Ubistvo kralja Aleksandra u Marselju… Foto: Universal images group / Profimedia
„Neizmerna, u istoriji besprimerna, u mašti neshvatljiva i nezapamćena katastrofa pogodila je jugoslovenski narod. Najveći sin naše nacije, tvorac i neimar moćne i ujedinjene Kraljevine Jugoslavije, naš omiljeni i ljubljeni vladar, nj. v. kralj Aleksandar pao je naglo i neočekivano kao uzvišena žrtva jednog tragičnog udesa nemilostive sudbine. U trenutku kada je praćen u mislima od vaskolikog jugoslovenskog naroda, stupio na tle savezničke i prijateljske Francuske kao nosilac i vesnik jedne lepše budućnosti mira i sloge među narodima, demon u ljudskom obliku sa jezovito zločinačkim cinizmom uništio je neprocenjivo dragoceni život velikog vladara, u koga su u tome času bile uperene oči cele Evrope i od koga su očekivali značajna i sudbonosna dela za obezbeđenje mira u svetu.“
Ovako je počeo tekst „Tragična smrt našeg kralja“ kojim je dnevni list Vreme obavestilo javnost o ubistvu jugoslovenskog vladara Aleksandra Karađorđevića u Marselju 9. oktobra 1934, pre tačno 90 godina.
„Najveći vladalac naše istorije, najmudriji vojskovođa naših pobedonosnih ratova, najhrabriji ratnik naših slavnih bitaka, prvi vitez među vitezovima, legendarni vojnik i herojski kralj zaklopio je svoje neumorne oči za navek. Prestalo je da kuca njegovo neustrašivo srce kralja-junaka i viteza. Zaledio se njegov večiti, nezaboravni osmeh kralja-pobednika. Ukočile se njegove čelične mišice graditelja i neimara moćne jugoslovenske države. Ugasio se do tragične uzvišenosti plemeniti život nj. v. kralja Aleksandra, čija legendarna ličnost bila oličenje naše savremene istorije“, navodi se dalje u tekstu objavljenom 10. oktobra 1934.
„Čuvajte Jugoslaviju“
Kako se navodi u istom broju Vremena, kralja Aleksandra u Marselju je dočekao francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Nakon toga su obojica sela u otvoreni automobil i krenuli dalje.
„Bilo je 4 sata i 10 minuta kada je kraljev automobil stigao na trg pred marseljskom berzom, koji je bio ispunjen ogromnom masom sveta. U ovom trenutku jedan krupan, dobro odeven čovek probio je kordon policije, dotrčao do kraljevog automobila, skočio na papuču i ispalio više metaka. Iako ga je jedan policajac sabljom udario tako da je odmah pao na zemlju, atentator je i ležeći produžio da puca“, pisalo je Vreme.
„Portret Aleksandra I Karađorđevića, kralja Jugoslavije“, Stanislav Kačor-Batovski, 1931. Foto: Wikipedia/Stanisław Kaczor-Batowski
„Kralj Aleksandar hicima iz revolvera ranjen je na tri mesta, i to u visini džigerice, u rame i nešto iznad kuka. Smrtonosna rana bila je ona koja je povredila džigericu i izazvala izliv krvi. Za vreme atentata sedeo je francuski ministar inostranih poslova Bartu, odmah do nj. v. kralja, dok je admiral g. Bertlo sedeo prema njemu. Čim su ispaljeni meci, prvi je iskočio iz svoga automobila ministar inostranih poslova g. Bogoljub Jevtić, koji se vozio odmah iza automobila u kome je bio nj. v. kralj“, navodi se u tekstu i nastavlja:
„G. Jevtić je stigao da još odgurne atentatora, koga je već bio udario sabljom jedan pukovnik, koji je išao na konju iza automobila. Ministar g. Jevtić je nj. v. kralju u samom automobilu raskopčao okovratnik i u tom trenutku kralj je mogao samo reći: „Čuvajte Jugoslaviju“, krv je briznula iz tela nj. v. kralja. Posle toga je odmah nj. v. kralj odvezen u prefekturu, gde je stigao još živ, srce mu je još radilo. Odmah su priskočili u pomoć lekari, među njima i profesor g. Bertratn, koji je izvršio ubrizgavanje radi pojačanja rada srca. Međutim, to nije koristilo, te je nj. v. kralj u 16.52 izdahnuo“.
[embedded content]
Ubistvo počinjeno automatskim pištoljem sa 20 metaka
U atentatu su, uz kralja Aleksandra, ubijeni i francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu i policijski činovnik Gali, a devet osoba je ranjeno.
„Po izveštajima iz Marselja, oružje kojim se poslužio atentator pregledali su policijski stručnjaci. To je jedan veliki automatski revolver najnovijeg tipa sa dvostrukim šaržerom koji može da primi 20 metaka. Osim ovog revolvera, ubica je u džepu imao još nekoliko šaržera“, pisalo je Vreme 1934.
