Connect with us

Novosti

Таковска 10: Постизборна прерачунавања и изгубљено поверење

Published

on

Каква је политичка сцена после избора – тема је о којој су у емисији Таковска 10 расправљали политички аналитичари Дејан Вук Станковић, Ђорђе Вукадиновић (Нова српска политичка мисао), Владимир Вулетић (Филозофски факултет Београд) и Бојан Клачар (Цесид).

Бојан Клачар из Цесида указује да се у страначком животу после избора искорачило, иако не изашло, из једне јако велике фрагментираности.

Закорачило се, објашњава, у нешто што се у науци може звати неком врстом “двоипопартијског система”, где две коалиције или странке воде кључну реч, Српска напредна странка и Србија против насиља.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић не би рекао да се нешто нарочито променио однос снага у односу на претходни период.

Оцењује да ће најјача опозициона групација бити “Србија против насиља”, да је десница у том погледу у другом плану, док Српска напредна странка може да формира комфорну и функционалну већину.

Указује да је “Србија против насиља” један конгломерат партија, и да би били јачи када би функционисали као хомогена организација.

“Мени се чини да ће ту доћи до такозване оставинске постизборне расправе и да ће странке ићи ка томе да формирају своје самосталне посланичке клубове”, сматра Дејан Вук Станковић.

Клачар: Треба да уследи одговор Владе на озбиљне оптужбе опозиције

Што се тиче опозиционих протеста и захтева за поништавање избора, Клачар сматра да у оваквом контексту треба да уследи превасходно одговор Владе Србије, да се одговори на озбиљне оптужбе опозиције.

Клачар истиче и да нема другог пута осим дијалога.

“Тај одговор треба да буде врло садржајан и кредибилан, а након тога колико год било тешко у овом моменту и колико год тај дијалог био лимитиран, чини ми се да другог пута нема. Влада Републике Србије на другој страни мора да сарађује са Одиром и Оебсом, али и некаква врста дијалога и власти и опозиције је неопходна, колико год да у том моменту личи да је немогуће”, сматра Клачар.

Клачар објашњава да је изборни процес у Србији доминантно направљен тако да зависи од политичких странака.

“Наша читава изборна администрација, од врха, од Републичке изборне комисије до бирачких одбора, базирана је на страначком паритету. То не значи да нема професионалаца, али су изабрани на предлог странака. Такав систем у некој врсти баланса може да држи само базично поверење. То поверење мора да се врати, оно мора да се врати дијалогом”, оцењује Клачар.

Вукадиновић: Институције нису радиле свој посао

Ђорђе Вукадиновић из Нове српске политичке мисли је истакао да добар део учесника избора оспорава резултате, и да о томе није било довољно речи у јавности.

“Да се не правимо да је све у реду, као да институције раде свој посао. Па не, нису радиле свој посао”, сматра Вукадиновић и оцењује да су поједине листе биле апсолутно асиметрично заступљене у медијима, на телевизијама са националном фреквенцијом.

“Друга ствар је оспоравање, оно што се видело, што је постало евидентно, да сте имали десетак листа, најмање десетак листа које су учествовале на изборима практично без потписа, односно са поклоњеним потписима које им је обезбедио неко други, само да би се нарушила равнотежа или стекла доминација власти у изборним комисијама”, каже Вукадиновић.

Трећа ствар, додаје Вукадиновић, јесте да тема “фантомских бирача” није мали инцидент, већ нешто што задире у саму регуларност и кредибилност изборног процеса.

“Поверење је изгубљено и неопходни су крупни резови да би се евентуално повратило”, сматра Вукадиновић.

Вулетић: Да ли се на овим изборима догађало нешто што већ није од 2000.

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић сматра да размере оног што опозиција тврди да се догодило нису такве да би могло да се утиче на резултате.

“Прво је питање, да ли се на овим изборима догађало нешто што већ није раније на изборима који се фактички од 2000. године до данас овде спроводе. И друго питање, да ли су размере тога што се догодило, а опет кажем с обзиром на оно што сам имао прилике да читам у тим извештајима очигледно да је било неких ствари које траже разјашњење, које траже тумачење, јер су тумачења различита, да ли је то суштински могло да утиче на резултате избора, па чак и на резултате избора у Београду. И на основу онога што сам имао прилике да видим, да читам у тим извештајима, мој одговор на оба питања је негативан”, истиче Вулетић.

