidljiva verzija predmeta za utehu.

Plišana igračka obično asocira na mekoću, sigurnost i poznat osećaj. Kada se ista ideja pretoči u miris, ona dobija potpuno novu dimenziju. Umesto da omiljeni predmet ostane kod kuće, njegovu simboliku možemo nositi sa sobom tokom celog dana.

Gen Z ne traži samo dobar parfem, već priču

Ovaj trend posebno dobro funkcioniše kod mlađih generacija koje parfem sve više posmatraju kao deo identiteta i ličnog izraza.

Parfem može biti povezan sa muzikom koju slušamo, garderobom koju nosimo, estetikom koju volimo, putovanjem koje pamtimo ili likom sa kojim se identifikujemo.

Upravo zato granice između parfema, mode, hrane, pop kulture i fandoma postaju sve manje jasne.

Mirisi više nisu izolovana beauty kategorija. Oni ulaze u svet kolekcionarstva, društvenih mreža i ličnog brendiranja.

Od „signature scent“ do parfemske garderobe

Nekada je cilj bio pronaći jedan parfem koji će postati naš prepoznatljiv miris. Danas sve više ljudi želi upravo suprotno.

Zašto bismo imali samo jedan kada možemo da biramo?

Jedan parfem za posao, drugi za izlazak, treći za vikend, četvrti za putovanje, peti za dan kada želimo nešto slatko i razigrano. Mirisi mogu da se menjaju u zavisnosti od raspoloženja, sezone ili trenutka, a pojedini se mogu i međusobno kombinovati.

Upravo je ta mogućnost eksperimentisanja jedan od razloga zbog kojih je parfem postao toliko zanimljiv mlađim kupcima.

Više ne kupujemo samo miris, već iskustvo

Popularnost parfema inspirisanih likovima pokazuje da se način na koji biramo mirise promenio.

Potrošači više ne traže samo kompoziciju koja im se dopada. Traže priču, emociju, nostalgiju i mogućnost da kroz proizvod izraze deo svoje ličnosti.

Zato je sasvim moguće da sledeći parfem neće biti izabran zato što je „elegantan“, „zavodljiv“ ili „luksuzan“.

Možda će biti izabran zato što miriše kao osećaj koji želimo da zadržimo još malo.

A ako je taj osećaj povezan sa omiljenim plišanim likom iz detinjstva, tim bolje.

Autor: Wannabe redakcija/Byrdie

Foto: Lummi/Patrick Venegas

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Prijateljstva bi trebalo da donose podršku, bliskost i osećaj da pored sebe imamo nekoga ko nas razume. Ipak, postoje periodi kada čak i poruku najbliže prijateljice ostavimo za kasnije. Kada razgovori, planovi i stalna dostupnost počnu da deluju kao još jedna obaveza, možda nije problem u prijateljstvu, već u tome što jednostavno više nemamo kapacitet za sve.

Foto: Lummi / marisol

Internet je za taj osećaj pronašao naziv friendship burnout, odnosno iscrpljenost u prijateljskim odnosima. Ne radi se o stručnoj dijagnozi, niti automatski znači da je prijateljstvo loše. Ponekad jednostavno nemamo dovoljno emocionalne energije da budemo dostupni drugima onoliko koliko smo navikli. Posebno kada se istovremeno nosimo sa poslom, porodicom, partnerom, svakodnevnim obavezama i sopstvenim problemima. I dok kvalitetna prijateljstva generalno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje, istraživanja pokazuju da je upravo kvalitet odnosa važniji od pukog broja ljudi kojima smo okruženi.

Kada druženje počne da liči na još jednu obavezu

Friendship burnout obično ne dolazi uz veliku svađu ili dramatičan prekid odnosa. Mnogo češće počinje tiho. Odgovaranje na poruke se odlaže, grupni chat postaje naporan, planovi za večeru izazivaju više stresa nego uzbuđenja, a posle druženja ne osećamo se bolje, već još iscrpljenije.

Ponekad se to dešava u periodu kada smo generalno preopterećeni. Ako nam je kapacitet već popunjen poslovnim rokovima, porodičnim problemima ili sopstvenim brigama, čak i odnos koji volimo može zahtevati energiju koju tog trenutka nemamo. To ne mora da govori ništa loše o osobi sa druge strane. Potreba da se povučemo zato nije isto što i želja da nekoga izbacimo iz života. Nekad nam treba samo manje komunikacije, manje planova i malo više vremena bez obaveza.

