Connect with us

Novosti

Џуиш џурнал: Нова реалност појма геноцид

Published

on

Некада једини опис ограниченог броја ужасних догађаја у историји, реч “геноцид” постала је термин који се користи за сукобе широм света.

Израз, настао у сенци ужаса Холокауста сковао је јеврејски правник Рафаел Лемкин, а данас се све чешће користи да опише разне етничке и расне сукобе, верске ратове, грађански рат и побуне.

Нигде се то јасније не види него од почетка сукоба Израела и Хамаса, који је изазвао огромну дебату широм света о томе шта заиста представља геноцид.

Сада Уједињене нације иду корак даље у Генералној скупштини расправом о још једном трагичном масовном убиству, што је поново покренуло питање како да се процени шта је заправо геноцидни догађај, пише Сет Џекобсон за Џуиш џурнал.

Генерална скупштина Уједињених нација гласала је о Међународном дану сећања на жртве Сребренице који званично признаје масакр над Бошњацима у Сребреници као геноцид.

Србија поставила легитимна питања

Предложена резолуција изазвала је комплексну дебату о коришћењу термина геноцид. Србија се противи резолуцији, истичући потребу за нацртом који избегава термин “геноцид” и једнако поштује историјске злочине у којима је убијено хиљаде невиних Срба и Хрвата током тог грађанског рата.

Масакр у Сребреници био је неспорно догађај у којем су се десили страшни ратни злочини, и лидери Србије то не поричу.

Напротив, њени лидери, укључујући и садашњег председника Александра Вучића, одали су пошту жртвама и признали ту тамну епизоду у историји.

Међутим, резолуција УН поставља озбиљна питања о томе да ли сви ратни злочини представљају геноцид.

Такође, поставља питања о инклузивности, будући да је састављена у тајности и не помиње истовремену патњу хиљада српских и хрватских цивила који су такође убијени.

Србија је такође поставила легитимна питања о томе да ли догађаји у Сребреници достижу ниво геноцида и да ли је резолуција Уједињених нација политичка манипулација или разумни напор да се означи ужасан чин насиља као геноцид.

Потенцијалне замке (зло)употребе термина “геноцид”

Скептицизам о примени “геноцида” на грађански рат у Босни изражен је од стране признатих стручњака за Холокауст, укључујући великог Јехуду Бауера, који, више него вероватно било ко други на овој планети, зна значење термина “геноцид” и ужасава се последица његове прекомерне употребе.

Како је Ефраим Зуроф, директор центра “Симон Визентал”, написао у Џерусалем посту прошлог месеца: “предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација којом се званично признаје масакр у Сребреници као геноцид је добронамерни потез који је оптерећен потенцијалним замкама које би могле да погоршају тензије уместо да подстакну помирење”.

Израелски историчар Гидон Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање патње свих народа у региону Сребренице од 1992. до 1995. године, описао га је као “ружну, одвратну политичку иницијативу”.

Имајући у виду опасност од разблаживања термина “геноцид”, а који је имплицитан у овој резолуцији, Израел није подржао гласање у Уједињеним нацијама.

Веома је важно да међународна заједница приступи препознавању геноцида на опрезан и информисан начин. Ово није ново, будући да су Сједињене Америчке Државе и друге земље изразиле забринутост због тога шта би требало да се окарактерише као геноцид приликом разматрања многих страшних догађаја који су претходно разматрани пред УН и другим међународним организацијама.

Историја термина “геноцид”

Творац термина “геноцид” био је адвокат рођен у Лавову, садашњој Украјини, који је побегао у Сједињене Државе 1941. године изгубивши већи део своје породице у Холокаусту.

Створио је термин за злочин толико огроман да раније није постојао назив за њега. Дефинисао га је као “уништавање нације или етничке групе.”

Геноцид, написао је, “усмерен је против националне групе као ентитета, и подразумева акције уперене против појединаца, али не у њиховом индивидуалном капацитету, већ као чланова националне групе”.

Другим речима, геноцид је када се национална или етничка група људи убија не због њихових дела, већ због њиховог идентитета. Развио је реч комбинујући древну грчку реч генос (раса, племство) и латинско циде (убијање).

Дакле, када се посматра тренутна резолуција основно питање је да ли она заиста одговара тој дефиницији. Одговор је сложен и захтева нијансу.

Такође, захтева препознавање опасних импликација шире и некритичке употребе термина “геноцид”, имајући у виду порекло и историју термина.

Холокауст је био посебна историјска трагедија коју је друштво признало као покушај уништења или елиминације етничке групе.

Без дебате ризикујемо веће поделе, мржњу и бол

Погрешна примена термина ризикује омаловажавање његовог значаја, ометање напора да се спрече будући геноциди и потенцијално ометање процеса помирења и исцељења.

Ако се стотине масовних убистава, која су се догодила од Холокауста на овамо сматрају геноцидом, специфична намера употребе термина за најстрашније масовне злочине биће умањена, а са њом и сам термин “геноцид”.

Гласање у Генералној скупштини УН о признавању масакра у Сребреници као геноцида истакло је потребу за промишљеним, информисаним и ригорозним приступом признавању геноцида.

Док се међународна заједница бави овим изазовним питањем, неопходно је очувати интегритет термина, историјску позадину и затражити дубље разумевање ових трагедија и начин на који их прихватамо.

