Connect with us

Novosti

Таковска 10: Какав расплет чека Украјину

Published

on

Историчар Александар Животић каже да вести са фронтова говоре да се налет руске војске након заузимања Авдејевке завршио.

”Потом је дошло до мањег напредовања на оном међупростору до првих насеља и ту на предњим крајевима, односно на источним крајевима тих насеља, одређених вештачких језера и других природних преграда, просто фронт се стабилизовао”, објаснио је Животић.

На питање да ли се очекују значајна померања на пролеће, Животић каже да ћемо то видети.

“Тренутно је ситуација таква да су операције стале из неколико разлога. Први је просто замореност претходним операцијама, оним које су вођене током зимског периода, по мразу. То је тамо тако да преко зиме када смрзне можете употребљавати тежу технику. Сада, у рано пролеће, када се снег топи, то је блато где људи упадају до колена, тенкови до горњег нивоа гусеница, тако да је то један од кључних фактора који утиче на просто смањивање интензитета војних операција”, навео је Животић.

Указао је и да су губици током борбе за Авдејевку били заиста велики.

“На том једном врло малом простору, то је неких 29 километара квадратних, руско командовање је ангажовало целокупне снаге које је имало на располагању из централног војног округа. Kада узмете колики је то простор, погледате интензитет борби, видите губитке, снимци јасно говоре колико је ту оклопних возила остало на попришту и видите да је та ударна оштрица просто отупела”, додао је Животић.

Шта је папа Фрања желео да поручи

Коментаришући изјаву папе Фрање, који је у интервјуу швајцарској телевизији рекао да Украјина треба да буде храбра и да махне белом заставом, односно да прихвати преговоре о миру који јој можда неће одговарати, али ће спасити многе животе, Животић наводи да је та изјава за ширу јавност дошла поприлично ненадано, а на другој страни изазвала је врло бурне реакције, нарочито на истоку Европе и то у неким традиционално врло радикалним католичким земљама као што је Пољска.

“Међутим, оно што се десило јутрос поприлично мења ситуацију. Његов први помоћник је ту изјаву сада представио на један другачији начин, рекавши да је у овом рату Русија агресор и да она треба да повуче тај први потез ка успостављању мира. Дакле, да ли је у питању нешто иза чега се крије некаква мировна иницијатива, Ватикан иначе у многим регионалним сукобима био иницијатор многих мировних преговора иза кулиса, то је веома тешко рећи. Папа Фрања је представник мало другачијег крила унутар католичке цркве, једног крила који се разликује поприлично од европског католичанства, тако да могуће да можемо и у томе тражити одговоре на ово питање”, објашњава Животић.

Економиста Горан Николић такође сматра да је то на неки начин лично став папе Фрање који је специфичан и који није традиционалан из Европе као што смо то имали случај раније.

“Мислим да је то његова идеја и наравно са хуманим намерама да се рат заустави, али мислим да ће се на томе завршити”, каже Николић.

Николић: Русија у предности када је у питању војна производња

Економиста Горан Николић навео је да је Русија у предности када се посматра војна производња.

“Ако посматрате војну производњу тренутно је Русија у предности. Када је држава у рату она може да ангажује своје капацитете врло једноставно, док је то по питању Запада питање пословних процена разних предузећа. Не можете лако да их убедите да ћете ви имати одређене поруџбине, да ће та извесна држава за то приватно предузеће хтети да купује муницију, у том смислу Рисија данас има предност“, рекао је Николић.

Међутим, како каже Николић, њени планови су тако базирани да она добија рат до 2025. или 2026. године.

Ако би се Запад у рату ангажовао у пунијем капацитету, додаје, то би већ могло да мења ствари.

Нагласио је да је руска ратна економија оно што све земље примењују када дођу у такве ситуације, а то је повећавање буџетске потрошње, експанзивна фискална политика која је праћена и експанзивнијом монетарном политиком.

“Чак имамо и да је грађевина индустрија порасла, станови се купују, висок раст има и индустрија одеће и обуће за војску, док остале гране могу да се нађу у проблемима и због мањка радне снаге, мањег прилива кредита, државних субвенција“, рекао је Николић.

Према његовим речима, све то може да узрокује разне дисбалансе, а највидљивији је раст инфлације.

“Ако имате повећану тражњу у доменима цивилног сектора, чија могућност је смањена због преоптерећености војног сектора долази до уских грла и до раста инфлације, и пада рубље. То је нешто што ћемо видети после истека шестомесечне контроле извоза која је уведена половином октобра“, рекао је Николић.

