Connect with us

Novosti

Четвртком у 9: Афера Епстин – секс, насиље и хоботница елитне моћи

Published

on

Министарство правде Сједињених Америчких Држава објавило је највећи део докумената повезаних са покојним осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином, укључујући више од три милиона страница документације, 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака.

Колумнисткиња Љиљана Смајловић мисли да унутар Америке неће бити кривичног гоњења било ког од оних који се помињу у документацији.

“Тамо је 500 адвоката прошло кроз фајлове. Претпостављам – да је било кривичног дела, нешто би покренули”, каже Смајловићева.

Историчар Вукан Марковић истиче да је улога Епстина била да повезује људе, јер је био изразито увезан са свим врстама елита – од финансијских до политичких и холивудских.

“Суштински, он њима пружа простор за размену информација. У целој причи је кључно – да Епстин није тако девијантан и није педофил, вероватно не бисмо никада сазнали за све ово”, наводи Марковић.

Социолошкиња Христина Цветичанин Кнежевић наглашава како друштво и даље не разуме функционисање елита и мрежног карактера моћи и њену флексибилност.

“У том кругу информације имају вредност, али вредност има и само припадање кругу. Ту видимо симболичку и социјалну моћ, односно социјални капитал, јер знамо људе који се налазе на позицијама моћи. Е, тада се у таквом друштву развија завет ћутања, а лични интерес постаје заједнички”, напомиње Цветичанин Кнежевић.

У Великој Британији помињање Епстина добија једну надградњу због оптужби за шпијунажу и вођење истраге против лорда Питера Менделсона који се такође помиње у досијеима и сумња се да је као бивши министар, амбасадор и члан владајуће лабуристичке партије Епстину преносио осетљиве информације. Дописница Радио-телевизије Србије из Лондона Ивана Милорадовић указује да је Влада Уједињеног Краљевства угрожена последњим низом догађаја.

“Мислим да се тренутно дешава пад ‘блеризма’ у Британији. Тренутно је на власти влада левог центра која је изашла из шињела Менделсона, а он је уз Тонија Блера један од креатора новог лабуризма. Менделсон је директно Епстину слао информације о трговинској политици владе”, објашњава Милорадовићева.

Моћ, сексуално насиље и контакти

Смајловићева оцењује да је на делу пребацивање одговорности свих који се у папирима помињу, као и наметање наратива да “неком нешто намешта и смешта”.

“Овде се не ради само о томе да је било неког сексуалног насиља па да оно није кажњено, већ је реч о разоткривању умрежене моћи свих структура друштва – попут хоботнице. Ово је страшна сексуална, морална и свака друга трулеж у срцу америчке моћи. У томе је проблем”, тврди колумнисткиња.

Говорећи о вести да ће бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари сведочити у Конгресу поводом спомињања њиховог презимена у Епстиновим документима, Марковић сматра да то раде како би смањили притисак са њих.

“Нема ту жеље да се у очима јавности разреше дилеме око њиховог морала. Они ће рећи – ми кад смо чули какав је Епстин, згрозили смо се и било је грозно, али је неспорна чињеница да је Бил путовао са Џефријем 27 пута његовим авионом, и то после осуде. У том смислу, Клинтонова репутација је катастрофална”, закључује историчар.

Цветичанин Кнежевић подсећа да је Епстин у регистру сексуалних преступника од 2008. године, а да се добар део познатих и славних личности и даље дружио са њим.

“Овај случај је, ипак, масовна сексуална експлоатација. Хиљаде је жртава, међу њима има малолетних девојака и дечака. Друго, ово говори и о мрежи људи која је у стању да чини ужасне ствари”, упућује социолошкиња.

Неповерење јавности и заштита жртава

Смајловићева каже да није изненађена именима која се појављују у документацији.

“Знате како то функционише? Врло паметни људи попут Ларија Самерса, који није сиромашан, али жели моћ, репутацију и новац иде код Епстина, јер га он повезује са тим како да знање претвори у новац. Овде не делује невидљива рука тржишта него неке друге силе. Ту, онда, нема гадљивих”, истиче Смајловићева.

Цветичанин Кнежевић наглашава да су документи објављени због притиска јавности.

“Транспарентност може да постоји паралелно са достојанством и дигнитетом жртава. Могло је да се тражи сагласност жртава, да се питају, ако се већ ишло са објављивањем њихових идентитета. Овако, без те сагласности, нашли смо се у ситуацији да те жене поново пролазе кроз насиље”, наводи Цветичанин Кнежевић.

Марковић тврди да 80 одсто јавности сматра да се и даље бројне информације скривају од јавности.

“Треба имати у виду да афера траје од 2019. године. То је оно што је најпроблематичнији у целој причи. То све иде и у 2007, 2008. годину. У међувремену су две гарнитуре биле на власти, а поготово је ова афера била битна републиканским бирачима, посебно код оних радикалнијих у оквиру МАГА покрета”, закључује Марковић.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.