Connect with us

Novosti

Тик-ток нови предизборни полигон – како се кандидати боре за гласове најмлађих бирача

Published

on

Последњи изазов на Тик-току, чини се, отворила је изборна кампања. У трку за гласове на том полигону је све више политичара, а до циља, најмлађих бирача, трче и политички ветерани.

“Као што је она кампања 2012. године била прва кампања у којој је Фејсбук био коришћен масовно, ово је кампања у којој се Тик-ток користи на један, не још увек масован, један дискретан начин, али по први пут је значајније ушао у политички живот и то је, наравно, обраћање младој популацији, посебно популацији између 19. и 24. године”, рекао је Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

С тим је сагласна и Мила Бајић из фондације “Шер”.

“Видимо да је ово неки покушај да се приближе младим генерацијама, али не кроз то заправо који су њихови програми политички, него више на тој некој разини хуманизовање кандидата”, навела је Мила Бајић.

А њихове клипове прате и позитивни и негативни коментари. Занимљиво је да су великом брзином стицали пратиоце, али и срца на постовима.

“Време ће показати и већ показује да лајкови доносе гласове. И неколико је разлога због чега је то важно – у Србији имамо више од 80 одсто домаћинстава која имају приступ интернету. Интернет и портали су за две трећине или више од две трећине један од начина како се информишу током дана”, истакао је Клачар.

Мања одговорност за изговорено на друштвеним мрежама

За информације које деле на друштвеним мрежама имају мању одговорност, него за изговорено на телевизији, радију или у штампи. У томе упућени виде и један од разлога што је прљава кампања у великој мери мигрирала на интернет.

“Видим да се та тензија у друштву пресликава и на друштвене мреже. Наравно, велика заблуда са друштвеним мрежама је што маса обичних људи друштвене мреже поистовећује са медијима. И мисли да неко стоји уреднички иза тога и да та информација која је саопштена на друштвеним мрежима има своју вредност у смислу истинитости. А то није тако”, рекао је Борислав Миљановић, комуниколог.

Мила Бајић истиче да се у европским државама пласирање садржаја на друштвеним мрежама све више регулише.

“Оно што ми видимо да се дешава по Европи је велики талас регулативе, која је управо усмерена на то да на неки начин те компаније имају већу одговорност, да разумеју своју одговорност. То, нажалост, код нас није и даље случај. Тако да код нас законски оквир који регулише просто друштвене мреже и предизборну кампању друштвене мреже не постоји”, навела је Бајићева.

То значи и да правила предизборне тишине која, између осталог, забрањују да листе и странке 48 сати пре изборног дана па све до затварања бирачких места шаљу поруке бирачима преко медија – за друштвене мреже не важе.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.