Указује да није немогуће очекивати да би рубља током марта и наредних месеци могла да депресира, што сматра добром мером за привреду која се, како каже, налази у ситуацији да је потребна увозна супституција, да је курс битан са аспекта пуњења буџетских прихода и чињенице да ћемо имати пад цена нафте у другом тромесечју.

“У неком кратком року то се не одражава на животни стрндард што је парадоксално, јер имамо пад сиромаштва у Русији, рекордно ниску незапосленост од 2, 9 одсто. Чак су и плате расле. На дужи рок то структурне слабости и долази до структурних проблема“, рекао је Николић.

Животић: Реална ратна издвајања Русије много већа него што показује статистика

На питање колико Русију овај рат скупо кошта и колико троши за наоружање, професор Животић каже да руска статистика захтева мало другачије читање.

“То значи у пракси следеће – раст војног буџета је евидентан, а раст одвајања када је у питању стопа националног дохотка је такође увећена. Међутим, реално ти расходи су много већи. Зато што када гледате на западну статистику, то је отприлике то, видите шта је издвајање за војску. Међутим, руски буџет је тако конципиран да постоје многе ставке које се троше за потребу одбране, а воде се као расходи неких других министарства”, указује Животић.

Процена да је то између осам и девет процената брутно националног дохотка, односно да се толико троши на наоружање и војну опрему, додаје Животић.

“Међутим, та структура је у приличној мери неочекивана, у смислу да би се очекивало да се ради убрзана модернизација, да се уводе нови модели, нови образци војне технике. Међутим, највише се ради на ремонту и на модернизацији старе технике која је била на чувању, односно у конзервацији. А друго, драстично су повећане плате војника по уговору и свих осталих категорија војних лица”, наводи Животић.

Наглашава да је то оно што често руски економисти доста стидљиво кажу, да је главни проблем руске економије како наћи баланс између ратне економије, дакле трошења за потребе рата, великих социјалних давања која су драстично нарасла у претходном периоду, а да не доживите велики инфлаторни талас.

“Када гледате руске медије, ту се говори искључиво у ружичастим тоновима о руској економији. Говори се у суперлативу, говори се о великој отпорности, о њеном напретку, а онда видите процене економиста које баш и нису тако сјајне. А такође имате званичне статистике које кажу да је процена сиромаштва у драстичном паду. Али морамо знати још нешто, плате су порасле, друга социјална давања су порасла, али праг сиромаштва је 14.000 рубаља. Значи онај ко има приход од 14.000 рубаља или нижи, сматра се сиромашним. А то је 140 евра месечно”, поручује Животић.

Колико Запад помаже Украјини 

Николић је рекао да Украјина добија велику помоћ од Запада и да је та количина новца карактеристична само када земља води рат.

“Мислим да плата која је нешто испод 400 евра, релативно подношњива снабдевеност украјинског тржишта, да се Украјнци враћају у Кијев, показује колика је та помоћ“, рекао је Николић.

На питање колико је реално да се триста милијарди руског новца који се налази у западним банкама употреби за финансирање рата у Украјини, Николић каже да ће се то питање решавати у перспективи.

“Русија свакако тај новац неће добити, оно што је кључно ове године, то је 50 милијарди колико је потребно за Украјински буџет и које ће она добити, и то није спорно“, рекао је Николић.

Може ли доћи до примирја

На питање шта би било у случају преговора где би до неког решења морало да се дође, јер тешко да би Русија на преговорима пристала да се у потпуности повуче из Украјине, Животић каже да смо далеко од тога.

“Ако погледамо реалну ситуацију на фронту, погледамо стање ресурса код обе зараћене стране. С једне стране Русија је велика сила, ослања се пре свега на сопствене ресурсе, а на другој страни Украјина није мала земља. То је земља која је пре рата имала више од 40 милиона становника са огромном територијом. Током овог рата је делом добила, делом задобила ту статегијску дубину и стартегијски ослонац на западни свет. Тако да када погледате ресурсе на једној и на другој страни, видите да још увек има и ресурса, али и воље да се овај сукоб води”, наводи Животић.

Николић сматра да би било какав прекид непријатељстава било примирје.

“Мислим да је ту заиста нереално очекивати било какво признавање дефакто стања од било које стране, посебно не од Украјине. Чак неки помињу и улазак Украјине у НАТО, али свакако да ситуација у којој би Украјина признала да територије које она сматра својима нису њене, мислим да то није на дневном реду”, каже Николић.

