Spisateljica Ana Atanasković je rekla da je jedan od razloga pisanja romaneskne knjige “Prestonice” bio da čitaocima prenese svoju ljubav prema Srbiji i da im poruči da nema drugog izbora nego da vole svoju zemlju.
Atanasković je rekla Tanjugu da ima mnogo da se sazna o ranijim srpskim prestonicama o kojima se manje priča, pa je tako ona pišući knjigu saznala da su prestonica Srpske vojvodine bili Sremski Karlovci.
Autorka romana “Moja ljubav Nikola Tesla” i “Zmajeva žena” je dodala da istoriju ne smatra prošlošću, nego večitom sadašnjošću.
Atanasković je rekla da dela ljudi u prošlosti i dalje žive među nama, i treba da shvatimo kakva je bila prošlost da bi mogli da preživimo svoju sadašnjost.
Nova knjiga je sentimentalno putovanje kroz deset srpskih prestonica, od Beograda, Kruševca, Smedereva, preko Sremskih Karlovaca, Kragujevca i Debrca do Niša, a Atanasković je priznala da joj je najveći izazov bio Prizren u kome nije bila.
“Osećam da taj grad i neki slični čekaju na našu energiju. Toliko slušamo o njima, toliko su deo našeg nasleđa da svaki grada koji je bitan čeka da dođemo da ga obiđemo”, navela je Atanasković.
Navevši da piše prozu koja je poetična, Atanasković je dodala da ne bi mogla da piše suvoparno, jer voli da ima ukrase, ali ne previše.
Napomenuvši da je subjektivna, Atanasković je ocenila da je Spomenik Kosovskim junacima u njenom rodnom Kruševcu “najlepši na svetu”.
Atanasković je istakla da spomenik predstavlja epskog junaka Boška Jugovića, koji je klonuo i ne može više da se bori, a pridržava ga vila i nosi mu venac iznad glave.
“To je simbol svih nas na ovim prostorima. Svašta se nama izdešavalo, ali nekako izvučemo neku snagu, nebesko nešto nas vuče, da ipak nastavimo”, ocenila je Atanasković.
Opisivanje Kragujevca je takođe bilo izazov za Atanasković koja je grad doživljavala učeći u školi o stradanju đaka i stanovnika u Drugogom svetskom ratu.
Priznavši da je završila roman koji se dešava u Kragujevcu, koji je “opet o stradanju”, Atanasković je dodala da je bilo nekoliko perioda kada je grad doživeo neverovatna stradanja i da joj je drago da su se njegovi stanovnici “koliko god su prošli preko svega i svačega ipak održali”.
“Poenta cele knjige je život uprkos svemu, nastavak života”, naglasila je autorka.
Istražujući svoje porodično stablo, Atanasković je otkrila da su njeni preci došli sa prostora Raške tokom seobe sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem i zaustavili su se kod Morave.
U knjizi je opisala i Ras, jer je morala “opisati Stefana Nemanju koji u jednoj pećini zatočen doživljava svoje preobraženje i preobražava celu državu”.
Atanasković je ocenila da su “reči moć”, ali da pisci koji koriste samo um “pišu da bi produžili svoje samoljublje, a pisanje knjiga nije to”.
“Pisanje je komunikacija sa čitaocem. Komunikacija se najbolje obavlja kad pružite ono što osećate. Sve što pomislim mora da prođe kroz mene i izađe na papir. Naboj emocije uz informacije – najbolji balans”, navela je autorka.
Atanasković je istakla da je despot Stefan Lazarević bio najveličanstvenije ličnost koju je opisivala, imavši teži karakter – nije voleo buku i isprazne razgovore, i nije dozvoljavao svetovnu muziku na dvoru, samo vojna i liturgijsku.
“Bio je fokusiran na državništvo. Surovo je kažnjavao ljude, ali sa druge strane napiše jednu od najlepših pesama na srpskom jeziku ‘Slovo ljubve’. Kad on kaže ‘Bog je ljubav’. Kad to osetite, tekst ulazi u mene koliko je značajan i lep”, rekla je Atanasković.
Prema njenim rečima, despot Stefan je imao sukob u sebi, pošto je u mladosti morao da odvede sestru Oliveru kod sultana Murata, ubice svog oca kneza Lazara, dok je njegova majka kneginja Milica prihvatila vazalstvo sa Turcima.
Atanasković je rekla da je za nju bilo kajanje i spasenje doći u Beograd, koji je njoj mnogo dao, i ne može da zaboravi da je ovde ostvarila ono što je najviše htela.
“Ja sam u sastavu u srednjoj školi napisala: ‘Želim da dođem u Beograd da postanem pisac’. Postoje zidovi, nije meni put posut ružama, ali opet otvara se, ima mnogo više mogućnosti”, rekla je Atanasković.
Selektor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić je izjavio da su poslednjih 20 godina vrlo principijelni oko toga da to bude manifestacija koja nudi raznolike stilove i generacije ljudi iz raznih krajeva sveta.
