Novosti
Таковска 10: Кина – пут којим свет све чешће иде
Мај 2026. године могао би да буде симбол светског обрта у односу суперсила. У Пекинг је дошао најпре амерички председник Доналд Трамп, затим руски председник Владимир Путин, да би у понедељак, у Пекингу, у државној посети Александар Вучић од кинеског председника добио Орден пријатељства.
Посета председника Србије Кини и додела Ордена пријатељства од председника Си Ђинпинга оцењени су као симбол продубљивања односа две земље и потврда све већег значаја Пекинга у светској политици.
Вучић је током сусрета са Си Ђинпингом поручио да се “право пријатељство не боји искушења“, док је кинески председник истакао да је тек други пут у својој председничкој каријери уручио Орден пријатељства на посебној државној церемонији.
Србија и Кина – “заједничка будућност“
Директор Института за Појас и пут Бојан Лалић подсетио је да су Србија и Кина током посете Сија Београду 2024. године потписале документ о “заједничкој будућности“, чиме је Србија постала прва европска држава са таквом врстом споразума са Пекингом.
“То је продубљивање односа започетих претходних година и темељ за дугорочну сарадњу у инфраструктури, образовању, технологији и економији“, навео је Лалић.
Председник удружења “Србија и пријатељи“ Зоран Богдановић, који је две деценије живео у Кини, истакао је да су односи две земље додатно учвршћени после бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године, као и да је Србија међу првима у Европи укинула визе за кинеске држављане и отворила простор за велике кинеске инвестиције.
Кина као технолошка и економска сила
Економска новинарка Весна Костић оценила је да је успон Кине “економски успех без преседана“ и да је Пекинг у последњој деценији прешао пут од “светске фабрике“ до једног од глобалних лидера у високим технологијама.
“У телекомуникацијама су први у свету, а Кина је постала водећа нација у иновацијама“, рекла је Костићева, указујући да су кинеске компаније значајно напредовале у развоју вештачке интелигенције, роботике и обновљивих извора енергије.
Саговорници емисије указали су и на брз развој градова попут Шенжена, који је од индустријске зоне постао један од најмодернијих технолошких центара света. Богдановић је навео да су у Кини већ у широкој употреби такси возила без возача, достава дроновима и роботизовани хотелски системи.
Производни кластери – модел за глобалну конкурентност
Посебан део разговора био је посвећен кинеском моделу производних кластера, који саговорници виде као један од кључева економског успона те земље.
Зоран Богдановић објаснио је да су читави градови у Кини специјализовани за одређене индустрије, што омогућава бржу производњу, нижу цену и ефикаснију логистику.
“Један град је центар индустрије намештаја, други производње сигурносне опреме, трећи оптичке индустрије. Сви добављачи, фабрике, логистика и инфраструктура налазе се на једном месту“, навео је Богдановић, додајући да локалне власти активно подржавају компаније како би задржале производњу и инвестиције у свом региону.
Саговорници су оценили да је управо такав модел омогућио Кини да постане глобални индустријски центар.
Весна Костић указала је да би Србија требало да се усредсреди на мали сегмент кинеског тржишта и истражи како може да изгради инфраструктуру за то у наредних пет до десет година.
Бојан Лалић оценио је да Србија већ има потенцијал да постане “европски Шенжен“, пре свега због географског положаја, инфраструктурног развоја и све већег присуства кинеских компанија и технологија.
Односи Кине и Запада све сложенији
Учесници емисије оценили су да Запад све теже прихвата успон Кине као глобалног конкурента.
Истраживач Института за међународну политику и привреду Ненад Стекић сматра да у Европској унији постоји “арогантан однос“ према Пекингу, иако највеће европске економије истовремено одржавају снажне привредне везе са Кином.
Виши саветник у Влади Србије Сања Арежина навела је да је Кина од 2015. године променила свој економски модел и прешла са производње јефтине робе за извоз на развој високих технологија за домаће потребе, што је, како каже, довело до јачих политичких и економских притисака са Запада.