Без те дебате, може постојати само већа подела, мржња и бол. Ми као заједница нација морамо признати огроман значај онога што је геноцид заиста, и како треба да га тумачимо, наводи се у тексту Сета Џекобсона за Џуиш џурнал.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Три особе погинуле у пуцњави у Арканзасу

Published

on

By

Директор полиције државе Арканзас Мајк Хагар рекао је новинарима да је осумњичени такође рањен у пуцњави са полицијом и да је приведен, пренео је Си-Ен-Ен.

“Нажалост, можемо да потврдимо да је 11 невиних особа погођено, а три су преминуле. Двојица полицајца су повређена у размени ватре”, рекао је Хагар, напомињући да су сви рањени задобили повреде лакше од опасних по живот. 

Није објаснио околности пуцњаве.

Гувернерка Арканзаса Сара Хакаби Сандерс написала је на Иксу (Твитер) да је обавештена о инциденту.

“Захвална сам припадницима полиције и хитним службама на њиховој брзој и херојској акцији за спасавање живота. Моје молитве су уз жртве и све оне који су погођени овим ужасним инцидентом”, истакла је гувернерка Арканзаса.

Пуцњава се догодила у продавници Мед Бучер у Фордајсу, градићу у центраном делу Арканзаса, у коме живи 3.200 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Завршено суђење оптуженима за помагање у убиству Оливера Ивановића, пресуда 28. јуна

Published

on

By

Јована Филиповић, адвокатица Силване Арсовић, секретарице убијеног Оливера Ивановића, истиче да је тужилац Берим Ћеркинај током изношења завршне речи поновио наводе, а да притом није аболирао нити један доказ који иде у прилог оптужници.

Додала је да је с друге сгране одбрана детаљно образложила непостојање доказа који потврђују оптужницу.

“Ми смо истакли да су сви сведоци који су салушани на главном претресу дали свој исказ у смислу да ли познају оптужену Арсовић и да ли сматрају да она има било какве везе са лицима које се наводе у оптужници и сви су одговорили позитивно да је познају у неком добром контексту и светлу, а што се тиче њеног контакта са било којим лицем које се спомиње у оптужници сви су на то одговорили апсолутно негативно, сви су сведоци сагласни са својим изјавама да не знају због чега се она терети да немају никавких сазнања  нити да постоји било каква могућност да се она повеже са лицима из оптужнице”, рекла је Филиповићева.

Силвана Арсовић је, тврди њена адвокатица, у читавом поступку оштећена страна.  

“Најближи сарадници и пријатељи дали су исказ колико је она била посвећена и лојална и као таква сигуно није могла да буде извшилац дела која јој се стављају на терет нити је имала било какав мотив за извршење тог дела”, рекла је Филиповићева.

Одбрана се нада ослобађајућој пресуди за Силвану Арсовић 

Током изниошења завршне речи тужилац Берим Ћеркини је рекао да је Специјално тужилаштво у Приштини због недостатка доказа одустало од кривичног гоњена оптуженог Радета Басаре који се терерти за саучесништво у сличају убиства Оливера Ивановића.

Трећа допуњена оптужница за његово убиство подигнута је 2020. године. Оптужница није подигнута против извршиоца или налогодавца, већ против лица која су наводно била део организоване криминалне групе која је учествовала у убиству Оливера Ивановића.

Недељко Спасојевић, Марко Рошић, Силвана Арсовић, Драгиша Марковић и Жарко Јовановић оптужени су за умешаност у убиство спрског политичара и они се бране са слободе.

Оливер Ивановић је убијен 16. јануара 2018. године испред седишта своје странке у Косовској Митровици, а судски процес је почео у јулу 2021. године.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

“Платинасти вук” у Бујановцу – које сценарије је увежбавало девет армија

Published

on

By

Напада на конвој са храном и лековима, побуна локалног становништва, хемијски акциденти и хитна евакуације рањеника хеликоптером – неки су од сценарија које су увежбавали припадници Војске Србије са још осам армија.

“У протеклом периоду изводиле су се различите теме, све у циљу унапређења интероперабилности и међусобног разумевања. Циљ вежбе је испуњен и самим тим повећане су способности 4. бригаде, Копнене војске, а тиме и Војске Србије“, каже пуковник Миодраг Младеновић, начелник Штаба команде 4. бригаде.

У протеклих 11 дана вежбало је 579 војника, највише српских. Већ по традицији, учествовали су и припадници Националне гарде Охаја.

“Послали смо војну полицију и АБХО. Дошли су да уче друге и да уче од других. Од међународних партнера учили смо о тактици и њиховим карактеристикама како бисмо боље сарађивали“, рекао је Бригадни генерал Џеф Вотсон из Националне гарда Охаја.

Мораторијум на војне вежби са страним партнерима, донет је када је почео рат у Украјини. Ипак, “Платинасти вук“ је одржан другу годину за редом. Вежби се гледа кроз прсте јер, како каже први човек војске, јача Војску Србије за учешће у међународним мисијама.

“Ми смо на иницијативу, условно речено анализу одређених елемената, исказаних потреба Војске Србије, тражили од Владе да се одлука промени. Ми ћемо се односити у погледу мораторијума, на начин да све оно што препознамо као потребу ВС за изградњу своје способности – да се у односу на те способности и односимо ка неким будућим вежбама за наредни период“, каже генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба Војске Србије.

Девети је пут да се одржава ова вежба. Први пут је реализована 2014. године. Изостала је 2020. због коронавируса и 2022. због мораторијума.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.