Connect with us

Novosti

Таковска 10: Да ли ће “помахнитала фаза” рушења светског поретка донети мир Украјини

Published

on

После три године рата у Украјини, прича се о миру. Када се и како та прича завршава, ако Кијев настави да инсистира на безбедносним гаранцијама, а Москва остане при одбијању војника земаља НАТО-а у Украјини – у Таковској 10 говорили су професорка Мировних студија Радмила Накарада, директор Института европских студија Слободан Зечевић и доцент на ФПН Стефан Сурлић.

Професорка Накарада указује да се данас живи у тренутку када мир никад није тако оспораван као концепт и систематски представљен као издаја, морално изневеравање, са нагласком на то да се мора победити непријатељ.

Боји се да је Украјина, без обзира на то што је председник САД Доналд Трамп започео, још увек прилично далеко од мира упркос наративу који се сада чује.

“Помахнитала фаза” и рушење поретка

Када је реч могућности да се ствара нови поредак, сматра да се од пада Берлинског зида одвија једна “помахнитала фаза”, где се многе ствари руше, али без неких рационалних остварења интереса.

“Тако да мислим да смо у још увек сведоци више распада неког поретка, него конституисања неког новог”, објашњава Накарада.

Мора ли Зеленски да “подвије реп”

Дан је почео привременом обуставом америчке помоћи Украјини, после чега је председник Володимир Зеленски истакао је да је његов прошлонедељни сукоб са Трампом за жаљење и да је спреман да ради под вођством председника САД на доношењу трајног мира и да је “време да се ствари исправе”.

Сурлић оцењује да, иако су процене о америчкој помоћи различите, фронт не може да се одржи без активне помоћи САД.

“Мислим да је закључак јасан одмах после дебакла у Овалној соби. Упркос овом сусрету у Лондону, мислим да је саветовано Зеленском да подвије реп и да што пре нађе заједнички језик са Трампом. У супротном, то би значило да је и Трамп већ сам наговестио врло радикалне потезе, не само допремање оружја, него и директну логистичку помоћ Русији преко тајних канала. Све су то озбиљне претње за Украјину и Зеленски није сада у позицији да се коцка”, сматра Сурлић.

Шта (не) може Европска унија

Што се тиче позиције ЕУ, Зечевић указује да она нема војску, не може чак ни да брани своје границе, нема геостратешку самосталност и нема ефикасне органе одлучивања који би могли ефикасно да доносе одлуке.

“Мислим да ЕУ у овом тренутку, неколико чланица ЕУ без америчке подршке не могу да издрже рат од неколико дана. Рецимо, француска интервенција у Малију је захтевала америчку подршку, британско-француска интервенција у Либији је захтевала америчку подршку. Значи, једноставно нису довољно способни да одговоре у следећем сукобу”, објашњава Зечевић.

ЕУ намерава да се наоружа и инвестира око 800 милијарди евра у оружје, али Зечевић истиче да су за то потребне године, можда једна деценија, да би они достигли одређени ниво који би им омогућио да буду војно релевантни на међународној сцени.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК прогласио листу “Матица Словачка у Србији” за изборе за савете националних мањина

Published

on

By


Чланица РИК-а Јасмина Марковић навела је да је удружење “Матица Словачка у Србији” раније данас поднело РИК-у изборну листу са 23 кандидата за чланове Националног савета словачке националне мањине.

Истакла је да је РИК утврдио да су уз листу предате и 942 правно ваљане изјаве бирача које је подржавају.

“У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи изборну листу ‘Служимо само словачком народу – Матица Словачка у Србији – Јурај Червенак’ за изборе за чланове Националног савета словачке националне мањине”, рекла је Марковић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговоре “Европске Србије” и “Студентске листе” на одлуку о одређивању бирачких места у дијаспори

Published

on

By

Од присутна 33 члана РИК-а на основу приговора “Европске Србије” је гласало 12, против је био један, уздржан један, а 19 чланова Комисије није гласало.

