• February 27, 2024

Таковска 10: Трамп против Бајдена, следи ли реприза прошлих избора

Пред веома важне прелиминарне страначке изборе у Њу Хемпширу, поред Доналда Трампа у игри је остала само још бивша гувернерка Јужне Каролине и Трампова амбасадорка у УН Ники Хејли. Резултати ће бити познати у јутарњим сатима, али нико више не сумња у надмоћну победу Трампа на овим “прајмарисима“.

Међутим, у намери да постане кандидат Републиканске партије могла би да га спречи одлука Врховног суда, уколико одлучи да забрани бившем председнику да се његово име поново нађе на гласачком листићу – због улоге коју је Трамп имао у нападу на Конгрес 6. јануара 2021. године.

Због тога је новинарка Љиљана Смајловић у емисији Таковска 10 актуелну политичку ситуацију у Америци окарактерисала као “врло необичну”.

Никада се, каже, није десило да у изборну трку улази неко против кога постоје четири озбиљне оптужнице.

“Ово су ствари које се пре никада нису могле замислити. Изгледа да му је то прилично помогло, створило је утисак да је читав ситем против њега и да је то антисистемски кандидат“, каже Смајловић.

Спољнополитички коментатор Предраг Рајић сматра да је извесно да ће Трамп бити републикански кандидат, али да од резултата избора у Њу Хемпширу зависи колико ће Ники Хејли дуго издржати у овој трци. Уколико оствари добар резултат, очекује да ће наставити трку до 5. марта.

Сматра да би њен мотив за то могао да буде стварање услова за неку врсту политичког цењкања, посебно уколико оствари добар резултат на овим изборима.

“Да буде – да ме Трамп узме за вицепредседника. Уколико то не уради, остаћу у трци до краја“, рекао је Рајић и навео да би за то имала подршку неколико јаких донатора са Волстрита и републиканског крила које не воли Трампа. Могућност је, каже, да се појави и као трећи кандидат, али би то била незгодна ситуација и значила би да се тако одвлаче Трампови бирачи.

Доцент на Факултету политичких наука Милан Крстић истиче да, уколико Трамп буде имао двоцифрену предност у Њу Хемпширу, 14 до 15 одсто, може се сматрати да Ники Хејли нема шта да тражи у изборној трци.

“Ако буде једноцифрена разлика, она ће наставити трку“, каже Крстић и додаје да тамо постоји велики број неопредељених бирача.

Напомиње да за републиканце преостају избори у Невади, где ће победити Трамп, а да је у Јужној Каролини читаво партијско руководство стало уз Трампа.

С друге стране, код демократа, све је извесније да ће кандидат бити садашњи председник Џо Бајден, иако немали број гласача те странке сумња да је он најбољи противкандидат који може да се супротстави Трампу, а и његова способност да води државне послове се доводи у питање.

Избори као референдум о Трампу

Љиљана Смајловић напомиње да се у Америци политичко време мери на период пре и после Трампа, те се и предстојећи избори могу посматрати као референдум о Трампу.

“Ники Хејли има подршку образованијих бирача, богатијих. Трамп има подршку радничке класе, руралног становништва, слично као и у неким другим, европским земљама и као код нас. То је као неки социјални попис“, каже Смајловић.

Што се тиче утицаја судских процеса, Предраг Рајић не очекује да ће федерални Врховни суд донети одлуку да се Трампу забрани учествовање на изборима у свим државама.

“Мислим да ће пресудити да одлука суда у Колораду није уставна и да ће он бити кандидат, да ће му бити омогућено да се такмичи, чак и ако би се неки од ових процеса окончао до новембарских избора“, наводи Рајић.

Крстић сматра да је то што се на покретање процеса чекало неколико година код једног броја бирача створило утисак да је реч о лову на вештице – о политичким, а не судским процесима.

То би, каже, могло да има ефекат на неопредељене бираче – у Мичигену, Пенсилванији, Џорџији, Невади…

Шта су теме избора

Крстић напомиње да ће најважније у овој изборној кампањи бити да се мобилишу неопредељени бирачи.

“Већина грађана САД мисли да је Трамп боље водио економију, зато демократе морају да пронађу нешто што би било контратег – рецимо гласање за Трампову економију било би гласање против демократије“, рекао је Крстић.

Љиљана Смајловић је питање миграције издвојила као нешто што Бајдену не иде у прилог, док Предраг Рајић очекује да у жижи буду социјалне теме, али и да право на абортус буде питање које ће знатно утицати на исход избора.

