Connect with us

Novosti

Таковска 10: Шта ће разрешити нови избори у Београду

Published

on

Грађани Београда ће, највероватније, и трећи пут гласати у шест месеци. Шта ће нови избори за градску скупштину променити на политичкој слици главног града и Србије?

Пејић: Сад мирније него у децембру, али не треба очекивати улазак у мирну луку

Директор агенције “Фактор плус” Владимир Пејић не очекује да ће расписивањем градских избора политичке страсти да се смире, али оцењује да је већ сада мирније него што је било до децембра.

“Кулминација је доживљена 17. децембра и неколико дана после тога, када смо имали протесте и све што се дешавало иза Нове године, после тога долази до извесног смирења и без обзира на оно што се пише и говори не осећа се тензија у тој мери. Тако да мислим да ће се и када прођу ти београдски избори, да неће бити тако напето као што је било пре 17. децембра”, каже Пејић.

Међутим, напомиње, не треба очекивати улазак у неку мирну луку и условно речено нормалан политички живот.

“Очекујем да ће доћи до прегруписавања снага, како на страни власти, тако и опозиције, без обзира на исход избора. Онда очекујем да ће уз благо захуктавање проћи и локални избори који следе, уколико не буду у исто време, што вероватно неће бити, и да тек у неком наредном периоду, можда тамо од јесени, очекујемо ново загревање пред неке нове изборе”, додаје Пејић.

Објашњава да се актери на политичкој сцени и бирачи енергетски испразне, што се осећа у медијима, пошто у атмосфери нема толике напетости.

“И протести, који су у почетку били мало интензивнији, после су спласли. Нема те напетости”, каже Пејић.

Дејан Вук Станковић: Изборне страсти се неће смирити, већ каналисати у кампањи

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да се изборне страсти неће смирити, већ ће се каналисати вођењем кампање.

“Биће потребно емитовати вишак енергије уколико сте политички актер, зато што су грађани и помало уморни од избора. Ми имамо честе циклусе избора, имамо велику засићеност грађанства сталним изласком на изборе”, наводи Станковић.

Подсећа да је у децембру била висока излазност, али не већа од 60 одсто, што је у границама онога што се иначе дешава.

Гласачима ће бити потребан додатан енергетски подстицај, додаје Станковић, и зато што је СНС могао да формира градску власт, без обзира на то како би она била компонована, али је то свесно избегла и ставила на неки начин себе у ризик да трчи поново изборну трку.

Две ствари могу да подигну тензију, истиче Станковић.

“Једно је предлог председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа да се, док се не спроведу све препоруке ОДИХР-а, донесе лекс специјалис о одлагању избора, што значајно компликује ситуацију. Друго је једно помало метафорично изјашњење господина Милоша Павловића, испред такође коалиције ‘Србија против насиља’, односно ‘Београд против насиља’, који је изборе назвао Стаљинградском битком, дакле или ми или они, нема идеологије, нема конкуренције програма, него боримо се против диктатора. То је реторика која вас уводи у зону великих политичких и пре свега реторичких сукоба”, истиче Станковић.

То је двосмерна улица, додаје Станковић и напомиње да то није логика само једне стране.

“Бојим се да тиме клизимо ка томе да кампању уместо конструктивног дијалога и укрштања аргумената заправо претворимо у један сусрет негативних кампања две стране”, оцењује Станковић.

Спасојевић: Улазимо у једну врсту политичке кризе

Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Душан Спасојевић каже да ће избори смирити атмосферу, јер када је у току изборни процес странке су њему посвећене, али и бирачи прате изборе, навијају, подржавају.

“Али се плашим да се тензије неће смирити, између осталог што вероватно нећемо ни након избора имати неку врло јасну већину и градску власт пуног легитимитета. И претпостављам зато ће се све до ових локалних избора који нам следе до лета та тензија некако одржавати. Посебно ако имамо и у виду резолуције Европског парламента и евентуалну расправу о изборним условима и о томе на који начин су се одвијали избори 17. децембра”, наводи Спасојевић.

Спасојевић сматра да улазимо у једну врсту политичке кризе.

