Connect with us

Novosti

Уочи конститутивне седнице – ко ће у скупштинске клупе и каква су очекивања представника листа

Published

on

И даље се чека да поједине странке опозиције одлуче да ли ће у раду новог сазива учестовати и на који начин.

Алексић: Наши посланици биће у парламенту

У четвртак су за истим столом, више сати, седели партнери коалиције Србија против насиља. Изостао је одговор о наступу на конститутивној седници. Два дана пред улазак у скупштину, један од лидера Мирослав Алексић, за РТС, нешто је прецизнији.

“Наравно да ћемо чинити све што је до нас, пре свега зато што је то наша обавеза према више од 900.000 грађана Србије који су нама дали подршку и борићемо се и у институцијама и на међународном плану и на улици. Наши посланици ће бити у парламенту и ми ћемо у парламенту сходно тактикама које смо договарали на нивоу коалиције ‘Србије против насиља’ и поступати. Било би најпаметније да се не појаве они који су покрали мандате – а то је власт”, поручује Алексић.

Алексић се нада да ће сви партнери у коалицији “Србија против насиља”, поштовати договоре и одлуке.

За ДС конститутивна седница тактичко питање, за Нови ДСС процедурална ствар

У међувремену, главни одбор ДС-а саопштава да конститутивна седница није стратешко него тактичко питање, бојкот не значи да ће та партија бојкотовати рад парламента.

Нови ДСС конститутивној седници не придаје много значаја. За њих је она процедурална ствар. Ништа епохално и не очекују да се деси у уторак, али виде логику да опозиција покаже незадовољство начином на који су спроведени избори. Како?

“Како ће тачно изгледати ја не могу да вам кажем сада. Има неколико идеја, има неколико сценарија. Ја разумем и ја сам део тога, поновљам, потпуно несхватљиво и било би нелогично да опозиција не покаже и не искаже незадовољство начином на који смо дошли до тих резултата, атмосфером у друштву, медијском сликом и што се нас тиче предајом Косова и Метохије”, рекао је Милош Јовановић из ове странке. 

“Ми – глас из народа”: Подржаћемо добре предлоге

Највеће изненађење децебраских избора – покрет “Ми – глас из народа” и два дана пред улазак у Скупштину заступа став – подржаће добре предлоге, било да долазе од власти или опозиције. Каква ће атмосфера бити, каже, од њих неће зависти. Нуде и новине.

“Код нас се из неког разлога сматра да када човек уважава саговорника, да је то израз његове слабости. Не. Мислим да морамо да уведемо ту једну врсту одмерености у употреби речи када говоримо и са онима са којима се не слажемо. И трећа ствар која ће бити доста занимљива људима – ми нећемо одговарати на нападе ако буду на личност неког од нас зато што нас то увлачи у једну спиралу, где ви у ствари причате о стварима које уопште не интересују оне који су вас бирали”, наводи Бранко Павловић са листе “Ми – Глас из народа”.

За СПС сарадња с СНС-ом неупитна

За социјалисте, ни током кампање, али ни у постизборном договору, сарадња са колиционим партнером је неупитна.

“Пре свега зато што мислим да су пред нама озбиљни изазови, који се тичу грађана Србије и Србије као такве. И морамо се понашати као одговорни људи, јер коначно чини ми се да смо на тој платформи добили поверење грађана, неко мање, неко више свакако. Али то ствара обавезу да наставимо сарадњу и наставимо да Србију водимо у том смеру који је зацртан много године пре”, поручила је Снежана Пауновић из СПС-а.

Орлић: Најважније да испунимо задатак који су нам поверили грађани

Иако доскорашњи председник Скупштине Владимир Орлић (СНС) не открива да ли ће и наредне четири године председавати највишем законодавном телу, има очекивања од новог сазива. За почетак – да ће сви посланици верификовати мандате.

“Што се тиче плана за будућност, оно што је за Србију најважније јесте да онај задатак који су грађани дали на изборима и Народној скупштини, али и Влади коју ће скупштина да изабере у новом сазиву испунимо до краја. То је задатак за даљи развој и јачање државе као слободне, суверене и независне, оне која води рачуна о само својим интересима и која ће закључно са 2027. годином да има значајно веће плате, пензије, изграђену инфраструктуру, ауто-путеве, путеве, нове болнице и да као центар света угости све остале на Експоу у 2027”, рекао је Орлић.

У 14. сазиву парламента највише је правника и економиста. Међу посланицима и политиколози, лекари, спортисти, оперски певачи, виолинисти, глумци.

Ни у овом сазиву није постигнут циљ да 40 одсто места у парламенту заузму жене, у односну на претходни – три мање.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.