Novosti
Удружење “Ево рука” без системске подршке – идеја да хиљаду грађана месечно издваја по хиљаду динара
Зато су се у Удружењу “Ево рука“ сами организовали и пре три године отворили Клуб за младе особе са инвалидитетом.
Три године од отварања клуба намењеног младима са инвалидитетом, оснивачица удружења “Ево руке” Ана Кнежевић истиче да ова популација остаје потпуно без подршке система након завршетка формалног образовања.
“То су младе особе с инвалидитетом које су завршиле средњу школу. Знaчи, они су завршили своје формално образовање и након тог завршетка формалног образовања остали су потпуно без икакве подршке система”, објаснила је Ана Кнежевић за РТС-а.
Према њеним речима, велики проблем представља и то што категорија “младе особе с инвалидитетом” у друштву практично не постоји.
“Ми имамо проблем што се наша деца заправо не припремају за ту транзицију и не постоји транзиција и уопште категорија младе особе с инвалидитетом не постоји, него причамо увек о деци са инвалидитетом и деци са сметњама у развоју и одраслим особама с инвалидитетом”, навела је Кнежевићева, додајући да, за разлику од остале популације младих, код ове деце нико не води рачуна шта им је заправо потребно и шта желе.
Нагласила је и да су потребе младих са инвалидитетом суштински исте као и потребе њихових вршњака, али да постоји кључна разлика.
“Тачно је да они немају посебне потребе, него имају потребе као и сви ми остали, али код њих је проблем што они не могу сами да задовоље те потребе”, истакла је Ана, илуструјући то примером сопствене деце – једно, здраво, отишло је на море и три дана се није јављало, док друго, које је особа са инвалидитетом, не може нигде без ње.
Посебно је указала на то да су млади који долазе у клуб особе са интелектуалним тешкоћама, код којих је инвалидитет “још невидљивији”, због чега им је теже да остваре права која имају особе са телесним инвалидитетом.
Две локације, различити изазови
Удружење ове године ради на две локације – у породичној кући у Земун Пољу, где је деловање и почело, и у Земуну, где је организована помоћ за време лета.
“Имамо их двадесет ово лето, а користили су заправо целе године, они целе године долазе и ту је једна група младих који су нека компактни”, рекла је Ана о првој групи, напоменувши да су ти млади “интересантни и занимљиви”, али да ипак морају бити под сталним надзором и контролом.
У Земуну се, како каже, суочавају са другачијим проблемом, јер тамо долазе деца која нису део њиховог целогодишњег програма, већ чији се родитељи јављају током лета када немају ко да брине о деци док су на послу.
Ана је објаснила и зашто родитељи плаћају партиципацију за услугу. “Код нас родитељи плаћају партиципацију јер је то једини неки ниво сигурности да ћемо, како да кажем, одржати услугу зато што дефектолози и стручњаци морају да раде с децом. Не можемо да се играмо инклузије”, навела је она.
Указала је и на то да групу у Земуну чини око петнаесторо деце, међу којима су и деца са тежим сметњама, за чији рад је, поред постојећег особља, потребно још најмање двоје до троје додатних стручњака.
Однос са системом и позив на солидарност
Упитана како систем гледа на рад удружења и да ли има подршку надлежних институција, Ана Кнежевић је указала на то да не очекује помоћ, будући да, како каже, оно што раде представља иновацију која знатно претходи систему.
“Ми идемо четири корака или десет година испред система, јер смо ми своје потребе да помогнемо себи и својој деци заправо то организовали”, истакла је Кнежевићева.
Као посебан проблем навела је чињеницу да се Београд у Србији увек посматра као средина у којој је “све решено”, иако то, према њеним речима, није случај.
“Много је већи проблем бити невидљива особа у Београду него у неком малом селу поред Чачка”, нагласила је додајући да удружење ради на демистификацији система социјалне заштите управо кроз иновације и окупљање родитеља и стручњака око заједничког циља.
Упозорила је и да систем социјалне заштите не сме да зависи искључиво од појединаца попут ње и њених сарадника. “Ако ће систем социјалне заштите Града Београда да зависи од неког ко је као ја и као што су моји сарадници и ти родитељи који су се окупили око нас и са нама, значи онда ми имамо много већи проблем него што мислимо”, упозорила је Ана Кнежевић.
На крају разговора, осврнула се и на то да су капацитети удружења тренутно потпуно попуњени, а да финансирање искључиво кроз пројекте представља велики извор нестабилности. “Пројекти они трају једно време, па стану и онда дођеш у ситуацију да шест месеци немаш”, објаснила је Кнежевићева.
Као решење, Ана је навела идеју да хиљаду грађана месечно издваја по хиљаду динара како би се обезбедила одрживост клуба, позивајући све заинтересоване да се о томе детаљније информишу на сајту удружења “Ево руке”.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РИК: Укупан број бирача за парламентарне изборе je 6.450.523
У решењу се утврђује укупан број бирача у свакој јединици локалне самоуправе и на сваком бирачком месту, а решење се доставља Републичкој изборној комисији најкасније у року од 24 часа од његовог доношења.
“Министарство државне управе и локалне самоуправе је управо то и учинило. Доставило је комисији решење министарства у којем је утврђен укупан број бирача у Јединственом бирачком списку, према одређеним бирачким местима, укупно 6.450.523 бирача, на дан закључивања бирачког списка”, навео је Димитријевић.
