Connect with us

Novosti

Ханделсблат: Европа тражи раст а превиђа Србију, чланице ЕУ би требало да ураде две ствари

Published

on

Крајем фебруара ове године председник Србије Александар Вучић и албански премијер Еди Рама представили су нацрт реалистичног одговора на питање на које Европска унија већ две године безуспешно покушава да пронађе решење: како спровести проширење без политичке катастрофе?

Њихов одговор гласи: постепено чланство. То није ни нова ни радикална идеја. Реч је о аустријском моделу из периода од 1972. до 1995. године, прилагођеном данашњим геополитичким околностима на Западном Балкану, пише Јан Ружичка, члан управног одбора ППФ групе, једне од највећих инвестиционих група у Централној и Источној Европи..

Аустрија се 1958. године налазила у сличној сложеној ситуацији, као данас Балкан. Западна Немачка била је њен далеко највећи трговински партнер, са уделом од 30 до 40 одсто у аустријском увозу.

Ипак, Беч није могао да приступи тадашњој Европској економској заједници. Државни уговор из 1955. године обавезивао је Аустрију на трајну неутралност, а Москва је сваки озбиљнији економски корак ка Западу сматрала кршењем те обавезе.

Због тога Аустрија није одустала од неутралности – већ ју је заобишла. Канцелар Бруно Крајскy је 1972. потписао Споразум о слободној трговини који је садржао посебну “клаузулу о неутралности“, чиме је Аустрији остављено право да у сваком тренутку одустане од споразума и да задржи пуну слободу у односима са Истоком.

Тек две деценије касније уследио је улазак у Европски економски простор. Аустрија је тада прихватила четири слободе јединственог тржишта, највећи део европског законодавства и финансијски допринос кохезионим фондовима, али без права гласа, без европског комесара и без посланика у Европском парламенту.

Пуноправна чланица Европске уније постала је тек 1. јануара 1995. године, након референдума на којем је 66,6 одсто грађана гласало за чланство.

Читав процес трајао је око 23 године. Када је Аустрија коначно приступила ЕУ, тиме је само потврђена већ постојећа економска реалност. Интеграција није остварена великим говорима и свечаним церемонијама, већ чињеницама на терену.

Из тога произлазе три закључка које Брисел нерадо изговара наглас. Асиметрични однос је прихватљив ако је транспарентан. Економска интеграција је у пракси неповратна. Вишестепена архитектура боље ублажава геополитичке потресе него логика “унутра или напољу“.

Вучић и Рама изричито одбацују право вета у Савету ЕУ, додатне европске комесаре, нова места у Европском парламенту, промене правила гласања и аутоматски приступ структурним фондовима.

За Брисел је то, према аутору, изузетно повољна понуда: геополитичко везивање региона без трошкова којих се 27 држава чланица највише прибојава.

“Вучић мора да спроведе реформе”

Међутим, аутор наводи да је на самиту ЕУ–Западни Балкан почетком јуна у Црној Гори управо Србија била једина земља региона од које су затражене конкретне реформе, посебно у области изборног законодавства.

Због тога ће председник Вучић морати да покаже резултате уколико заиста озбиљно жели чланство Србије у Европској унији. Ипак, будућност Западног Балкана неће зависити од тога да ли ће бити интегрисан, већ колико брзо и на који начин.

Док Брисел оклева, кинеске директне инвестиције у Србији достигле су 2022. године 1,4 милијарде евра, готово колико и укупне инвестиције свих 27 чланица ЕУ заједно (1,46 милијарди евра). Од 2021. године Кина је највећи појединачни инвеститор у Србији.

Док многи инвеститори још чекају формални улазак Србије у ЕУ, економска стварност је већ превазишла политичку расправу.

Србија је дубоко укључена у европске ланце снабдевања, развија се у производни, технолошки и логистички центар Југоисточне Европе и све више постаје геополитичко чвориште између Европске уније, Блиског истока и Азије.

Отворено речено, свака година у којој Европска унија одлаже да Србији омогући конкретнији приступ јединственом тржишту јесте година у којој тај простор додатно попуњавају кинеско финансирање инфраструктуре и турска трговинска дипломатија.

Постепено чланство, сматра аутор, није уступак Београду, већ права ситуација у којој обе стране добијају: Балкан би остварио опипљиве економске користи од чланства, док би Брисел осигурао свој геополитички положај у Југоисточној Европи. Аутор додаје да постоји још једна чињеница коју, према његовом мишљењу, у Бриселу ретко ко жели јавно да каже.

Пуноправно чланство земље од око четрдесет милиона становника (односи се на регион Западног Балкана као целину) значајно би померило политичко тежиште Европске уније ка истоку – кроз расподелу гласова у Савету, састав Европског парламента, расподелу буџетских средстава и заједничку пољопривредну политику.

Мало је западноевропских престоница које би то лако прихватиле.