Саговорници су указали и да Кина у међународним односима промовише концепт мултиполарног света и политику немешања у унутрашње ствари других држава.
Србија као мост између Истока и Запада
Говорећи о позицији Србије, учесници емисије оценили су да Београд има важну геостратешку улогу у сарадњи Кине и Европе. Лалић је навео да Србија може бити “мост“ у односима између Кине и Запада, посебно у тренутку растућих економских тензија и трговинских спорова.
Према речима Сање Арежине, Кина Србију доживљава као поузданог партнера, не само због економске сарадње, већ и због подршке у важним политичким питањима, као и што Пекинг пружа подршку по питању Косова и Метохије.
“У очима Пекинга Србија је партнер који заслужује поштовање, како због досадашњих односа, тако и због личног односа председника Сија и Вучића“, оценила је Арежина.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
РТС у “Утиску недеље” – Ускоковић, Павловић и Ђурић о јавном сервису
“Обрали смо бостан” – ту реченицу је главни уредник Информативног програма РТС-а Боривоје Ускоковић изговорио на редакцијском састанку, чији је снимак особа запослена у РТС-у доставила Информеру. Гостујући у емисији “Утисак недеље”, објаснио је шта је то требало да значи.
“Обрали смо бостан – значи да је дошло време одговорности, значи да у овом тренутку суд јавности о томе дискутује и значи да у овој кући ништа неће бити тајна, али све ако буде у законској процедури – све ће бити доступно”, рекао је Ускоковић.
Коментаришући коментаре гледалаца који су се укључивали у програм, Ускоковић је истакао да разуме сваког од њих.
“РТС је практично огледало Србије, огледало подела у Србији, и зато су овакве реакције и зато смо имали и овакве резултате на последњим ванредним парламентарним изборима”, рекао је Ускоковић.
Професор у пензији Факултета драмских уметности Универзитета у Београду Милош Павловић истиче: “Не тражимо ми сада реваншизам него поштовање закона”.
“Свако појединачно треба да се преиспита. Често се помиње реч лустрација, одговорност, и тако даље… То су све непознанице, то су све речи које лепо, популистички звуче. У пракси, то се нигде не дешава на тај начин”, рекао је Милош Павловић.
Правник Независног удружења новинара Србије Раде Ђурић је, говорећи о решењу за РТС, рекао да НУНС анализира стање.
“Покушавамо да дођемо до сценарија који би био најефикаснији, а опет полазимо од одговорности – од одговорности и кажњивости и апсолутне норме да информативни део, пре свега који се односи на уреднички и менаџерски, управљачки, више не може да функционише на тај начин. Он мора потпуно да се реформише, не са тим људима који се налазе тамо”, рекао је Ђурић.
Напомиње да се не може говорити о колективној одговорности.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
Где је Србија, а где ЕУ – Мајсторовић: 2030. године можемо бити тамо где је Црна Гора данас
Срђан Мајсторовић je у Дневнику РТС-а рекао да се после избора отвара нова прилика за европски пут Србије.
Ако примопредаја власти буде мирна и брза, Србија би 2030. године могла да буде тамо где је Црна Гора данас, пред потписивањем споразума о приступању, сматра Мајсторовић.
Мајсторовић је пред изборе упозоравао да Србија не може бити представљена као земља способна за чланство у ЕУ докле год има ауторитарни режим. Ту оцену је поновио и сада.
“Земља која нема функционалне институције, где се не поштују закони, где један човек одлучује о свему, није могла бити чланица. Данас је ситуација нешто другачија, шанса постоји”, рекао је Мајсторовић.
“Посебно важна порука САД о борби против организованог криминала”
Помоћник америчког државног секретара Брендан Ханрахан долазио је да Студентској листи пренесе подршку и позив на сарадњу. Мајсторовић то види као добар знак.
“Апсолутно. Постоји велики интерес САД и чланица ЕУ и оних које то нису да што пре упознају планове будућих доносилаца одлука у Србији”, сматра Мајсторовић.
Посебно је важно у тој посети из Америке, како је истакао, да је донета порука у вези са борбом против организованог криминала.