Истиче да многи заправо прижељкују примирје, које не подразумева никакве обавезујуће акте.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Игуман Сава Јањић са Марком Маковцем о заштити српске црквене баштине на КиМ

Published

on

By

У разговору је било речи о о изазовима са којима се суочава српска заједница на Kосову и Метохији и о заштити српске православне црквене баштине.

“Данас смо у манастиру Високи Дечани дочекали господина Марка Маковца, директора за Западну Европу, Западни Балкан, Турску и Уједињено Kраљевство у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС). Маковец је стигао са шефом Мисије ЕУ на Kосову, Томашем Суниогом и његовим колегама. Игуман манастира Сава Јањиц́ разговарао је са господином Маковцем о изазовима са којима се суочава српска заједница, као и о заштити српске православне црквене баштине”, објављено је на налогу манастира Високи Дечани на друштвеној мрежи Икс.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Таковска 10: Рударење литијума на српски начин – шта обећавају заговорници, на шта упозоравају противници

Published

on

By

Нико сем Србије нема јадарит, у свету јединствени минерал, који у себи садржи изузетно тражени бор и литијум. Могао би да буде шанса за развој каква се појављује једном у веку, али постоји страх да би његова експлоатација произвела еколошку штету катастрофалних размера.

Главна заступница компаније “Рио Тинто” у Србији Маријанти Бабић рекла је да у вези са пројектом “Јадар” постоји једна озбиљна кампања дезинформација и истакла да је “Рио Тинто” у Србији већ више од 20 година.

“Уколико Јадар буде развијен, бићемо ту још 40 и више година. У овом периоду смо разговарали и сарађивали са свим заинтересованим странама и са свим владама и разговараћемо и сарађиваћемо у будућности”, навела је Бабићева.

Истакла је да је пројекат заустављен одлуком Владе Србије у јануару 2022. године и да су у том тренутку зауставили све истражне активности.

“Наставили смо да послујемо, с обзиром да смо имали претходно преузете обавезе и морамо да завршимо оно што ми зовемо интерне студије изводљивости и то није никаква тајна. Ми смо о томе више пута обавештавали јавност”, навела је Маријанти Бабић.

Додала је да настављају са комуникацијом због тога што су свесни да, како је рекла, људи који нису прочитали ниједну студију о пројекту “Јадар” праве кампању ширења неистина у циљу застрашивања јавности.

“Ми имамо наводе да ће сумпорна киселина нагризати кожу и плућа људи у долини Јадра, чак и у неком радијусу од 10, 20 километара”, рекла је Бабићева.

Напоменула је да је и “Рио Тинто” део проблема, пошто нису раније и на адекватан начин много више комуницирали о пројекту и да су сада дошли у ситуацију да се креира атмосфера у којој се подразумева да је све дозвољено.

“Наши запослени, наши сарадници, њихова безбедност, њихов живот је угрожен. Имали смо ситуацију у Лозници где је један од наших сарадника нападнут, повређен, возило је било опкољено тракторима”, истакла је Бабићева.

Како је рекла, радници “Рио Тинта” нису вршили и не врше даља истраживања, већ су обилазили парцеле у власништву компаније како би се проверило где треба да се покоси трава или не и додала да је реч о редовним активностима.

“Ово је потенцијално једна од највећих директних гринфилд инвестивија у овој земљи и не можемо о овоме да разговарамо на основу неких паушалних инфромација и да разговарамо без разумевања студија”, навела је Бабићева.

Истакла је да су на студијама о утицају на животну средину радило преко 100 домаћих и светских експерата, као и више од 40 професора Универзитета у Београду и да на основу закона у Србији постоји одређен процес за израду студија.

“Ми нисмо дошли до тог процеса. Самим повлачењем, односно укидањем просторног плана, престао је правни основ да компанија може да те студије поднесе у регуларној процедури. Ја могу одговорно да тврдим да су студије, на којима смо наставили да радимо на основу информација које имамо, вероватно студије које су најбоље урађене у историји ове земље”, навела је Маријанти Бабић.

Додала је да не треба да се води расправа на основу онога што не се не зна и да су због целе кампање дезинформација изашли са саопштењем да су спремни да студије о процени утицаја објаве у облику у којима јесу, како би стручна и општа јавност могла да види да ли заиста све оно о чему се говори може да се нађе у тим студијама.