“Која неће вероватно бити тензична у пуном смислу, али ће трајати доста дуго и на неки начин ће тражити пажњу јавности и политичких актера и вероватно ћемо морати још пуно пута на овакав начин да анализирамо изборе”, наводи Спосојевић.

На питање где очекује да се те тензије показују, Спасојевић каже и у Скупштини, али и у изборном процесу.

“Сваки изборни процес чије резултате не знамо и који је компетитиван у том смислу ће подразумевати оштру борбу између страна. Тако да очекујемо да такви буду и београдски избори, а и они који следе не само у Београду, него и у градовима у којима ће бити неизвесна трка. Биће ово занимљиво пролеће и лето”, наглашава Спасојевић.

Клачар: Не очекујем да се сценарио драматично разликује од 17. децембра

Један од показатеља смиривања тензије би било бирање скупштинских тела, почев од председника Скупштине, који је неопходан да би се београдски избори уопште расписали. Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да не очекује ни да то прође без тензија иако је сасвим јасно да ће то морати да се деси веома брзо.

“Србија нема класичну политичку кризу, класична политичка криза значи да немате већину, да имате проблеме са функционисањем коалиције, да имате блокаде институција. Овде се више ради, ја бих то тако дефинисао, једној хроничној политичкој тензији, хроничној политичкој конфронтацији, једном изузетно ниском поверењу која не траје неколико недеља и не траје од 17. децембра. Да траје од 17. децембра, ови ванредни београдски избори би врло вероватно били и завршетак те тензије”, наводи Клачар.

Када је реч о новим изборима, Клачар истиче да не очекује да сценарио буде драматично различит у односу на 17. децембар.

“С тим што, и то је врло важно рећи, мандат или два или три мандата може да се деси разлика, а то може заправо да значи да тас оде на једну и на другу страну, али ја нисам сигуран да чак и у том сценарију се добије једна релативно комотна већина, да ће то бити излаз из наше кризе”, истиче Клачар.

Може ли бити договора око датума избора

Клачар поручује и да су покретање разговора између актера, подизање међусобног поверења и договор око неких базичних услова једини начин да се изађе из ове тензије.

“Избори би били решење кризе да постоји договор око услова, да ових дана власт и опозиција седну заједно и да се договоре око неких минималних критеријума”, рекао је Клачар.

Професор Спасојевић наводи и да би договор око датума избора могао да буде та кључна тачка.

“Сада видимо да се отворила расправа када ће бити нови београдски избори и ту би рецимо можда нека врста компромиса могла да најави неке мирније односе, али искрен да будем не очекујем да ће се то десити, пре свега зато што ће очигледно практично сваки глас бити важан у овом изборном циклусу”, сматра Спасојевић.

Што се тиче датума избора, Станковић сматра да је то ствар коју не треба политизовати, већ ствар која има законску димензију, као и једна од ствари коју треба препустити процени онога који о томе одлучује, а то је власт.

“Зашто би власт давала компромис опозицији која креће са причом о томе како београдски избори треба да буду Стаљинградска битка”, сматра Станковић.

Које препоруке ОДИХР-а се могу применити до избора

Говорећи о препорукама ОДИХР-а о изборним условима у Србији, Клачар каже да је ОДИХР дао 25 препорука у свом финалном извештају, од тога седам приоритетних.

“Од тих 25 препорука постоји неколико њих које се сигурно могу испунити до 28. априла, сасвим сигурно могу до 2. јуна, неке од њих и у потпуности. Дакле, ОДИХР тражи да се дозволи да једно лице може потписати подршку не само једној, него више листа, то је рецимо препорука која може да се усвоји. Препорука која говори о томе да треба бирачи да се едукују о својим правима, превасходно онима који су односно на тајно гласање”, наводи Клачар.

Додаје да се такође може имплементирати и препорука која се тиче Агенције за спрачавање корупције да се промптно објављују одлуке које су везане за прекршаје које учине поједини јавни функционери.

“Може се релативно брзо преиспитати правило које се тиче пословне способности и статуса таквих лица у бирачком списку. Могу се организовати мало интензивнији тренинзи за представнике изборних комисија. То су све препоруке које се могу остварити у потпуности или делимично до избора”, додаје Клачар.