Ali ponekad problem ipak jeste odnos

Postoji, međutim, razlika između situacije u kojoj smo umorni od svega i one u kojoj nas iscrpljuje baš određeno prijateljstvo. Jednostran odnos može vremenom da postane posebno naporan. Ako ste uvek vi osoba koja sluša, zove prva, rešava krize, pravi planove i prilagođava se, dok druga strana uglavnom prima tu pažnju, neravnoteža se lako pretvara u frustraciju.

Psiholozi naglašavaju da prijateljstvo ne mora svakog dana da bude savršeno izbalansirano. Postoje periodi kada će jednoj osobi biti potrebno mnogo više podrške. Problem nastaje kada takav odnos prestane da bude privremen i postane pravilo. Dugoročni nedostatak reciprociteta može da dovede do emocionalne iscrpljenosti i osećaja da smo u odnosu prisutni, ali nedovoljno viđeni. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se događa nakon susreta. Da li se posle razgovora uglavnom osećate povezano i rasterećeno ili imate utisak da ste upravo završili još jednu smenu?

Da li moramo uvek da budemo dostupni?

Pametni telefoni su promenili i očekivanja koja imamo od prijateljstva. Nekada je bilo potpuno normalno da nekoliko dana ne razgovaramo sa nekim. Danas se vidi da smo pročitali poruku, da smo bili online i da smo pre nekoliko minuta objavili story, pa tišina lako dobija značenje koje možda nema.

Tako nastaje i jedan novi oblik pritiska, ideja da bliskost mora da znači stalnu dostupnost. Ali dobar odnos ne mora da se održava neprekidnom komunikacijom. Niti nekoliko dana bez poruka automatski znači da se neko udaljava. Kvalitet socijalne podrške pokazuje snažnu povezanost sa ličnim zadovoljstvom, ali to ne znači da je više komunikacije uvek bolje. Istraživanja o prijateljstvu upravo kvalitet odnosa izdvajaju kao važan faktor dobrobiti. Drugim rečima, deset poruka dnevno nisu nužno dokaz boljeg prijateljstva.

Da li ste umorni od prijateljstva ili samo umorni?

Pre nego što zaključimo da je odnos postao problem, vredi pogledati širu sliku. Ako trenutno nemate želju da izlazite, kasnite sa odgovorima svim prijateljima i najradije biste proveli vikend sami, moguće je da vam jednostavno treba odmor. Ali ako izbegavate samo jednu osobu, ako unapred osećate napetost zbog susreta ili stalno imate utisak da morate da pazite šta govorite, problem može biti konkretniji.

Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko prostora u odnosu imate da budete svoji. Stručnjaci kao znak problematičnog prijateljstva izdvajaju situacije u kojima osećamo da moramo da umanjimo sopstvene uspehe, prilagodimo ponašanje ili izbegavamo određene teme da ne bismo izazvali reakciju druge osobe. Važan pokazatelj je i način na koji prijatelj reaguje kada otvoreno govorimo o problemu. Nije svaka faza distance razlog za raskid prijateljstva, ali ni svaki dugogodišnji odnos ne mora da traje samo zato što ima dugu istoriju.

Granice ne znače da ste loš prijatelj

Jedan od najjednostavnijih načina da se prijateljstvo ponovo učini prijatnim jeste da se smanji osećaj obaveze. Ne morate da odgovorite na svaku poruku odmah. Ne morate svaki put da prihvatite poziv za izlazak. I sasvim je u redu da kažete da trenutno nemate energije za dug razgovor. Granica može da bude i sasvim mala. Umesto dvosatnog telefonskog razgovora, dogovorite kafu. Umesto da pokušavate da se vidite svake nedelje, prihvatite da će u određenoj životnoj fazi to biti jednom mesečno. Bliska prijateljstva često prolaze kroz različite ritmove. Posao se menja, ljudi ulaze u veze, sele se, dobijaju decu ili jednostavno prolaze kroz periode kada im treba više vremena za sebe. Odnos koji može da preživi takve promene obično je mnogo stabilniji od onog koji zavisi od konstantne potvrde.

Nije potrebno „raskinuti“ svako prijateljstvo koje više nije isto

Internet kultura odnosa često sve svodi na dva izbora: odnos je zdrav ili je toksičan, osobu zadržavamo ili je „izbacujemo iz života“. Prijateljstva su ipak komplikovanija. Neki ljudi ostanu naši najbliži prijatelji decenijama. Neki su važni samo tokom određenog perioda. Sa nekima se udaljimo, a zatim ponovo pronađemo godinama kasnije.