РИК је донео одлуку и о броју гласачких листића који се штампају за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине.
“За гласање на изборима штампаће се 6.450.523 гласачка листића. Број гласачких листића једнак је укупном броју бирача у Републици Србији на дан 9. октобра 2026. године. Донекле ће се променити до утврђивања коначног броја бирача”, навео је Димитријевић.
Изглед и облик листића
РИК је претходно донео одлуку о облику и изгледу гласачких листића за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине, расписаним за 25. октобар 2026. године.
Димитријевић је рекао да ће се листићи штампати у 29 језичких варијанти, зависно од тога који су језици и писма у службеној употреби у појединим општинама, односно градовима у Србији.
“Ту су три варијанте – на српском језику у формату на хартији А4; гласачки листићи на два и три језика, односно писма, формата А3; а на четири или пет језика, односно писама, формата А2”, навео је Димитријевић.
Чланови РИК-а су током седнице одбили као неоснован приговор представника студентске листе на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству за предстојеће парламентарне изборе, као неблаговремен.
Такође је одбијен и приговор представника студентске листе на Одлуку о одређивању времена почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РИК одбио приговор Студентске листе о бирачким местима у иностранству
Поједини чланови РИК навели су да је истекао рок за доношење одлуке по приговору, тврдећи да РИК уопште не може одлучивати о студентском приговору, док су други изнели тврдњу да је РИК “везана” предлогом Министарства спољних послова о броју и распореду бирачких места, преноси Фонет.
Студенти су навели у приговору да се из образложења Министарства не види зашто нису отворена бирачка места у градовима у којима постоје дипломатско-конзуларна представништва, и у којима је пријављен довољан број бирача и где не постоје безбедносне сметње, као и у местима у којима су традиционално отварана бирачка места.
Појединим грађанима, како је наведено у приговору, бирачко право условљено је материјалним средствима, јер су бирачка места значајно удаљена, па морају да плате превоз и смештај.
Члан РИК Драгана Одовић, која је била и известилац по тој тачки, рекла је да приговор треба сматрати неоснованим и да га треба одбити, те да је одлука донета на предлог Министарства спољних послова, којим је РИК “везана”.
Она је рекла да Закон о избору народних посланика не прописује обавезу да се гласање организује у свим дипломатско-конзуларним представништвима, већ да је основни критеријум број пријављених бирача – који по бирачком месту не сме бити мањи од 100, ни већи од 2.500.
“То што неко треба да пређе одређену километражу не представља условљавање бирачког права”, додала је.
Део чланова РИК навео је да је истекао рок од 72 сата за доношење и објављивање одлуке о приговору.
Члан РИК Иван Шебек рекао је да сада подносилац приговора има право на жалбу Управном суду. “Ми имамо правно средство због пропуштања рока, али ви више немате могућност да донесете одлуку”, рекао је Шебек.
Заменик члана РИК-а Милош Срећковић рекао је да то што је РИК каснио 40 минута не значи ћутање управе и да би жалба, коју је називао тужбом, била “нонсенс и злоупотреба права”. Он је додао да приговор материјално и процесно није у реду и да га не треба усвојити, те да му се чини да је тема исувише политизована и да нема битних одступања у односу на раније изборне процесе, односно да је број бирачких места у иностранству сличан броју из ранијих циклуса.
Чланица РИК Софија Мандић рекла је да јој се чини да се у ову ситуацију дошло намерно, наводећи да је седница почела у 18:14, те да је Драгана Одовић очигледно продужила излагање. Према њеним речима, није морало стога да се дође у ситуацију да у 18:45, када је истекао рок, одлука није донета.
“Ја ово видим као манипулацију или можда неки трачак наде да ви знате да је одбијање овог приговора суштински погрешно и да хоћете да избегнете да гласате на начин којим бисте спречили наше држављане у иностранству да гласају”, рекла је Софија Мандић и додала да се РИК крије иза Министарства и његовог предлога, а потом и иза Управног суда.
Председник РИК Владимир Димитријевић одговорио је да је Министарство овлашћени предлагач за бирачка места у иностранству и поновио да је РИК везан предлозима овлашћених предлагача.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
Коалиција “Европска Србија” поднела приговор РИК-у због бирачких места у иностранству
У саопштењу “Србија центра” наводи се да формално распоређивање бирача на постојећа бирачка места не значи да им је гласање заиста доступно.
Како се истиче, поједини грађани морају да путују на велике удаљености, сносе значајне трошкове, па чак и одлазе у другу државу како би остварили бирачко право.
Као примере наводе бираче из Словачке, који су упућени на гласање у Беч, као и грађане Ванкувера, Калгарија, Едмонтона и Винипега, распоређене на бирачко место у Торонту.
Приговором се тражи поништавање спорних одредаба одлуке и доношење нове, којом би се омогућило приступачније гласање, укључујући отварање додатних бирачких места тамо где за то постоје услови.
Коалиција тражи и да РИК утврди број пријављених бирача, могућности њиховог доласка на гласање и разлоге због којих нису одређена ближа бирачка места, као и да грађане благовремено обавести о променама.
Представници “Европске Србије” у РИК-у подржавају и све раније поднете приговоре на одлуке о бирачким местима и времену гласања у иностранству.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized1 year agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Lifestyle3 years ago
Muzička seznacija Raye novo lice H&M Move kampanje
-
Vesti3 years ago
Tramp ponovo zapretio saveznicima: “Sad ostaju u NATO ako…”