Међутим, поручује, оно што је камен спотицања су најважније и најсложеније препоруке које се налазе у седам приоритетних препорука, а посебно се мисли на препоруку која је најважнија за тренутну ситуацију у Србији – то је ревизија бирачког списка, као и решавање проблема појављивања јавних функционера на партијским позицијама.

“То су препоруке које траже време. То су препоруке које траже промену закона, а када се закон измени, онда то заправо значи да се мора проћи читава процедура у парламенту. Оно што је најважније, ако тај посао желе да се уради од почетка до краја, ја бих рекао да за ревизију бирачког списка, ако желе да се ураде све оне три фазе које припадају том делу посла, чак и да су избори 2. јуна, тај посао се не може урадити до краја”, наводи Клачар.

Ипак, напомиње, постоје ствари које се могу урадити.

Указује да може да се формира радна група или тело, које би било састављено од различитих људи, представника власти, опозиције и цивилног друштва, која би кренула са тим радом, могу се урадити статистичке анализе, може се подићи транспарентност и вероватно се може договорити методологија како да се део теренске провере спроведе.

“Али камен спотицања настаје заправо са том препоруком, јер су ту највећа очекивања опозиције и опозиционе јавности, а у суштини ревизија бирачког списка се до 28. априла фактички не може урадити или се може урадити веома мало. То је просто посао који тражи време”, објаснио је Клачар.

И професор Спасојевић сагласан је да се ревизија бирачког списка не може урадити за неколико месеци, али истиче медије који су међу седам препорука.

“То је успостављање већег медијског плурализма и давање већег простора странкама опозиције које уопште нису присутне на неким од медија са националном покривеношћу. То ствара заправо веома неравноправне услове и то је нешто што би могло да се реши веома брзо. У тим препорукама се спомиње и РЕМ и његова пасивност и заправо некоришћење оних механизама који су њима на располагању да укажу на ствари које су лоше”, рекао је Спасојевић.

Дејан Вук Станковић објашњава да избори не могу да се одложе до у недоглед, а препоруке ОДИХР-а су специфичне и не зна се колико је замишљено да траје њихова примена.

Указује да је до сада већ урађена дигитализација бирачког списка и да је ту направљен један технолошки искорак.

“Има нешто што се зове грађанска култура, где ја мислим да треба да учествују сви политички субјекти, држава, медији, сви они који учествују, а то је да људи када промене пребивалиште, када се одселе, да они сами из свог осећаја грађанске дужности да се пријаве да више нису ту, да позиви не би стизали на адресе на којима више нису. Не можете очекивати да апсолутно држава у једном кратком временском периоду, два до три месеца, пречисти цео бирачки списак”, истиче Станковић.

Пејић сматра је јако битан контролни механизам и ко ће утврдити да ли су те мере спроведене у потпуности, делимично или само мало.

“Где је граница, где ће опозиција прихватити и рећи – ми по тим условима идемо на изборе. За медије се апсолутно слажем, за РЕМ се слажем, али који је то параметар који ће рећи сада постоји довољна слобода медија. Можете да отворите апсолутно све медије и опозиција каже – то није довољно и нема избора”, указује Пејић.

Какве су прогнозе – може ли доћи до великих промена

Пејић, упитан да ли очекује да дође до озбиљнијих померања на политичкој сцени од пресека који смо имали 17. децембра, каже да бирачко тело није у тој мери осетљиво да би долазило до тако великих промена у релативно кратком периоду.

Међутим, оцењује да могу да се промене одређени параметри, као и неки учесници.

“Већ имамо покрет ‘Ми‘, који није у оном облику какав је био на тим изборима. Опозиција, не знамо како ће изаћи, вероватно ће остати листа Србија против насиља, али вероватно ојачана. Странке које су на власти излазе у коалицији, заједно, дакле у различитом формату”, додаје Пејић.

Постоји још једно мерило, додаје, а то је излазност.

“Уколико се, хипотетички говорим, смањи излазност и чак значајно смањи за неколико процената, питање је чији су то бирачи и како ће то утицати на коначан резултат”, сматра Пејић и оцењује да ће ситуација после избора математички бити јаснија.