Možda je zato korisnije pitanje od „da li treba da prekinem ovo prijateljstvo?“ ono jednostavnije: „Kako se osećam u ovom odnosu?“Ako je odgovor uglavnom sigurno, prihvaćeno i opušteno, verovatno vam ne treba novi prijatelj, već malo prostora. Ako je odgovor iscrpljeno, krivo ili stalno nedovoljno, možda je vreme da se odnos promeni. Jer prijateljstvo zahteva trud, ali ne bi trebalo stalno da se oseća kao posao.

Autorka: Anastasija Pavić

Foto: Lummi / marisol

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/

Od nežne pastelne do intenzivne magente, pink kosa ponovo je svuda. Adéla, Ice Spice, FKA twigs i Zara Larsson samo su neke od zvezda koje su poslednjih meseci isprobale pink kosu i potvrdile da se ovaj trend vraća.  Sve češće ga viđamo na nastupima, naslovnicama, kampanjama i društvenim mrežama, zbog čega pink kosa ponovo postaje jedan od najprimećenijih beauty momenata.

Foto: Lummi / Sofía

Neko bira nežnu pastelnu roze, neko losos ili rose gold tonove, dok se druge zvezde odlučuju za intenzivnu bubblegum pink ili gotovo neon. Upravo ta raznolikost čini trend zanimljivim jer pink kosa više ne izgleda kao jedan specifičan look, već kao čitava kategorija beauty transformacija.

Adéla je pink pretvorila u deo svog prepoznatljivog izgleda

Kod Adéle pink kosa nije samo prolazna promena. Intenzivna ružičasta već neko vreme prati njenu vizuelnu estetiku kroz nastupe, spotove i društvene mreže, pa je postala gotovo jednako prepoznatljiva kao i njen muzički stil.

Ice Spice bira nežniju verziju

Potpuno drugačiji pristup ima Ice Spice. Nakon prepoznatljive narandžaste kose, pojavila se sa dužom kosom u nežnijoj pink nijansi koja vuče na losos. Za razliku od intenzivne fuksije, ova verzija deluje mnogo mekše i nosivije. Pink je prisutna, ali ne preuzima kompletan look, što pokazuje koliko trend može lako da se prilagodi različitim stilovima.

FKA twigs ide u futurističkom smeru

Kod FKA twigs pink kosa dobija potpuno drugačiji karakter. Intenzivni ružičasti detalji na svetloj kosi izgledaju futuristički i pomalo pank, što se savršeno uklapa u njen eksperimentalni vizuelni identitet.

Njena verzija je dobar primer da pink više nije nužno vezan za nežnu, romantičnu ili „girly“ estetiku. U zavisnosti od nijanse i stajlinga može da izgleda vrlo avangardno.

Zara Larsson pokazuje koliko pink može da se menja

Zara Larsson je pink kosu poslednjih meseci menjala gotovo kao modni dodatak, uklapajući je uz različite frizure i stylinge. Nekad je birala izraženiju promenu, a nekad samo diskretne pink detalje na svetloj kosi. Zbog toga njen pristup trendu deluje razigrano i lako, bez potrebe da svaki put napravi potpunu transformaciju.

Trend koji se stalno vraća u pop kulturu

Pink kosa nije nova pojava. Rihanna, Lady Gaga, Nicki Minaj i Katy Perry nosile su je u različitim fazama svojih karijera, često kao deo većih vizuelnih promena. Ovog puta nema jedne frizure koju svi pokušavaju da ponove. Bob, duga kosa, obojeni pramenovi ili kompletna promena boje podjednako se uklapaju u trend, pa njegov povratak deluje slobodnije i savremenije.

Kako pink kosu nositi sada

Ako želite da isprobate trend, promena ne mora odmah da bude drastična. Na svetloj kosi dovoljan je toner, nekoliko obojenih pramenova ili pink krajevi, dok intenzivnija boja na tamnijoj osnovi najčešće zahteva prethodno posvetljivanje.

Treba računati i na to da se pink relativno brzo ispira, ali upravo to može da bude deo njegovog šarma. Kako boja bledi, menja se i ceo izgled kose, pa jedna transformacija s vremenom dobija više različitih faza. Ovog puta ne postoji jedna verzija koju treba kopirati, već dovoljno prostora da svako trend prilagodi sebi.

Autorka: Anastasija Pavić

Foto: Lummi / Sofía

Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/feed/