Професор Јововић: Са грађанима се разговарало осам година

Професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић, који је радио на студији, навео је да су у оквиру израде студија урађена гомила истраживања и да је реч о око 2.000 различитих докумената које је урадило више десетина институција у земљи и иностранству, а да су сачекали и пројектну документацију.

“Онда студија процењује то техничко решење у односу на локацију на којој се налази и студија је закључила много тога. Има одређених ствари да је студија препоручила додатне мере. На пример, у односу на буку, препоручена је израда одређених заштитних бедема да би се спречила бука”, рекао је професор Јововић.

Истакао је да је у Лозници, као једна од кључних болести, идентификована болест дисајних органа, а да су емисије у ваздух, које настају из процеса производње, биле такве да су биле далеко испод граничних вредности, као и да су уграђени додатни уређаји за смањење емисије и да су тада вредности постале безначајне.

“Такође смо урадили моделе распростирања, тада смо те моделе приказивали јавности. Није баш да није било разговора у јавности. Постоји огроман број студија које су комунициране са људима на локалу, где смо разговарали о техничким решењима, где су људи питали где су њихове куће на тој мапи под утицајем, колико ће то утицати на њих. И тако је то трајало већ добрих осам година”, навео је професор Јововић.

Професор Ристић: У документима “Рио Тинта” стоји да ће планирани радови довести до драстичне измене читавог региона

Професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић рекао је да су компанија “Рио Тинто” и Министарство рударства и енергетике крајње неискрено поступили према људима у локалу када је уопште и почео тај пројекат.

“Ми имамо један изванредан зборник радова који је издала Српска академија наука и уметности чија ће промоција бити 30. априла у Крагујевцу. Ту је представљена прелиминарна анализа утицаја на биодиверзитет који је радио конзорцијум најбољих српских институција, Биолошки институт ‘Синиша Станковић’, Природњачки музеј, Биолошки факултет из Ниша. Они су радили за ‘Rio Sava Exploration’ (Рио Тинто), али је закључак био да би утицај на биодиверзитет био фаталан и препоручена мера је да се пројекат уопште не изводи”, навео је професор Ристић.

Додао је да је прочитао и студију оправданости “Рио Тинта” у којој пише да ће планирани обим радова на експлоатацији и преради неминовно довести до драстичне измене читавог региона у физичком и пределном смислу.

“Они су избушили преко 500 истражних бушотина. Литијум и бор се налазе на дубинама од 254 и 750 метара. Приликом бушења потпуно је непознато шта се радило са исплаком. То је материјал који се добија у процесу бушења и он се класификује као рударски отпад. Познато је да и бор и литијум, а тамо има и арсена у тим слојевима, у процесу бушења могу бити растворени са исплаком и компанија је била дужна да тражи дозволу за управљање са тим опасним рударским отпадом. Те дозволе нема и ми не знамо где је у свих тих 15, 16 година истраживања одлаган тај материјал и шта се са њим радило”, навео је професор Ристић и додао да је то створило неповерење у читавом процесу.

Васиљевић: Знамо шта добија “Рио Тинто”, питање је шта добијају грађани и држава

Консултант за заштиту животне средине Душан Васиљевић истакао је да је важно разјаснити о каквим се интересима у доста комплексном процесу ради.

“‘Rio Sava Exploration’ и госпођа Бабић заступају интересе приватног капитала, значи приватног инвеститора, чији је циљ, као и сваког приватног инвеститора да у што краћем времену остваре што већу добит. И то је легитимно, дакле то ништа није спорно”, рекао је Васиљевић.

Додао је да је на грађанима и на држави да процене колико се интерес приватне компаније уклапа са јавним интересом и ту је, како је навео, основна платформа за неразумевање или за разговор.

“Велико питање је који је интерес грађана, друштва или Србије, или државе, у крајњој линији, јер у држави постоји администрација која би требало на неки начин да спроводи интерес грађана. Који је интерес грађана у целом том послу? Да ли је стратешки интерес Србије да има развојне програме који се базирају на рударењу или је стратешки интерес развоја Србије да има програме који ће испоручити робу високог степена обраде или услуге високог квалитета који у Србији подразумевају одређено знање”, навео је Васиљевић.

Упитао је да ли у Европи постоји једна земља која развој базира на рударењу.

“Нема. То вам гарантујем животом. Дакле, то не постоји”, рекао је Васиљевић.

Говорећи о Норвешкој, која је успоставила баланс између рударења и остатка економије, Васиљевић је навео да та земља има највећи инвестициони фонд од 1.600 милијарди долара.

