Пре тачно 1.000 дана почео је рат у Украјини. До сада је донео стотине хиљада мртвих, али се прича и о прекретници – одлазећи амерички председник Џозеф Бајден, који ће у Белој Кући бити до 20. јануара 2025. године, одобрио је Украјини коришћење америчких ракета дугог домета за нападе дубоко на територији Русије. Први пројектили већ су пали у руској Брјанској области.

Професор Београдског универзитета у пензији Леон Којен истиче да је геополитички ратни тренутак такав да Русија добија рат, што је примећено и на Западу.

“Нико више не верује да Украјина може да на широком фронту одбрани оно што још држи у Доњецкој области. Некако је клима да Украјина мора да се помири са губитком дела територије, а истовремено, имамо ескалацију са Бајденовом одлуком”, наглашава Којен.

Наводи и да је то покушај да се Кијеву пружи подршка, али и да се новоизабраном америчком председнику Доналдом Трампу “вежу руке”.

Доцент на Факултету политичких наука Стеван Недељковић сматра да су Бајден и Трамп недавно разговарали о рату у Украјини, као и о другим горућим питањима, попут сукоба на Блиском истоку или трговинском спору са Кином, али да је тај сусрет био церемонијалан.

“Нисам сигуран да је Бајден открио све карте Трампу и верујем да је изненадио и њега. Доналд Трамп Млађи је рекао оно што његов отац мисли, а истакао је да је ово био покушај да се покрене Трећи светски рат и осујети могућност да Трамп буде миротворац и брзо реши сукоб у Украјини. Ова Бајденова одлука му у томе одмаже”, сумира Недељковић.

Историчар Никола Поповић каже да измењена руска нуклеарна доктрина, подразумева стање да напад било које државе на Москву, потпомогнут посредством друге велике војне силе, омогућава право Русије да употреби нуклеарно оружје.

“Ово је фактички рат између Русије и Сједињених Америчких Држава. Путин, у том смислу, зна да су Американци придобили Европску унију да следе њихову политику. А та је политика наставак хладноратовске доктрине. Америка и данас води рат против Русије, као целине”, објашњава Поповић.

Указује да је основно питање који је узрок рата у Украјини.

“У Минхену је 2007. године Путин одржао говор током ког је поставио једноставно питање – шта ће НАТО трупе око руских граница. НАТО је наставио да се шири и после завршетка хладноратовског периода. Тада је постало јасно да су главни противник САД, а 2014. се у Украјини догодио Мајдан и од тада трају директнији сукоби”, указује Поповић.

Недељковић: Дипломатија и компромис једина решења за украјински фронт

Леон Коjен каже да украјинска гађања америчким ракетама дугог домета дубоко на руској територији могу да буду пракса која ће представљати једну од прекретница рата.

“Ту су се поделиле и европске силе. Велика Британија и Француска су здушно подржале Вашингтон. Италија није. Политички гледано, ако дајеш изузетно офанзивно оружје, јасно је да си, на неки начин, у рату са другом страном. И у том политичком смислу, ствари јесу на некој врсти прекретнице”, каже Коjен.

Професор Београдског универзитета у пензији подсећа и на Трампов инаугурациони говор из 2017. године, када је истакао да Америка коју он води не жели другим државама да намеће сопствени начин живота, већ да осталим земљама буде светао пример.

“То је била кључна ствар коју је он рекао у том говору и тиме се до краја замерио многима у Вашингтону, пре свега економској и војној елити или дубокој држави”, истиче Којен.

Стеван Недељковић помиње и нешто што, како каже, многи пропуштају да увиде – постојање континуитета руске несигурности.

“Она се већ деценијама осећа несигурно и мислим да ширење на Украјину то не би променило. Очекивати да једна нуклеарна сила изгуби рат је бесмислено, али је сулудо и очекивати потпуну руску победу. Једино решење у које верујем је дипломатско, кроз преговоре у неколико фаза, и компромис. Обе стране сада журе на фронту, како би побољшале своје преговарачке позиције и припремиле се за решење спора који је најавио Трамп”, сматра Недељковић.

Поповић: Русија мора да победи, пораз значи растројство Москве

Вашингтон је оправдање за употребу америчких ракета у украјинским нападима на Русију пронашао у, како се наводи, провокацији Москве да севернокорејске трупе постави у близини украјинске границе. Историчар Никола Поповић истиче да је то уобичајен војни савез.

“Русија, на челу са Путином, налази се у тешком положају. Такви савези су тада нормални. Из ове ситуације покушава да изађе свом снагом. Притом, Москва није исцрпела сву своју силу. Она у овом рату мора да победи. Јар нема избора. Пораз значи растројство Русије”, сумира Поповић.

Професор Којен наглашава да је важна и улога Трампа, као новог-старог председника Америке.

“Споменули смо говор са полагања заклетве од пре осам година. Прочитајте га данас и видећете да се ништа није променило у његовом ставу према Русији, па и Украјини”, тврди Коен.

Стеван Недељковић процењује да би обриси Трампових планова за то подручје могли да буду прекрајање Украјине, што се не, наводи, не би свидело Кијеву, и безбедносне гаранције за чланство Украјине у НАТО-у, што се, сматра, не би допало Москви.

“То је суштина компромиса”, указује Недељковић.

Поповић, са друге стране, не верује да би Русија пристала на такав компромис.

“У Украјини мора да се промени режим, јер овај на челу са Зеленским, није реално да може да преговара са Москвом, после свега. Даље, не долази у обзир ни безусловна капитулација Украјине, ни напуштање досегнутих линија које је Русија остварила на украјинском фронту. У том контексту, Украјина треба да остане независна и неутрална, да би било мира и тишине. У Кијеву су водили неинтелигентну политику и логика је географије да не смеју да буду у НАТО-у”, закључује Поповић.

Којен: Основни циљ Русије није територијални, већ безбедносни

Леон Којен сматра да се на Западу погрешно тумачи руски циљ на украјинском фронту.

“Основни руски циљ уопште није територијални, већ безбедносни и односи се на заустављање ширења НАТО-а. Русија се свакако не би повукла са освојених територија, али оне су мање важне”, каже Којен.

Стеван Недељковић помиње и да је за односе Беле куће и Кремља, у геополитичком контексту, важно и партнерство Москве и Пекинга.

“Русија и Кина дефинитивно имају партнерски однос, али то никад није савез који је ступио у неко дубље савезништво. Чак и у оним тренуцима када је Русији најтеже, а то је овај период од 2022. до 2024. године. Из тих разлога, заиста верујем да је могуће отопљавање односа Вашингтона и Москве”, сматра Недељковић.

Којен наводи да је контекстуално битно и оно што је Трамп увидео још 2016. године.

“Тада је разумео оно што је још тачније сада, а то је да Америка више нема ону моћ коју је имала после Другог светског рата, те да ни економски више нису једина сила, него да је свет мултиполаран. Такође, увидео је да је катастрофална грешка гурање Русије и Кине у савезништво. И мислим да ће он, у том смислу, радити на отопљавању односа са Москвом, науштрб Кине”, закључује Леон Којен у разговору за РТС.

Целу емисију Таковска 10 о рату у Украјини можете да погледате у видео запису на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html