Connect with us

Novosti

Таковска 10: Судбина Украјине – између историје и садашњости, мира и замрзнутог конфликта

Published

on

Рат у Украјини траје већ 1.182 дана. Мировни преговори у Истанбулу, прошлог четвртака, за неке посматраче нису донели ништа значајно, будући да се председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Володомир Зеленски, нису срели, док у Турску, напослетку, није отишао ни амерички председник Доналд Трамп. За друге је напредак био огроман, а размена по хиљаду заробљеника са обе стране им је доказ.

Бивши амбасадор Србије у Русији академик Славенко Терзић каже поводом телефонског разговора руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, да је окончање сукоба и даље далеко од реалности.

“Мислим да смо још далеко од дугорочног и озбиљног мира, односно, да ће преговори бити дуги, постепени и врло компликовани, уз истовремено војно дејствовање. Трампов однос је превише ентузијастичан и са жељом да се што пре дође до мира. Путин, као човек на челу једне велике државе – која има одговорност за догађаје у Украјини – можда је суздржан и опрезан. Различити су и циљеви једне и друге стране. Русија овде не ратује против Украјине. Она у Украјини ратује против Запада и НАТО пакта”, истиче Терзић.

Бивши амбасадор Србије у Русији наводи да сукоб између Москве и Кијева има дубоке историјске корене.

“Без разумевања тих корена не можете разумети шта се данас дешава. Лутате у магли. Пројекат Украјина почиње још крајем 19. века. Све оно што се дешава данас, дешавало се и за време Аустругарске управе у Галицији. Исто што се дешавало у Галицији, дешава се и у Босни и Херцеговини, стварају се нови језик и другачија историја. Говоримо о узроцима који су довели до овог сукоба. Путин је трезвен, стабилан и реалан политичар и схвата да овде није реч само о војно-стратегијском и геополитичком, већ да сукоб има дубоке религијске и економске корене”, наглашава Терзић.

Сматра да је циљ Русије неспоран и да подразумева повлачење украјинске војске из четири области које су, како тврди, фактички ушле у састав руског уставног система, иако формално-правно нису међународно признате.

Трампова улога – од наивног до конкретног

Бивши амбасадор Србије у Чешкој Републици Владимир Вереш истиче да му се чини да би овај разговор између Трампа и Путина могао да се гледа као нешто повољнији за Кремљ, али да је ствар исувише сложена.

“Трамп спољну политику и међународне односе схвата доста поједностављено, као неку комерцијалну трансакцију која може да се преломи преко колена. Зато је он и обећавао мир за 24 сата. Путин је политички вештији и много искуснији, има 25 година искуства на власти”, наглашава Вереш.

Бивша амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић наводи да је Трампова улога у преговорима свакако новина, у односу на досадашњи троугао преговарача између Украјине, Русије и Европске уније.

“И та новина је унела нову динамику. За Трампа је важно да се рат брзо заврши, јер то представља његово предизборно обећање. У читаву причу о односу Русије и Украјине је ушао и са великом свађом са Зеленским у Белој кући, што је деловало поприлично драматично, али временом је мењао став, па је дошао и до тога да је наставио да наоружава Украјину и да излази са ставом да му се чини да Путин не жели да дође до мира”, подсећа Јоксимовићева на генезу скоријих догађаја.

Истиче да су сви досадашњи разговори доказали да се од почетне тачке није много одмакло, осим недавно договорене размене заробљеника.

Трајни мир или замрзнути конфликт

Терзић истиче да је перспектива сукоба заправо у трајном миру, али да је читав свет, у контексту руско-украјинског сукоба, далеко од њега.

“Русија не пристаје на ових 30 дана такозваног примирја. Путин стално инсистира да се морају отклонити дубљи узроци кризе. Један од тих разлога је ширење НАТО-а од Берлина, практично, до Санкт Петербурга. Други је тај што је Украјина историјски руска земља, на којој већински живи руски народ, осим Галиције”, наводи Терзић.

Сматра да у Европској унији не постоји жеља за миром у Украјини.

“Русија је, са друге стране, против замрзнутог конфликта, јер то значи даљу концентрацију НАТО трупа на граници са Русијом. Русија би хтела да ове четири области и званично укључи у састав Русије, али не само то, већ хоће и безбедностне гаранције да Украјина не улази у НАТО”, истиче Терзић.

Са друге стране, Вереш напомиње да какав год да се трајни мир успостави, замрзнити конфликт ће наставити да важи у пракси.

“Русија се претворила у војну економију. Има доста оних данас у Русији који готово отворено нуде поделу украјинске територије”, објашњава Вереш.

Јоксимовићева објашњава да, у сваком контексту, о конфликту Русије и Украјине не би требало говорити из призме религијских елемената конфронтације.

“Она не постоји. Говоримо о православним Русима и Украјинцима. Такође, морамо јасно да поставимо ствари – украјинска нација постоји, а није Запад напао Русију, већ је Русија спровела агресију над Украјином. У таквом контексту, ЕУ чланице страхују да Украјина не би била последња земља коју би из Москве напали. Рецимо, у Финској влада забринутост да би Путин за пет година могао да нападне Финску”, закључује Јоксимовићева.

Целу емисију Таковска 10 можете погледати у видео запису на почетку текста. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.