Додао је да се Норвешки инвестициони фонд повукао из власништва “Рио Тинта” пошто, како је навео, та компанија не поштује норвешке еколошке законе.

“Ја знам шта добија ‘Рио Тинто’ и то је нормално. Они кажу да ће, када гледате њихове материјале, да ће доласком рудника у долину Јадра и око Лознице, тај крај да процвета, јер ако они не дођу, то неће да процета. Ја то исто разумем, људи промовишу своје активнсти, али ја сам уверен и ја то могу документујем и да дам некакав предлог, да постоје бар два начина како то може да се уради боље”, истакао је Васиљевић.

Додао је да држава може да заради на неколико начина – од пореза и такси, од изнајмљивања природних ресурса, уз неке лиценце и ако је власник предузећа, да зарађује од добити тог предузећа, а да у овом случају може највише да заради од рудне ренте.

“Рудна рента, по закону о управљању националним добрима у члану 22. се каже да се за производе који се дбијају од рударења наплаћује рудна рента од пет посто на добит, на чисту добит, на профит”, навео је Васиљевић.

Додао је да фирма “Рио Тинто”, на основу својих докумената, планира да произведе 58.000 тона литијум карбоната, чиме би, према његовој процени, од руде добила између 900 милиона и милијарду евра.

“Профитна стопа између десет највећих рударских компанија на свету је тренутно на 14, 15 посто. Значи 150 милиона евра је евентуална добит, од тога је пет посто 7,5 милиона”, рекао је Васиљевић.

Говорећи о студијама, навео је да постоје и студије за рудник бакра у Бору и да тамо постоје стандарди који се, како је рекао, крше и упитао шта се ради у том случају.

“Ја не тврдим да ово што је урађено није добро. То нисам рекао. Само питам да ли је то друштвено оправдано као контекст”, рекао је Васиљевић и додао да тамо постоје други потенцијали попут геотермалних вода.

Васиљевић је напоменуо да не тврди да је “Рио Тинто” свуда направио нешто лоше, али да се у Малезији и Аустралији догодило неколико ексцеса који се њима вуку као негативне референце.

Емисију “Таковска 10” у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Амбасадори ЕУ усвојили ажурирани текст за поглавље 35 са Србијом

Published

on

By

У ажурираном тексту, који постаје саставни део преговора у оквиру преговарачког поглавља, а који је усвојен на састанку Одбора сталних представника влада држава чланица ЕУ (COREPER), односно на нивоу амбасадора држава чланица ЕУ, наводи се да ће се све расправе у вези са применом споразума одвијати у оквиру дијалога Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ.

Према сазнањима Танјуга, текст за преговарачко поглавље 35 усвојен је без дискусије на COREPER-у, а биће потврђен на неком од наредних савета, највероватније у понедељак на Савету ЕУ за спољне послове, након чега ће бити званично упућен Београду као текст преговарачке позиције ЕУ за поглавље 35. 

Европска комисија и Европска служба за спољну акцију (EEAS) у фебруару су предали предлог којим би обавезе из Охридског споразума постале саставни део процеса преговора о чланству Србије у ЕУ, речено је тада Танјугу.

Тим предлогом ЕК и EEAS, обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Београда и Приштине, као и анекс његове примене, усаглашен у Охриду, формално би постали саставни део преговарачког процеса о чланству Србије у ЕУ.

Обавезе Београда

Према предлогу, од Београда се очекује потпуна примена Споразума на путу нормализације односа са Приштином, укључујући Анекс о његовој примени, а у поглављу 35. тачка 3. под називом “Даљи споразуми и напредак у нормализацији односа”, постаје тачка 4.

Савет министара ЕУ је у децембру прошле године затражио од Европске комисије да уврсти те обавезе у преговарачки оквир Београда и Брисела.

“Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије”, наведено је у том захеву.

Нормализација односа

Поглавље 35 у преговарачком оквиру о чланству Србије у ЕУ, које се назива “остала питања”, у случају Србије обухвата и нормализацију односа с Приштином.

Како би пратили напредак у нормализацији, ово поглавље је међу првима отворено – још 14. децембра 2015. године.

Београд и Приштина су 27. фебруара 2023. постигли Споразум о путу ка нормализацији односа.

У Охриду је 18. марта договорен Анекс примене тог Споразума, који није потписан.

Ти документи су, у међувремену, постали саставни делови процеса придруживања Европској унији.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.