Спасојевић каже да је ово прилика за прекомпоновање

“За сада једна од опција је да се направи једна заједничка листа која би била од Народне странке, Доста је било и Двери, они би вероватно, бар по претходним резултатима, ушли у парламент. Да ли би за њих било боље да иду са ‘Србијом против насиља’ или одвојено – то је дискутабилно питање. Несторовић ће ићи самостално као и до сада и мислим да ћемо доћи у релативно сличну ситуацију као и сада. Оно што је проблем то ће мали бројеви одлучивати мандате”, додаје Спасојевић.

Дејан Вук Станковић сматра да ће велико изненађење бити ако ишта од покрета “Ми – глас од народа” остане на изборима после раздора, који је вероватно разочарао њихове бираче. Напомиње да ће покрет, који је раније био ван радара главних конкурената, свакако бити предмет критике и једних и других.

Ко би могао да буде изненађење избора

На питање ко би могао да буде изненађење београдских избора, Клачар каже да би теоријски то могао да буде неко ко би се појавио као нови актер са другачијом кампањом и са неким средњим или трећим путем.

“То је оно што је био Несторовић 17. децембра. Али како су стари Грци говорили, два пута се у исту реку не може ући, тако да би било изненађење да се два пута за кратко време понови један исти сценарио, посебно у контексту чињеница да је дошло до поделе, а и он неће имати више такву комфорну позицију”, наводи Клачар.

Навео је и пример који би, како каже, могао да буде занимљив.

“Рецимо, учешће ‘Крени промени’ Саве Манојловића би могло да промени неке ствари. Дакле, неки нови актер, неоптерећен баластом прошлости. Појављивање Саве Манојловића би могло више да захвати бирача од центра и левице”, рекао је Клачар.

Истиче да када је реч о овим изборима јесмо кренули ка некој врсти двопартизма.

“Али, врло је важно рећи, ово је један двопартизам који настаје мало исфорсирано, не баш природно, и ту се поставља прво и велико питање да ли ће те две сада велике листе, посебно ако ДСС оде на листу ‘Србије против насиља’, односно ‘Беогад против насиља’, да ли ће то правити синергију, да ли ће бити довољно мобилишуће за људе да изађу на изборе, јер овде питање излазности може бити питање оног мандата или два или три када говоримо о потенцијалним променама”, објаснио је Клачар.

Када је реч енергетској испражњености, каже да ту види више предност на страни владајуће коалиције.

“Зато што када имате уморне бираче, а има их и власт и опозиција у овом моменту, онда и теорија и пракса кажу да је у бољој позицији она страна која има организацију и нешто снажнију страначку идентификацију, то је у овом случају владајућа странка”, наводи Клачар.

Питање је, додаје, и ко може да има хипотетички већи резервоар гласова, као и да и ту малу предност даје владајућој странци.

“И четврто питање јесте ко ће успети да наметне тај водећи наратив, ту водећу реч у кампањи и ту је рецимо борба око датума. Због тога владајућа коалиција и опозиција виде другачије датуме зато што ранији датум више поспешује тај наратив који одговара власти, а то је да се ради у једном уобичајном процесу. Неки новији термин избора, мало другачији, који би ишао мало ближе јуну је заправо већа комуникацијска предност опозиције, јер он говори о томе да је власт пристала на одређене уступке и да је власт одреаговала на притиске који су дошли и споља и изнутра”, закључује Клачар.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Игуман Сава Јањић са Марком Маковцем о заштити српске црквене баштине на КиМ

Published

on

By

У разговору је било речи о о изазовима са којима се суочава српска заједница на Kосову и Метохији и о заштити српске православне црквене баштине.

“Данас смо у манастиру Високи Дечани дочекали господина Марка Маковца, директора за Западну Европу, Западни Балкан, Турску и Уједињено Kраљевство у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС). Маковец је стигао са шефом Мисије ЕУ на Kосову, Томашем Суниогом и његовим колегама. Игуман манастира Сава Јањиц́ разговарао је са господином Маковцем о изазовима са којима се суочава српска заједница, као и о заштити српске православне црквене баштине”, објављено је на налогу манастира Високи Дечани на друштвеној мрежи Икс.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Таковска 10: Рударење литијума на српски начин – шта обећавају заговорници, на шта упозоравају противници

Published

on

By

Нико сем Србије нема јадарит, у свету јединствени минерал, који у себи садржи изузетно тражени бор и литијум. Могао би да буде шанса за развој каква се појављује једном у веку, али постоји страх да би његова експлоатација произвела еколошку штету катастрофалних размера.