Каже да такозвана миграција бирача није нешто што је новост и да је била присутна и у свим ранијим изборима, да их свако користио на свој начин.

“Питање с тим у вези је да ли је то нешто што је у складу са законом или не. И то је оно на што би требало, вероватно, да одговор суд”, каже Вулетић.

Станковић: Дијалог је нуђен, опозиција га није желела

Станковић каже да не зна зашто би било неког специјалног дијалога.

“Када је требало да буде дијалог, а то је нуђено од стране председника Републике, у другој или трећој недељи протеста прошле године, опозиционе странке нису хтеле да иду на тај дијалог и тиме су ставили тачку на причу о изборним условима. Када су одлучили да траже изборе и прихвате изборе, ту су прихватили услове и било би у складу с политичким фер плејом да прихвате и исходе резултата“, каже Станковић, али напомиње да би изборни услови могли да буду бољи.

Што се тиче медија, сматра да неравнотежа у присуству странака постоји зато што један део странака бојкотује неке медијске куће.

Различита очекивања од избора у Београду

Што се тиче избора у Београду, Станковић и Клачар су оценили да је већа шанса да буде формирана већина него да дође до понављања избора, док Вулетић и Вукадиновић сматрају да је вероватније да ће београдски избори бити поновљени.

Станковић, ипак, истиче да је “лопта у дворишту листе доктора Несторовића”

Што се тиче актера, оцењује да имају различите шансе уколико се понови гласање. “Ако се понови београдско гласање, очекујте да ће напредњаци имати ветар у леђа, зато што ови нису успели да им оборе резултате у Београду и да им оборе легитимитет процеса. Несторовић се излаже ризику да не добије и ово што је добио, јер он је био ван радара главних такмаца на изборима”, сматра Станковић.

Вукадиновић не очекује да буде формирана градска власт.

“Али не због одлуке ове листе о којој говоримо, већ можда због ствари што ће господин Вучић, делом због овог спољног притиска, а делом из овога о чему је Дејан говорио и што није без основа да може да се нада добром или поправку резултата на поновљеним изборима, с овим ветром у леђа”, објаснио је Вукадиновић.

Клачар је рекао да је више разлога који иду у прилог тези да може доћи до формирања већине у граду.

“Подсетићу на једну важну ствар из закона, из процедура која може да утиче на ту одлуку, а то значи да је за разлику од Народне скупштине, за конституисање Скупштине града, неопходно да се изабере председник Скупштине града”, рекао је Клачар.

Објаснио је да то значи да се за избор председника Скупштине града мора имати одређена већина, ако се уопште жели да се Скупштина града конституише 19. фебруара, како је то најавила Српска напредна странка. “То сугерише да постоје бар неке индиције да та већина постоји”, истакао је Клачар.

Додао је притисци изнутра, преко протеста, нису велики и да је то по његовом мишљењу додатни разлог због ког верује да се Српска напредна странка може одлучити да формира већину у граду.

Сматра и да нису велики притисци споља, да они јесу велики у институцији Европског парламента и код појединих европарламентараца, што не треба ни на који начин потценити, али да је чињеница да нема притисака са оних адреса које су суштински најутицајније, а то значи шефови држава, председници влада и извршна тела у најутицајним, пре свега западним партнерима.

“Кључно питање заправо овде јесте да ли се може доћи до већине, ја бих рекао да СНС не одговара тесна већина од 56 одборника, имајући у виду важност Београда у контексту пројекта Експо 27”, рекао је Клачар.

Вулетић сматра да је ипак већа могућност да се понове београдски избори, али да, како је рекао, то није добро за Србију и Београд.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Бајден продужио уредбу о ванредној ситуацији за Западни Балкан

Published

on

By

Председник Сједињених Држава Џозеф Бајден је за још годину продужио извршну уредбу о ванредној ситуацији за Западни Балкан, јер, како тврди, ситуација у региону и даље представља претњу по националну безбедност и спољну политику САД.

У саопштењу објављеном на сајту Беле куће, Бајден наводи да се настављају “акције особа које угрожавају мир и међународне напоре за стабилизацију на Западном Балкану, укључујући акте екстремистичког насиља и реметилачке активности”. 

“Такве ситуације ометају напредак ка ефикасном и демократском управљању и пуној интеграцији у трансатлантске институције”, саопштила је Бела кућа. 