Беч је 1972. донео исправну одлуку, пет чланица ЕУ треба да ураде две ствари

Због тога би, сматра аутор, пет држава чланица ЕУ – Аустрија, Италија, Чешка, Словачка и Словенија – требало да учине две ствари: да подстакну Европску комисију да предлог комесарке Марте Кос о секторској интеграцији до јесени претвори у званичан документ, и да тој групи придруже и Немачку, чији је канцелар Фридрих Мерц већ сигнализирао подршку.

Беч је, према аутору, 1972. донео исправну одлуку, иако тада то нико није називао стратегијом. Брисел данас има прилику да 2026. донесе исту такву одлуку – овог пута свесно. Јер избор више није између пуноправног чланства и постојећег стања.

Избор је између постепене архитектуре коју ће Европска унија сама осмислити и сиве зоне у којој би интеграција Балкана могла да остане заробљена између неиспуњених обећања и нереалних очекивања.

Европа се, закључује аутор, налази пред стратешком одлуком. Вероватно је реч о последњој великој европској причи о привредном расту.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Коалиција “Европска Србија” поднела приговор РИК-у због бирачких места у иностранству

Published

on

By

У саопштењу “Србија центра” наводи се да формално распоређивање бирача на постојећа бирачка места не значи да им је гласање заиста доступно.

Како се истиче, поједини грађани морају да путују на велике удаљености, сносе значајне трошкове, па чак и одлазе у другу државу како би остварили бирачко право.

Као примере наводе бираче из Словачке, који су упућени на гласање у Беч, као и грађане Ванкувера, Калгарија, Едмонтона и Винипега, распоређене на бирачко место у Торонту.

Приговором се тражи поништавање спорних одредаба одлуке и доношење нове, којом би се омогућило приступачније гласање, укључујући отварање додатних бирачких места тамо где за то постоје услови.

Коалиција тражи и да РИК утврди број пријављених бирача, могућности њиховог доласка на гласање и разлоге због којих нису одређена ближа бирачка места, као и да грађане благовремено обавести о променама.

Представници “Европске Србије” у РИК-у подржавају и све раније поднете приговоре на одлуке о бирачким местима и времену гласања у иностранству.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Снажан земљотрес погодио Панаму – оштећене зграде, упозорење на цунами у девет земаља

Published

on

By

У Панами, где су земљотреси те јачине ретки, снимци панамских телевизија приказују старије становнике који плачу на улицама, док земљу погађају слабији накнадни потреси.

Епицентар је био у близини руралног насеља Ла Питалоса, у слабо насељеном делу покрајине Ерера, уз пацифичку обалу. Потрес се осетио и у Сан Хозеу, главном граду суседне Костарике, јавља Ројтерс.

Омар Смит, директор панамске службе цивилне заштите, рекао је локалној телевизији Телеметро Репорта да су последице забележене у Читреу, главном граду покрајине Ерера, као и дуж обале у покрајини Лос Сантос.

Оштећења на зградама

Снимци које је објавио лист Ла Пренса приказују срушени торањ историјске зграде и више урушених балкона на стамбеној згради у Пенономеу, граду између епицентра и Панама Ситија.

У главном граду привремено је обустављен саобраћај на две линије метроа из безбедносних разлога, саопштио је оператер. Министарство просвете Панаме наложило је затварање школа у целој земљи.

Амерички систем за упозоравање на цунами саопштио је да у наредна три сата постоји опасност од таласа цунамија дуж делова обала Панаме, Колумбије, Костарике, Еквадора, Перуа, Никарагве, Гватемале, Салвадора и Мексика.

Упозорење на опасност од цунамија издато је и за Хаваје, док је морнарица Чилеа такође објавила упозорење.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК утврдио Збирну изборну листу на којој је 18 изборних листа са 2.418 кандидата

Published

on

By

Одлука ће у складу са законом бити објављена у Службеном гласнику Републике Србије најкасније 15 дана пре дана гласања, односно најкасније до 9. октобра. 

Председник РИК Владимир Димитријевић рекао је да се редослед изборних листа на збирној изборној листи утврђује се према редоследу којим су проглашени. 

Прва проглашена изборна листа за ванредне парламентарне изборе и прва на Збирној листи је листа коалиције окупљене око Српске напредне странке која носи назив ”Александар Вучић – Уједињена Србија”.

Друга је изборна листа је “Ивица Дачић – Фактор стабилности” коалиције Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије, Социјалдемократске партије Србије и Зелених Србије.

Под редним бројем три је изборна листа “Студентска листа – Студенти побеђују”.

Четврта на Збирној изборној листи је изборна листа коалиције окупљене око Санџачке демократске партије (СДП) и Црногорске демократске партије (ЦДП) под називом “Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП”, а та листа има статус мањинске листе.

Пета је изборна листа “Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор” која на изборима, такође, учествује као листа националне мањине. Статус мањинске листе има и изборна листа Странке правде и помирења (СПП) која носи назив “Усаме Зукорлић Покрет за уједињење” и шеста је на Збирној изборној листи.

Седма је изборна листа “Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић”, која ће на изборима, такође, учествовати као листа националне мањине.