“Једна од тема ће бити и да ли је Џозеф Бајден због својих година и гафова способан да буде председник“, рекао је Рајић, навевши да ни Трамп није у цвету младости али да се на његове гафове не гледа као на Бајденове.

Иако спољна политика до сада није играла велику улогу на америчким изборима, Смајловић каже да обећања Доналда Трампа можда наговештавају да је ту дошло до неких промена.

“Трамп каже ја ћу спречити Трећи светски рат, сада плаши америчке бираче Трећим светским ратом… Трамп би снажно подржавао Израел, али тврди да би и тај и рат у Украјини решио за час, али не каже на који начин би то радио. Чињеница је да је он одлучио да је то његова предност“, каже Смајловић.

Кога грађани Србије желе на челу Америке

Љиљана Смајловић је сагласна са мишљу да су између ова два кандидата грађани Србије наклоњенији Трампу.

“Једна од првих ствари које ће вам рећи је да он није покренуо ниједан рат… Људима код нас се битно гади тренутна америчка улога када је рат у Израелу и у Украјини у питању… Да ли је Трамп нешто дивно урадио за Србију – није нешто нарочито, али се осетила другачија атмосфера, ту је био Ричард Гренел који је био нама наклоњен“, рекла је Смајловић.

Сматра да је за Србију добро то што, уколико Трамп победи, у окружењу председника има некога “ко зна нешто добро о теби, или те не мрзи као већина оних који су се бавили нама претходних деценија“.

“Ми смо пријатељи његовог пријатеља Орбана, на пример“, додала је Смајловић која очекује да би, у случају новог мандата, Трамп водио другачију и спољну и кадровску политику.

Предраг Рајић сматра да је на Трампову популарност међу грађанима Србије првенствено утицао негативан бренд његових против кандидата, будући да се први пут за место председника борио против Хилари Клинтон, а сада против Бајдена.

“Бајден је деведесетих био изразито близак бошњачкој и албанској страни у југословенским ратовима и тако је перципиран међу нашим становништвом“, рекао је Рајић.

Наводи да током Трамповог мандата јесу учињени помаци у односима Србије и Америке, али напомиње да се ти односи последњих десетак година “мало по мало померају у правцу који нама одговара“.

Милан Крстић је сагласан са тим да је са појавом Доналда Трампа до тада идеализована америчка демократија, као и сама политика, почела да личи на политику на Балкану.

“У америчкој политици постоји шаблон. Надате се некоме који ће тај шаблон да разбије. Природно је било да се надате неким радикалним променама према Србији, али се она није десила, иако је било веће флексибилности него током мандата Барака Обаме“, наводи Крстић.

Ту је, како каже, и један број алтернативно десних грађана Србије, који сматрају да су, посебно уз друштвене мреже, постали део глобалне деснице која се бори против либералних трендова.

Шта је српски интерес

Што се тиче интереса Србије, Предраг Рајић истиче да нам се “неће небо срушити на главу ако победи Бајден“, јер су се неке ствари у српско-америчким односима већ промениле, са доласком људи који “нису изградили каријере на југословенским ратовима”. Као пример наводи Габријела Ескобара, који је подржао Отворени Балкан.

Став о неким темама попут Косова не би се, напомиње, мењао ни у једном случају. Међутим, додаје да би маневарски простор био знатно шири у случају Трампове победе.

“Важно је напоменути да напокон, после много година, озбиљно лобирамо у Америци, имамо озбиљне људе у обе партије“, рекао је Рајић.

На питање да ли би Србија требало да одложи све проблеме у нади да ће се у новембру у Вашингтону нешто променити у њену корист, Рајић каже да постоје процеси који не зависе од нас, попут ситуације на Косову и Метохији и потеза Аљбина Куртија усмерених против српског становништва.

Међутим, напомиње и да постоје процеси који не зависе ни од председника САД.

“Њима се баве људи који за то примају плату и који су присутни на терену. Мислим да ми водимо квалитетну и прокативну спољну политику и она доноси ипак одређене резултате. Не бих рекао да су у Приштини били презадовиљни неким потезима и ове и преходне администрације“, рекао је Рајић и навео да ситуација није као 1999. године.

Уколико Доналд Трамп дође поново на власт, Љиљана Смајловић не очекује да ће свет након тога бити другачији. За њу би, каже, довољно било када би се ратови у Гази и Украјини лакше и брже завршили.

“Ми барем не морамо да дрхтимо од страха шта ће бити ако се промени председник Америке“, истиче Смајловић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Vinkmag ad

Admin

Read Previous

Турски парламент одобрио чланство Шведске у НАТО-у

Read Next

Na poligonima u Kraljevu obuka za terensku vožnju u mirovnim operacijama