Главна заступница компаније “Рио Тинто” у Србији Маријанти Бабић рекла је да у вези са пројектом “Јадар” постоји једна озбиљна кампања дезинформација и истакла да је “Рио Тинто” у Србији већ више од 20 година.

“Уколико Јадар буде развијен, бићемо ту још 40 и више година. У овом периоду смо разговарали и сарађивали са свим заинтересованим странама и са свим владама и разговараћемо и сарађиваћемо у будућности”, навела је Бабићева.

Истакла је да је пројекат заустављен одлуком Владе Србије у јануару 2022. године и да су у том тренутку зауставили све истражне активности.

“Наставили смо да послујемо, с обзиром да смо имали претходно преузете обавезе и морамо да завршимо оно што ми зовемо интерне студије изводљивости и то није никаква тајна. Ми смо о томе више пута обавештавали јавност”, навела је Маријанти Бабић.

Додала је да настављају са комуникацијом због тога што су свесни да, како је рекла, људи који нису прочитали ниједну студију о пројекту “Јадар” праве кампању ширења неистина у циљу застрашивања јавности.

“Ми имамо наводе да ће сумпорна киселина нагризати кожу и плућа људи у долини Јадра, чак и у неком радијусу од 10, 20 километара”, рекла је Бабићева.

Напоменула је да је и “Рио Тинто” део проблема, пошто нису раније и на адекватан начин много више комуницирали о пројекту и да су сада дошли у ситуацију да се креира атмосфера у којој се подразумева да је све дозвољено.

“Наши запослени, наши сарадници, њихова безбедност, њихов живот је угрожен. Имали смо ситуацију у Лозници где је један од наших сарадника нападнут, повређен, возило је било опкољено тракторима”, истакла је Бабићева.

Како је рекла, радници “Рио Тинта” нису вршили и не врше даља истраживања, већ су обилазили парцеле у власништву компаније како би се проверило где треба да се покоси трава или не и додала да је реч о редовним активностима.

“Ово је потенцијално једна од највећих директних гринфилд инвестивија у овој земљи и не можемо о овоме да разговарамо на основу неких паушалних инфромација и да разговарамо без разумевања студија”, навела је Бабићева.

Истакла је да су на студијама о утицају на животну средину радило преко 100 домаћих и светских експерата, као и више од 40 професора Универзитета у Београду и да на основу закона у Србији постоји одређен процес за израду студија.

“Ми нисмо дошли до тог процеса. Самим повлачењем, односно укидањем просторног плана, престао је правни основ да компанија може да те студије поднесе у регуларној процедури. Ја могу одговорно да тврдим да су студије, на којима смо наставили да радимо на основу информација које имамо, вероватно студије које су најбоље урађене у историји ове земље”, навела је Маријанти Бабић.

Додала је да не треба да се води расправа на основу онога што не се не зна и да су због целе кампање дезинформација изашли са саопштењем да су спремни да студије о процени утицаја објаве у облику у којима јесу, како би стручна и општа јавност могла да види да ли заиста све оно о чему се говори може да се нађе у тим студијама.

Професор Јововић: Са грађанима се разговарало осам година

Професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић, који је радио на студији, навео је да су у оквиру израде студија урађена гомила истраживања и да је реч о око 2.000 различитих докумената које је урадило више десетина институција у земљи и иностранству, а да су сачекали и пројектну документацију.

“Онда студија процењује то техничко решење у односу на локацију на којој се налази и студија је закључила много тога. Има одређених ствари да је студија препоручила додатне мере. На пример, у односу на буку, препоручена је израда одређених заштитних бедема да би се спречила бука”, рекао је професор Јововић.