Осма проглашена је изборна листа коалиције Аутентична десница – Нови ДСС – Монархисти, која носи назив “Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски”.

Под бројем девет је изборна листа “Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење”.

Под бројем 10 је изборна листа “СДА Санџака – Чувари Санџака”, коју је поднела Странка демократске акције Санџака (СДА). На њој је 35 кандидата и листа има положај изборне листе националне мањине.

Изборна листа “Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК” је под бројем 11, док је под бројем 12 изборна листа “Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију”.

Тринаеста изборна листа је “Бирам правду-бирам будућност-коалиција Снага- проф. др Ферид Булић-Василиос Провелегиос-Странка будућности и развоја-Грађанска странка Грка Србије”, а ова листа има статус мањинске листе.

Под бројем 14 је изборна листа “Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек”, која такође има статус мањинске листе и на њој је 15 кандидата.

Под бројем 15 је изборна листа “Ћале, ово је за тебе-Петар Ђурић-премијер Србије” на којој је девет кандидата, а под бројем 16 је  изборна листа “Владимир Гајић-Алтернатива за Србију-Народна странка, Бунт-Права Србија”.

Под бројем 17 је изборна листа “Албанска коалиција” коју чине Партија за демократско деловање, Алтернатива за промене, Демократска партија, Демократска партија Албанаца, Покрет за демократски процес, Покрет за реформе, Демократска унија Албанаца. Листа има положај изборне листе националне мањине, а на листи је 10 кандидата.

Под бројем 18 је изборна листа словачке националне мањине “Мајка Србија-Груда”.

Димитријевић је рекао да статистичка анализа изборних листа за ове парламентарне изборе на основу 18 проглашених листа показује да је укупно предложено 2.418 кандидата и додао да је седам листа на изборе иду са максималним бројем од 250 кандидата за посланике Скупштине Србије. 

“То су листа ‘Александр-Вучић-Уједињена Србија’, листа Ивице Дачића, Студентска листа, листа Расима Љајића, Савез војвођанских Мађара, Аутентична десница др Милоша Јовановића и листа Богољуба Карића. Дакле, свако од њих има тачно 250 имена”.

Додао је да другу групу чине листе које имају мање од 250 кандидата, “Европска Србија” Маринике Тепић и Здравка Поноша са 248 кандидата, листа Усаме Зукулића са 181 кандидатом и мање листе: Владимир Гајић Бунт са 50 кандидата, Либерално-зелена странка са 45 кандидата, СДА Санџака 35, Мајка Србија Груда 28, Руска странка 25, Коалиција Снага са 22 кандидата, Руско-српско јединство 15, Албанска коалиција 10, и на крају најмања листа “Ћале ово је за тебе” са девет кандидата. 

Када је реч о старосној структури, Димитријевић је рекао да просечан кандидат за посланика за на предстојећим изборима, има 46,3 година – најмлађи кандидат на свим листама има 18, а најстарији 85 година.

Према његовим речима најмлађу листу у Србији има листа “СДА Санџак – Чувари Санџака”, њихов просек је само 36,9 година, што је за скоро 10 година млађе од републичког просека.  Одмах иза њих је листа “Ћале ово је за тебе” са просеком 38,7 година кандидата и листа Расима Љајића са 39,6. 

“На другој страни, најстарију листу има ‘Мајка Србија Груда’ са просеком 57,2 године, затим Владимир Гајић Бунт 52,9 и Студентска листа”, навео је Димитријевић.

Он је додао да испод 30 година на свим листама заједно има 262 кандидата што је свега 10,6 одсто од укупних 2.418. 

“Највише младих испод 30, има листа Зуколића, чак 48, затим Расима Љајића 35 и СНС 32. Најмање младих има ‘Груда’ и ‘Гајић Бунт’, две листе немају ни једног кандидата млађег од 30”, навео је Димитријевић.

Највећа старосна група на овим изборима су људи од 40 до 49 година.

“Њих има 677 на свим листама, или неких 28 одсто, заједно са групом од 50 до 59 година која има 534 кандидата. То чини половину свих кандидата у Србији. Дакле, можемо да закључимо да изборе “носе” људи од 40 до 59 година, у већини”, рекао је Димитријевић.

Што се тиче полне структуре, од 2.418 кандидата, 1.134 су жене и 1.284 мушкарци, односно жене чине 46,88 одсто кандидата, мушкарци 53,5 одсто.

Председник РИК-а нагласио је да све листе испуњавају законску квоту од свакако 40 одсто мање заступљеног пола. 

“Рецимо, листа ‘Богољуб Карић’ има 60 одсто жена, од 250 кандидата 150 су жене. То је једина листа у Србији где су жене већина. Следи ‘Руска странка’ са 56 одсто жена”, навео је Димитријевић.

Додао је да листа “Уједињена Србија” има 44 одсто жена, односно 110 од 250 кадидата, “Ивица Дачић-Фактор стабилности” тачно 40 одсто, “Европска Србија” 41,2 одсто жена кандидата за посланике. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.