Бајден сматра да те акције представљају “ванредну и изузетну претњу по националну безбедност и спољну политику САД” и да би због тога ванредна ситуација за Балкан требало да остане на снази и након 26. јуна.

Прва таква извршна уредба донесена је 26. јуна 2001. године.

Тадашњи председник САД, млађи Џорџ Буш, накнадно је изменио ту уредбу наводећи низ личности и организација који подривају демократски поредак и стабилност Западног Балкана.

Прва два документа Беле куће односила су се махом на “реметилачке факторе” након постизања Охридског споразума у Северној Македонији. 

Последњи пут став Беле куће о питању Западног Балкана дефинисан је 2021. године уредбом којом је проширен “обим ванредног стања на националном нивоу”.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Оцене самита у Бечићима – инфлација успорава, време да новац “појефтини”

Published

on

By

Раст цена у нашој земљи у мају је успорен на циљану брзину 3 +/- 1,5 одсто, тачније на 4,5 одсто на годишњем нивоу. Наставиће да успорава на 3 процента почетком наредне године, процењује Народна банка Србије.

И на глобалном нивоу инфлација успорава довољно да се крене у смањење основних камата што ће и грађанима и привреди омогућити да се јефтиније задужују.

“Народна банка Србије не очекује знатнији раст цена производа и услуга које увозимо, али пажљиво прати све факторе на страни и понуде и тражње и од тога ће зависити будуће одлуке монетарне политике”, саопштава НБС.

Смањењу инфлације највише је допринело појефтињење хране, мировање цене струје и гаса у овој години. Била би и нижа да у мају нису порасле акцизе на дуван управо због усклађивања са инфлацијом.

“Ми не очекујемо никакве нове корекције у смислу пореских стопа, само оне које су дефинисане законом о акцизама, односно везане за акцизни календар. Важно је напоменути да су приходи од пореза и акциза на дуван готово 9 одсто прихода у буџет. Прошле године то је било 165,5 милијарди динара, ове године очекујемо и више”, каже Горан Пекез из Јапан тобака.

Централне банке су подизале камате да би сузбиле инфлацију. Постигле су циљ и сада је време за инфузију привреди појефтињењем кредита.

Већи пораст БДП-а Србије од очекиваног

Статистика региструје већи раст БДП-а Србије у прва три месеца од очекиваног – 4,7 одсто, а погурале су га услуге, индустрија и грађевинарство. И до краја године српска економија рашће брже од других у региону, где ће у просеку раст бити 3,2 одсто.

“Србији јако добро иде – јавне инвестиције су прошле године биле 20 одсто БДП-а, али треба подстаћи приватна улагања. Просечан раст у региону у протекле две деценије био је 3-4 процента, у Србији у неким годинама и већи, то је за поштовање, резултат недостижан у мојој земљи. Али ако гледамо животни стандард, тим темпом ниво Европске уније достићи ћете за 4-5 деценија, а уз раст од 6-7 процента за упола мање времена”, указује Никола Понтара, шеф Канцеларије СБ за Србију.

Сложено и незивесно најчешће су изговаране речи на регионалном финансијском самиту, пре свега због успореног раста у еврозони који ће ове године бити свега 0,7 одсто. Ту су и ризици на које посебно државе региона не могу да утичу – ратови у Украјини и на Блиском истоку, тензије на Корејском полуострву, трговински рат Америке и Кине, климатске промене. Али реформе су оно што може да се уради, кажу у ММФ-у.

“Неке државе у региону су се опоравиле и иду добрим стопама раста, али има и доста проблема сличних у свим државама. За дугорочан, одржив раст, неопходно је подстаћи инвестиције и побољшати управљање улагањима. И даље је удео неформалног сектора односно сиве зоне велики у односу на развијене земље, а то успорава раст, продуктивност и конкурентност. Треба јачати сарадњу, трговинске везе у региону и са ЕУ и улагати у зелену енергију”, истиче шеф канцеларије ММФ-а за Западни Балкан Себастијан Соса.

Оно о чему се на Самиту није говорило, а јесте било упадљиво је одсуство српских званичника. На маргинама тумачење једно – разлог су нарушени политички односи у региону због гласања у УН за Резолуцију о Сребреници, посебно Црне Горе.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Мушкарац на Миријеву упуцан у ногу

Published

on

By

Мушкарац је погођен у ногу. Нападач је у бекству и полиција трага за њим. Увиђај на лицу места је у току, а истрагу воде МУП и Више јавно тужиластво у Београду.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.