Истакао је да је у Лозници, као једна од кључних болести, идентификована болест дисајних органа, а да су емисије у ваздух, које настају из процеса производње, биле такве да су биле далеко испод граничних вредности, као и да су уграђени додатни уређаји за смањење емисије и да су тада вредности постале безначајне.

“Такође смо урадили моделе распростирања, тада смо те моделе приказивали јавности. Није баш да није било разговора у јавности. Постоји огроман број студија које су комунициране са људима на локалу, где смо разговарали о техничким решењима, где су људи питали где су њихове куће на тој мапи под утицајем, колико ће то утицати на њих. И тако је то трајало већ добрих осам година”, навео је професор Јововић.

Професор Ристић: У документима “Рио Тинта” стоји да ће планирани радови довести до драстичне измене читавог региона

Професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић рекао је да су компанија “Рио Тинто” и Министарство рударства и енергетике крајње неискрено поступили према људима у локалу када је уопште и почео тај пројекат.

“Ми имамо један изванредан зборник радова који је издала Српска академија наука и уметности чија ће промоција бити 30. априла у Крагујевцу. Ту је представљена прелиминарна анализа утицаја на биодиверзитет који је радио конзорцијум најбољих српских институција, Биолошки институт ‘Синиша Станковић’, Природњачки музеј, Биолошки факултет из Ниша. Они су радили за ‘Rio Sava Exploration’ (Рио Тинто), али је закључак био да би утицај на биодиверзитет био фаталан и препоручена мера је да се пројекат уопште не изводи”, навео је професор Ристић.

Додао је да је прочитао и студију оправданости “Рио Тинта” у којој пише да ће планирани обим радова на експлоатацији и преради неминовно довести до драстичне измене читавог региона у физичком и пределном смислу.

“Они су избушили преко 500 истражних бушотина. Литијум и бор се налазе на дубинама од 254 и 750 метара. Приликом бушења потпуно је непознато шта се радило са исплаком. То је материјал који се добија у процесу бушења и он се класификује као рударски отпад. Познато је да и бор и литијум, а тамо има и арсена у тим слојевима, у процесу бушења могу бити растворени са исплаком и компанија је била дужна да тражи дозволу за управљање са тим опасним рударским отпадом. Те дозволе нема и ми не знамо где је у свих тих 15, 16 година истраживања одлаган тај материјал и шта се са њим радило”, навео је професор Ристић и додао да је то створило неповерење у читавом процесу.

Васиљевић: Знамо шта добија “Рио Тинто”, питање је шта добијају грађани и држава

Консултант за заштиту животне средине Душан Васиљевић истакао је да је важно разјаснити о каквим се интересима у доста комплексном процесу ради.

“‘Rio Sava Exploration’ и госпођа Бабић заступају интересе приватног капитала, значи приватног инвеститора, чији је циљ, као и сваког приватног инвеститора да у што краћем времену остваре што већу добит. И то је легитимно, дакле то ништа није спорно”, рекао је Васиљевић.

Додао је да је на грађанима и на држави да процене колико се интерес приватне компаније уклапа са јавним интересом и ту је, како је навео, основна платформа за неразумевање или за разговор.

“Велико питање је који је интерес грађана, друштва или Србије, или државе, у крајњој линији, јер у држави постоји администрација која би требало на неки начин да спроводи интерес грађана. Који је интерес грађана у целом том послу? Да ли је стратешки интерес Србије да има развојне програме који се базирају на рударењу или је стратешки интерес развоја Србије да има програме који ће испоручити робу високог степена обраде или услуге високог квалитета који у Србији подразумевају одређено знање”, навео је Васиљевић.

Упитао је да ли у Европи постоји једна земља која развој базира на рударењу.

“Нема. То вам гарантујем животом. Дакле, то не постоји”, рекао је Васиљевић.

Говорећи о Норвешкој, која је успоставила баланс између рударења и остатка економије, Васиљевић је навео да та земља има највећи инвестициони фонд од 1.600 милијарди долара.

Додао је да се Норвешки инвестициони фонд повукао из власништва “Рио Тинта” пошто, како је навео, та компанија не поштује норвешке еколошке законе.