“Не заборавите да у претходном режиму постоје особе које су чланови странака, који су били у оквиру коалиције са СНС-ом, који се налазе још увек на потерницама, односно под санкцијама Сједињених Америчких Држава и САД ће свакако захтевати да се та сарадња и убудуће настави”, рекао је Мајсторовић.
“Велики простор за сарадњу са ЕУ”
Прва званичница из иностранства с којом су се студенти састали после избора била је Марта Кос, европска комесарка за проширење. Рекла је да су се грађани Србије изборили за демократију, владавину права и борбу против корупције, што су кључне европске вредности. Додала је и да за Србију може да почне ново поглавље.
Последњи извештај Европске комисије о Србији био је неповољан. Мајсторовић очекује да ће се однос према препорукама Брисела променити.
“Сигуран сам да ће нова влада имати много више разумевања и слуха за оно што у тим извештајима пише”, рекао је Мајсторовић и поручио да постоји велики простор за сарадњу са ЕУ.
“Србија у другој лиги, али има капацитете”
У поређењу са другим државама кандидатима из региона, као и са Украјином и Молдавијом, Србија тренутно не стоји добро, оценио је Мајсторовић.
Нажалост, према његовим речима, Србија је у “другој лиги” кандидата за приступање ЕУ.
“Србија годинама стагнира, на нивоу је Северне Македоније, нешто испред Косова и БиХ”, оценио је Мајсторовић.
Ипак, додаје, Србија може боље и има капацитете који су тренутно расути, па их треба објединити, фокусирати и упослити.
“То је могуће само ако се влада у потпуности посвети најважнијим реформама: владавини права, слободи изражавања и функционисању демократских институција”, закључио је Мајсторовић.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
Novosti
Италијански европосланик Данило Дела Вале: Споран став ЕУ о Србији
Када је реч о односу ЕУ према новој власти у Србији, италијански европосланик из групе Левица и италијанског Покрета пет звезда рекао је да је тачно да су званичници честитали, али да је потом комесарка за проширење Марта Кос рекла да се мора чекати да се види како ће нова Влада реаговати на неке геополитичке теме.
Дела Вале је истакао да не дели то мишљење, јер му се чини да ЕУ одустаје од копенхашких критеријума и на прво место ставља геополитичко усклађивање, а оценио је да је такав приступ неоколонијалан и патерналистички.
“Не морају сви да деле исто мишљење, али морају да разговарају, јер ће у супротном разговарати само са својим пријатељима”, рекао је посланик
Он је у Београду разговарао са представницима Студентске листе, организацијама цивилног друштва и новинара и, према његовим речима, “сви састанци су били веома интересантни”.
Навео је да је дошао у Београд да би се упознао са ситуацијом, јер многи у Европској унији нису добро разумели шта се догодило у Србији.
Како је рекао, када је реч о Студентској листи био је врло заинтересован да разуме Студентаки покрет и како они виде ситуацију, а разговарали су о сличностима његовог покрета у Италији са тим покретом у Србији.
Разговор је организовао Центар за политике еманципације.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html
-
Lifestyle2 years ago7 saveta da vaš veš uvek bude beo i očuvan
-
Uncategorized2 years agoDa li se isplati kupovina nove ili polovne bele tehnike?
-
Beograd3 years ago
POZNATI PREVOZNIK PROMENIO IME I VLASNIKA – HOĆE LI BITI IZMENA I U GRADSKOM PREVOZU? – Beograduživo.rs
-
Lifestyle3 years agoRazmišljajte dugoročno i investirajte u novu stolariju
-
Vesti3 years ago
Poziv dobrovoljnim davaocima: Evo gde možete dati krv
-
Vesti3 years ago
Počela izgradnja tri nova dečija igrališta u Novom Sadu
-
Vesti3 years ago
Bajden: Ne znam da li bih se kandidovao da to nije učinio Tramp
-
Beograd3 years ago
NOVČANA POMOĆ ZA JOŠ NEKOLIKO GRUPA GRAĐANA? – Beograduživo.rs
