Светски економски форум у Давосу обележен је говором председника САД Доналда Трампа. Члан Савета гувернера НБС и професор економије на факултету ФЕФА Небојша Савић рекао је за РТС да се први део Трамповог излагања састојао од објашњавања великих успеха у америчкој привреди.

“Тај део је био посвећен америчкој публици и у том смислу је он на почетку рекао: ‘Овде су све моји пријатељи, а понеко је можда и непријатељ'”, навео је професор Савић.

Говорећи о премијеру Канаде Марку Кернију и његовом говору у Давосу, дипломата у пензији Бранка Латиновић рекла је да је његов политички био пријатно изненађење и да је због свог говора означен као нови лидер демократског света.

“Он је показао једну алтернативу и једну могућност супротстављања ономе што се већ дефинише у контексту међународних односа, да се свет данас удаљава од демократских вредности у међународним односима који функционише већ више од 80 година од система који је успотављен у Уједињеним нацијама и да постоји тенденција враћања на оно што се зове империјално владање, договори између великих сила и владара, а да начин на који се томе може супротставити јесте да мале и средње земље буду одлучне, храбре, доследне и да буду за столом да не би биле на менију”, објаснила је Бранка Латиновић.

“Стари светски поредак изневерио велики број појединаца”

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да форум у Давосу годинама био критикован као скуп на којем се говори о неједнакостима, али не и о начинима за њихово решавање.

“Очигледно је да је тај стари светски поредак изневерио и изневеравао велики део становништва света и сада видимо заиста да се он урушава и неке његове бруталне манифестације које ћемо видети како ће изгледати, али чињеница је да је стари светски поредак изневерио велики број појединаца, нарочито економски слабије становништво, али нови не мора да буде унапређење и то ће зависити од много фактора”, навео је Алтипармаков.

Професор Небојша Савић истакао је да се види да су сви говорили о мултиполарном свету, а да је донедавно наратив био другачији.

“Тај мултиполарни свет сада отвара простор за утемељивање различитих столица”, оценио је професор Савић.

Бранка Латиновић истакла је да сарадња Европске уније са другим регионима, попут Индије, о којој је говорила Урсула фон дер Лајен није новина и да ЕУ има споразуме са многим земљама и многим регионима.

“Управо је то једна врста одбране у вези са уцењивачким капацитетом који Трамп има са царинама и санкцијама које он као алат јако пуно користи, поготово у овом другом мандату. Истовремено, то је једно средство претње, ако нећете онако како ја хоћу, ја ћу вам увести царине до неких неуобичајено високих тонова. Данас је поново запретио европским компанијама да ће им увести невиђене мере реторзије, ако буду почеле да продају америчке акције, пошто су неке фирме западне најавиле, мислим да је међу првима био дански пензиони фонд. То је било пре него што смо сазнали за договор између Трампа и Рутеа”, навела је Бранка Латиновић.

Никола Алтипармаков је подсетио да је прошлог месеца нобеловац Џозеф Штиглиц био у Београду и рекао да се ЕУ нерационално поставила у преговорима са САД.

“Јер јесте Америка највећа светска сила и најразвијенија економија, али Европа са својих 450 милиона становника је заправо у привредном смислу једнаки такмац Америци и да мора равноправно да се постави. Да подсетим, прошле године је тај договор између Европе и Америке значио да Европа неће наплаћивати никакве царине Америци, а да ће Америка Европи да наплаћује 15 одсто царина. Значи, потпуно асиметричан и подређен положај Европе. Управо је Џозеф Штиглиц сугерисао Европи да у случају оваквих уцењивачких тактика Европа мора да брани себе и заузме чвршћи став и чини се да је у Давосу Европа први пут покушала да заузме чвршћи став”, навео је Алтипармаков.

Додао је и да Европа губи трку у вештачкој интелигенцији и да се сви клауд центри налазе у Америци, али и да ни Европа није без одговора и да први пут видимо да показује знаке живота.

