DA LI ZNATE KADA JE U BEOGRADU PRVI PUT OBELEŽEN PRAZNIK RADA? – Beograduživo.rs

Na današnji dan, 1. maja, širom sveta obeležava se Međunarodni praznik rada, a način na koji se kod nas „proslavlja“ pretrpeo je velike promene.

Kako je sve počelo – Čikago, 1. maj 1886. godine i Masakar na Hajmarketu

Podsećanja radi, sve je počelo u SAD-u 1884. godine kada je Federacija trgovačkih i radničkih sindikata donela odluku da će se odrediti datum kada će osmočasovno radno vreme postati standard i nakon čega više neće biti kompromisa sa poslodavcima. Taj datum je bio 1. maj 1886. godine.

Na taj dan, sindikati su organizovali impresivne marševe, a najveći bio je organizovan u Čikagu sa preko 80.000 demonstranata. Protesti su trajali mirno do trećeg dana kada je došlo do sukoba ispred Mekormikove fabrike. Tadašnji vlasnik zamenio je radnike koji su štrajkovali sa novima, nakon čega su se sukobili otpušteni sa štrajkbreherima. Iz kruga fabrike izašlo je 400 policajaca i pucalo u masu i ubilo šest demonstranata.

Nakon ovog nasilja policije, organizovano je veliko okupljanje za 4. maj, ali se nije odazvalo puno demonstranata. U početku je bilo mirno, ali je nepoznata osoba bacila bombu koja je usmrtila policajca. Nakon toga je na trgu Hajmarket policija otvorila petominutnu vatru na radnike. Nikada nije ustanovljen tačan broj, ali nastradalo je više desetina štrajkača i sedam policajaca.

Uhapšeno je osam anarhističkih vođa i suđeno im je na jednom od najočiglednije montiranih suđenja u istoriji, čemu u prilog govori činjenica da su u poroti sedeli rođaci nastradalih policajaca. Svi su osuđeni zbog „krvavog voća“ koje su posejali. Jedna osoba osuđena je na 15 godina zatvora, a njih sedam na smrt vešanjem. Jedan se ubio sam pre izvršenja kazne, dok su ostali, među kojima i Spajs i Parson istaknute anarhističke vođe i borci protiv ropstva, obešeni 11. novembra 1887. godine. Mnogi su bili pogođeni ovim kaznama, a na Parsonovoj sahrani u Čikagu prisustvovalo je čak 250.000 ljudi.

Nakon ovoga, 1. maj je izabran kao datum kada će se održavati protesti radnika širom Amerike, a kasnije i sveta. Prvi veliki internacionalni dogovoreni štrajk dogodio se 1. maja 1890. godine. Sve ovo doprinelo je čitavom spektaru socijalnih i radničkih prava. Ono što je interesantno, tamo gde je sve počelo u Sjedinjenim Američkim dražavama ovaj datum se ne obeležava, dok se u nekim drugim državama, tako i u Srbiji, ovaj praznik obeležava.

Prvi Praznik rada u Beogradu – kako se od tada promenila proslava?

Danas je Prvi maj asocijacija za roštiljanje u prirodi sa porodicom i prijateljima, ali nekada je imao svoje pravno značenje u Srbiji – pobedu radničke klase.

Na inicijativu iznetu na Drugom kongresu Radničke internacionalne, prvi Praznik rada obeležen je u Beogradu 1893. godine.

Međuti, prva masovna proslava organizovana je 1. maja 1905. godine kada je ulicama Beograda prošetalo 6000 ljudi. Na ovaj način, šetnjama gradom, Prvi maj se obeležavao sve do Drugog svetskog rata.

Nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, narod nije imao protiv koga da protestuje, pa je 1947. godine Prvi maj obeležen velikom paradom u oslobođenom Beogradu. Tada je, umesto protesta i štrajka, sve do sedamdesetih godina, Prvi maj postao dan kulturnih manifestacija, proleterijata, kolektivizma i solidarnosti.

Praznik je počeo da se „dočekuje“ uz logorske vatre i druženje, pa je tako nastao Prvomajski uranak. Sa ekspanzijom i popularizacijom automobila, umesto noćnog bdenja i čekanja Prvog maja, ljudi su počeli rano izjutra kolima da odlaze u prirodu i započnu mini odmor.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina počinje pad u platežnoj moći radnika, kasne plate, a prvomajske parade više nisu održavane. Ljudi su uglavnom ostajali kući, jer ni za roštilj nije mnogo njih imalo novčanih sredstava.

Poslednjih godina vratio se trend Prvomajskog uranka, roštiljanja na popularnim izletištima, ali i putovanjima uglavnom u neke evropske gradove, a naravno, ima i onih koji na Praznik rada rade. Pored toga, razni sindikati počeli su ponovo da organizuju protestne šetnje čime žele da ukažu na uslove rada i nepravilnosti sa kojima se susreću radnici i dan danas.