Prema prvim izveštajima atentator je bio Petrus Kalemen, rođen u Zagrebu 1899. Međutim, brzo se ispostavilo da je pasoš koji je atentator, koga je masa linčovala, imao lažna dokumenta. Kasnije se pokazalo da je reč o Veličku Dimitrovu Kerinu iz bugarskog sela Kamenica poznatijem po pseudonimu Vladimir Černozemski, bugarskim teroristom i pripadnikom VMRO. On je i ranije hapšen zbog ubistva komunističkog poslanika Dime Hadži Dimova.
Kritike na račun kralja i kraljevine
Iako savremene novine hvale kralja Aleksandra kao divnog i uzvišenog vladara, nemaju svi tako dobro mišljenje o ovom vladaru. I tada i danas u svim delovima Jugoslavije bilo je nezadovoljnih nacionalnom politikom kralja, ali u periodu između dva svetska rata poseban problem za stanovništvo predstavljali su siromaštvo zemlje, sistem i zakoni nasleđeni iz više država i potpuno neusklađeni, korupcija, hajdučija, ali i uvođenje Šestojanuarske diktature, kada je kralj proglašen nosiocem potpune vlasti.
Foto: World History Archive / Universal images group / Profimedia
„Diktatura kralja Aleksandra razlikovala se od drugih diktatura na jugu i istoku Evrope međuratnog razdoblja, ustanovljenih takođe u agrarnim društvima, pluralističkom nacionalnom strukturom Jugoslavije i oštrim nacionalnim sukobima suparničkih buržoazija. Kralj je ova protivurečja pokušao da prevaziđe nacionalnim unitarizmom, to jest nivelacijom na jugoslovenskoj ravni, čiji je ideološki izraz bilo integralno jugoslovenstvo, mada je nova nacionalna politika izazvala još veća nezadovoljstva“, napisao je Branko Petranović, nekadašnji profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u knjizi „Istorija Jugoslavije“ i dodao:
„Monarhodiktatura u Jugoslaviji nije uspela da stvori stranku koja bi odgovara klasičnom tipu fašističke, odnosno nacionalsocijalističke stranke. Militaristički činilac je nezaobilazan u analizi porekla i karaktera ovog režima, ali – i pored dopunskih terorističkih, poluvojnih organizacija – nije postojala partijska vojska u smislu italijanskog ili nemačkog pristupa. Jugoslavija se oslanjala na parlamentarne države (Francusku i Čehoslovačku), a bila je u zategnutim odnosima sa fašističkom Italijom kao najopasnijom silom po svoj opstanak, iako je kralj Aleksandar tražio rešenja za smirivanje i neutralizaciju jugoslovensko-italijanskih neslaganja. Kralj Aleksandar je oktobra 1934. godine i poginuo kao žrtva ustaške i VMRO-vske zavere potpomagane od fašističke Italije i revizionističke Mađarske. On jeste bio diktator u čijim se rukama sticala celokupna vlast, ali nije bio diktator sličan tipu fašističkog vođe“.
Aleksandar Karađorđević rođen je 16. decembra 1888. godine kao drugorođeni sin kneza Petra Karađorđevića, kasnije kralja, i Ljubice (Zorke), ćerke kneza i kasnije kralja Nikole Petrovića.
Aleksandrov otac na vlast je došao nakon Majskog prevrata 1903, kada je grupa oficira brutalno ubila kralja Aleksandra Obrenovića i njegovu suprugu kraljicu Dragu. Petar I je krunisan za kralja 1904, kada je imao 60 godina, a za njegovog naslednika proglašen je najstariji sin Đorđe. Međutim, Đorđe je 1909. primoran da se povuče, a njegov mlađi brat preuzeo je titulu prestolonaslednika.
Aleksandar je formalno vodio Prvu armiju u Prvom i Drugom balkanskom ratu, a u junu 1914. kralj Petar mu prepušta vlast kao regentu tako da je bio vrhovni zapovednik vojske i tokom Velikog rata. Regent Aleksandar je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio 1. decembra 1918, a prvim meseci pratile su ga pobune u različitim krajevima nove države.
Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.
Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.
Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.
Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.
Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.
Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.
Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.
“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.
Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.
“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.
Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.
“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.
Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.
Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.
Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.
“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.
Superkup Srbije za odbojkaše između Radničkog iz Kragujevca i Spartaka iz Subotice igraće se 17. oktobra u Bečeju, saopštio je danas Odbojkaški savez Srbije.
Za prvi trofej u sezoni boriće se prvak Srbije za sezonu 2025/26 Radnički i pobednik Kupa Srbije Spartak.
Utakmica 16. Superkupa Srbije igraće se od 17.30 časova u dvorani “Đorđe Predin Badža”.
Crvena zvezda je najtrofejnija u Superkupu sa šest pehara, Vojvodina ima pet, Novi Pazar dva, a Partizan i Radnički po jedan.
Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju u 3 grada u Srbiji.
Žagubica, Tehnička škola 9-13 h
Požarevac, Dom Crvenog krsta 8-14 h
Smederevo, Sportska hala Smederevo 8-14 h
Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.
– radnim danima od 7 do 19 h
– subotom i praznicima od 8 do 15 h
Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
<% shareCounter %> Podeli