Потпредседник РИК-а Марко Јанковић саопштио је, након гласања, да приговор није добио потребну већину за усвајање, тако да се приговор сматра одбијеним.

Члан РИК-а и координатор за иностранство Иван Ђорђевић, рекао је, током расправе по овој тачки дневног реда, да је приговор на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству неоснован, истичући да је оспорена Одлука донета у потпуности у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одговарајућим упутством, а на основу предлога Министарства спољних послова.

Ђорђевић је нагласио да Закон о избору народних посланика и Упутство упућују на искључиву надлежност Министарства спољних послова за предлагање бирачких места у иностранству, без посебних процедуралних услова или смерница које би РИК морао додатно да примењује.

“У складу са правним и чињеничним стањем, констатујем да је оспорена Одлука донета у свему у складу са процедурама прописаним Законом о избору народних посланика и одредбама Упутства које уређују измене и допуне Одлуке о одређивању бирачких места, члан 11, а на основу предлога Министарства спољних послова као законом овлашћеног предлагача, од 7. октобра , која је сачињена у складу са наведеним прописима”, рекао је Ђорђевић.

Поводом навода из приговора да је за оцену доступности гласања неопходно процењивати и стварну удаљеност бирачког места од места боравишта бирача, Ђорђевић је објаснио да је приступачност бирачких места дефинисана искључиво у смислу физичких и комуникацијских услова на самој локацији попут прилаза без препрека, паркинг места за особе са инвалидитетом, улаза у равни са тротоаром и одговарајуће вертикалне комуникације у објекту.

“Из наведеног проистиче закључак да процена приступачности бирачког места не подразумева процену адекватности просторне удаљености бирачког места од адресе пребивалишта, односно боравишта бирача”, рекао је Ђорђевић.

Указао је да “чињеница да се бирачка места у иностранству по правилу одређују у дипломатско-конзуларним представништвима неминовно подразумева да многи бирачи морају да пређу значајан пут и издвоје финансијска средства како би гласали, али да су законодавац и упутство процену те удаљености ставили у надлежност Министарства спољних послова”.

Одбацио је и наводе да је у иностранству могуће одредити бирачко место са мање од 100 бирача, објаснивши да је та законска могућност резервисана искључиво за бирачка места у Србији која одређују локалне изборне комисије уз сагласност РИК-а, док за иностранство таква опција није предвиђена прописима.

“На основу свега наведеног, сматрам да нема основа за закључак да је оспорена одлука незаконита, због чега се приговор у свему треба сматрати неоснованим, у складу с чим сматрам да приговор треба да буде одбијен као неоснован”, рекао је Ђорђевић.

Члан РИК-а Страхиња Божиновић упитао је зашто су поједина места попут Ванкувера изостављена и затражио да се прецизније објасни методологија Министарства спољних послова.

Члан Комисије Софија Мандић изнела је став да РИК треба да добије податке од Министарства спољних послова и да измени одлуку и о начину одређивања бирачких места и о времену гласања у иностранству.

Такође, РИК је одбацио приговор Студентске листе (СЛ) који се односио на распоређивање за гласање бирача у иностранству из градова у којима нису отворена бирачка места, а у којем се износи “да не постоји јасно образложење због чега у бројним градовима нема биралишта, упркос великом интересовању за гласање”.

Ђорђевић је оценио је да је приговор правно неутемељен, док је члан РИК-а Иван Шебек истакао је да је Комисија само преписала одлуку Министарсва спољних послова, не узевши у обзир да је распоред бирача такав да на неким бирачким местима гласа и 4.000 људи.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Већина грађана на четири референдума у Словенији подржала предлоге владе

Published

on

By


Већина гласача у Словенији данас је подржала решења која је предложила влада на сва четири референдума, показују први, непотпуни резултати Државне изборне комисије након пребројавања око трећине гласова.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали “политичком полицијом”, док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.