Због чега је Србија у ризику да упадне у замку средње развијености и како то да избегне

Влада Србије за ову годину предвиђа привредни раст од три одсто, док су процене из Давоса да би могао да се забележи и раст од 3,6 процената. Никола Алтипармаков је истакао да се Србија налази у специфичној ситуацији и да је у ризику да упадне у замку средње развијености.

“Кад погледате како се Србија развијала у задњих десетак година, ми смо имали раст животног стандарда, имали смо смањење незапослености од преко 20 посто. Незапосленост је рекордно ниска сада, на неких осам посто. Како се то десило? Па то су стране инвестиције које долазе због свог интереса и држава је кренула са својим јавним инвестицијама након фискалне консолидације”, навео је Алтипармаков.

На питање како Србија може да планира раст ако се стране инвестиције смањују, Алтипармаков је рекао да је реч о изазову за који му се чини да је недовољно препознат.

“Ми смо огромну стопу незапослености решили сада. Незапосленост више није проблем, али сада је проблем животни стандард. Не да запошљавамо нове раднике, иако ту има још мало простора да се смањи незапосленост, на неких шест процената, колики је европски просек, али проблем је да постојећим радницима на одржив начин повећавамо животни стандард, да то не буду послови најниже додате вредности у фабрикама, већ како да повећамо тај технолошки развој”, рекао је Алтипармаков.

Објаснио је да досадашњи методи не могу да се примењују и да не можемо радећи више да повећамо животни стандард и да сада мора да се скроз промени модел привредног развоја.

Говорећи о субвенцијама државе за стране инвестиције, Алтипармаков је истакао да је од почетка, од 2010. године, тај модел био контроверзан, али да је имао доста основа пре 15 година.

“Сада са стопом незапослености од осам одсто јасно је да тај модел више није толико рационалан, јер ви не требате нове стране инвеститоре да вас запошљавају са најнижим зарадама, ви треба да повећавате животни стандард”, истакао је Алтипармаков.

“Постоји потреба за интензивнијим унапређењем структуре привреде Србије”

Професор Небојша Савић је истакао да постоји потреба за много већим интензивнијим унапређењем наше структуре привреде.

“Два су кључна елемента. Један је да ниво прераде и ниво новостворене вредности буде већи и то важи за комплетну привреду, а за то нам је потребно да укључимо и домаћи приватни капитал који није довољно укључен, а треба да буде више присутан и треба да буде више подстицаја за домаћи приватни капитал. Друга компонента је структурног карактера и она треба да обезбеди српској привреди да знатно унапреди своју структуру укључујући се у најмодерније и најразвијеније сегменте у светској привреди”, навео је професор Савић.

Истакао је да Србија са Европском унијом има договор о развоју фабрика и антена за вештачку интелигенцију.

“АИ фабрике из Италије и Грчке су основ на који се ми везујемо са нашим АИ антенама, а то је у основи питање развоја вештачке интелигенције. Да би то профункционисало сад креће цео ланац онога што морамо да развијамо. То је питање развоја дата центара. Србија је ушла у развој, али то треба да се интензивира, а да бисмо могли да пратимо цео комплекс који је везан за вештачку интелигенцију, потребни су нам нови енергенти и битно веће количине енергије”, објаснио је професор Савић.

Говорећи о политичким факторима, Бранка Латиновић је рекла да се у Давосу мало причало о економији управо због тога што економија јако пуно зависи од међународних односа.

“Управо оно што се дешавало уочи самог Давоса, а то је најава Трампа у вези са Гренландом и сва та неизвесност да може доћи до значајних турбуленција у самој Европи у вези са тим савезништвом је утицало на многе ствари, али како су се те ствари смириле и разјасниле, тако су се берзе и стабилност одржале, јер један од инструмената Европске уније, као одговор да се десило оно што је Трамп најављивао у вези са Гренландом било би и затварање америчких фирми, пре свега фармацеутске и аутомобилске индустрије у Европи и то би сигурно имало своје шире реперкусије у свему томе”, навела је Бранка Латиновић.

Емисију у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html