“Ја знам шта добија ‘Рио Тинто’ и то је нормално. Они кажу да ће, када гледате њихове материјале, да ће доласком рудника у долину Јадра и око Лознице, тај крај да процвета, јер ако они не дођу, то неће да процета. Ја то исто разумем, људи промовишу своје активнсти, али ја сам уверен и ја то могу документујем и да дам некакав предлог, да постоје бар два начина како то може да се уради боље”, истакао је Васиљевић.

Додао је да држава може да заради на неколико начина – од пореза и такси, од изнајмљивања природних ресурса, уз неке лиценце и ако је власник предузећа, да зарађује од добити тог предузећа, а да у овом случају може највише да заради од рудне ренте.

“Рудна рента, по закону о управљању националним добрима у члану 22. се каже да се за производе који се дбијају од рударења наплаћује рудна рента од пет посто на добит, на чисту добит, на профит”, навео је Васиљевић.

Додао је да фирма “Рио Тинто”, на основу својих докумената, планира да произведе 58.000 тона литијум карбоната, чиме би, према његовој процени, од руде добила између 900 милиона и милијарду евра.

“Профитна стопа између десет највећих рударских компанија на свету је тренутно на 14, 15 посто. Значи 150 милиона евра је евентуална добит, од тога је пет посто 7,5 милиона”, рекао је Васиљевић.

Говорећи о студијама, навео је да постоје и студије за рудник бакра у Бору и да тамо постоје стандарди који се, како је рекао, крше и упитао шта се ради у том случају.

“Ја не тврдим да ово што је урађено није добро. То нисам рекао. Само питам да ли је то друштвено оправдано као контекст”, рекао је Васиљевић и додао да тамо постоје други потенцијали попут геотермалних вода.

Васиљевић је напоменуо да не тврди да је “Рио Тинто” свуда направио нешто лоше, али да се у Малезији и Аустралији догодило неколико ексцеса који се њима вуку као негативне референце.

Емисију “Таковска 10” у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Амбасадори ЕУ усвојили ажурирани текст за поглавље 35 са Србијом

Published

on

By

У ажурираном тексту, који постаје саставни део преговора у оквиру преговарачког поглавља, а који је усвојен на састанку Одбора сталних представника влада држава чланица ЕУ (COREPER), односно на нивоу амбасадора држава чланица ЕУ, наводи се да ће се све расправе у вези са применом споразума одвијати у оквиру дијалога Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ.

Према сазнањима Танјуга, текст за преговарачко поглавље 35 усвојен је без дискусије на COREPER-у, а биће потврђен на неком од наредних савета, највероватније у понедељак на Савету ЕУ за спољне послове, након чега ће бити званично упућен Београду као текст преговарачке позиције ЕУ за поглавље 35. 

Европска комисија и Европска служба за спољну акцију (EEAS) у фебруару су предали предлог којим би обавезе из Охридског споразума постале саставни део процеса преговора о чланству Србије у ЕУ, речено је тада Танјугу.

Тим предлогом ЕК и EEAS, обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Београда и Приштине, као и анекс његове примене, усаглашен у Охриду, формално би постали саставни део преговарачког процеса о чланству Србије у ЕУ.

Обавезе Београда

Према предлогу, од Београда се очекује потпуна примена Споразума на путу нормализације односа са Приштином, укључујући Анекс о његовој примени, а у поглављу 35. тачка 3. под називом “Даљи споразуми и напредак у нормализацији односа”, постаје тачка 4.

Савет министара ЕУ је у децембру прошле године затражио од Европске комисије да уврсти те обавезе у преговарачки оквир Београда и Брисела.

“Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије”, наведено је у том захеву.

Нормализација односа

Поглавље 35 у преговарачком оквиру о чланству Србије у ЕУ, које се назива “остала питања”, у случају Србије обухвата и нормализацију односа с Приштином.

Како би пратили напредак у нормализацији, ово поглавље је међу првима отворено – још 14. децембра 2015. године.

Београд и Приштина су 27. фебруара 2023. постигли Споразум о путу ка нормализацији односа.

У Охриду је 18. марта договорен Анекс примене тог Споразума, који није потписан.

Ти документи су, у међувремену, постали саставни делови процеса придруживања Европској унији.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.