Pantić je rekao Tanjugu da su organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB) gledali da 42. Beogradski džez festival, bude ogledalo onoga što je trenutno značajno u evropskom i američkom džezu, kod i nas, odnosno “uzorak onoga što se dešava na džez sceni”.
Prema njegovim rečima, na festival koji će biti održan od 21. do 24. oktobra, pod sloganom “Ušće džeza”, uspeli su da dovedu Panorkestra (Panorchestra), koji je po mišljenju kritičara imao najbolji džez album u Italiji.
Dolaze i pijanista Žoao Paulo Esteves da Silva, koji je sa svojim kvartetom imao drugoplasirano izdanje u Portugalu 2025. godine “País Distante”, kao i nagrađivane španskog pijanistu Danijela Garsije i švajcarskog vokaliste Andreasa Šerera.
Kada je Beogradski džez festival ponovo pokretan pre 20 godina, bila je ideja da imaju po trećinu izvođača iz Sjedinjenih Država, Evrope i naše zemlje, a Pantić je rekao da se desilo da Amerikanca ove godine ima nešto malo više.
Pantić je ocenio da je specifično što od izvođača iz SAD na festivalu “zapravo nijedan nije u čistom mejnstrimu”.
Beogradski džez festival 21. oktobra u DOB-u otvara bluz gitaristkinja Ana Popović, a Pantić je istakao da se pogodilo da ona ove godine slavi 50. rođendan, i da je “pre tačno 25 godina krenula u ovu priču, prvo iz Evrope pa da je otišla u Ameriku”.
“Zašto ne Ana, ako imamo mogućnost da hedlajner festivala bude neko naš, što je užasno retko? Rekao bih da je Ana verovatno najuspešnija naša muzičarka, ne bluza ili džeza, nego ukupno popularne muzike u poslednjih 100 godina u svetu”, ocenio je Pantić.
Iz SAD dolaze trio Mestetiks (Messthetics), koji vuče korene iz alternativnog rok benda Fugazi, kao i projekat Čikago andergraund (Chicago Underground) duo, zatim trubač Markiz Hil, laureat takmičenja “Thelonious Monk” i trio violiniste Aruna Ramamurtija.
“Ako neko želi da mu preporučim nešto što je najviše mejnstrim, možda je to Markizov koncert, ali će čuti i elemente savremene američke muzike koja se nastavlja na ritam i bluzu i soul. I to dokazuje koliko je džez danas raznovrstan”, istakao je Pantić.
Organizatorima Beogradskog džez festivala je mnogo važno predstavljanje domaćeg džeza, a Pantić je dodao da je “nova generacija, koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, rešila da se hrabro upusti u evropsku džez scenu”.
“Zašto je nama važno da promovišemo pre svega mlade muzičare? Zato što poštuju tradiciju, ali gledaju napred i razumeju kako treba da zvuči džez današnjeg doba”, ocenio je Pantić.
Prema njegovim rečima, interesantno je da kod domaćih muzičara nema folklornih balkanskih elemenata, kao pre 20 godina, i bave se džezom ovog trenutka.
Na otvaranju festivala će biti svetska premijeru novog programa Vladimira Nikolova “History Now”, trubač Ivan Radivojević premijerno izvodi ceo drugi album “Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, a tu je i mladi bariton saksofonista Đorđe Kujundžić sa mešavinom latino ritmova, bluza i balkanskog folklora.
Pantić je najavio da će po završetku Kujundžićevog koncerta, ostati na sceni kao dežurni bend za završni džem sešn.
“Svi se nadamo da će to biti impuls da dođu i strani muzičari koji su tog dana još tu, kao i domaći i da napravimo jedno lepo druženje koje će trajati malo duže”, zaključio je Pantić.
Superkup Srbije za odbojkaše između Radničkog iz Kragujevca i Spartaka iz Subotice igraće se 17. oktobra u Bečeju, saopštio je danas Odbojkaški savez Srbije.
Za prvi trofej u sezoni boriće se prvak Srbije za sezonu 2025/26 Radnički i pobednik Kupa Srbije Spartak.
Utakmica 16. Superkupa Srbije igraće se od 17.30 časova u dvorani “Đorđe Predin Badža”.
Crvena zvezda je najtrofejnija u Superkupu sa šest pehara, Vojvodina ima pet, Novi Pazar dva, a Partizan i Radnički po jedan.
Dobrovoljni davaoci krv danas mogu da daju u 3 grada u Srbiji.
Žagubica, Tehnička škola 9-13 h
Požarevac, Dom Crvenog krsta 8-14 h
Smederevo, Sportska hala Smederevo 8-14 h
Krv se može dati i na Institutu za transfuziјu krvi Srbiјe, u Beogradu, u Ulici Svetog Save 39.
– radnim danima od 7 do 19 h
– subotom i praznicima od 8 do 15 h
Ko sve može da bude dobrovoljni davalac krvi
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 – 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
<% shareCounter %>