Connect with us

Novosti

Таковска 10: Виткоф код Путина – која је понуда на столу и колико је далеко мир

Published

on

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да је у овом тренутку врло тешко говорити о исходу преговора у Москви пошто још није јасно о чему се све и тачно разговара.

“Много зависи од тога шта је написано у предлогу мировног споразума. До сада, Москва је одбијала да одустане од својих максималистичких захтева. Бојим се да је веома тешко да се дође до адекватног резултата. Сам састав америчке делегације показује у прилог томе да ће у питању највероватније бити такозвана меркантилна дипломатија и трговински аспект уместо политичког”, истиче Јоксимовићева.

Новинар Мирослав Стојановић наводи да од вечерашњег сусрета у Москви не очекује много.

“Мислим да фокус, суштински, уопште није на Украјини, већ на испитивању односа великих сила и будућем компоновању геополитичких карата”, сматра Стојановић.

Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић указује да првобитни план од 28 тачака делимично задовољава руске интересе, али да је опште мишљење у стручној јавности да је ток сукоба немогуће преокренути.

“Русија, ипак, намеће правила игре, а Украјина мора да прави уступке. Говори се о модалитету и најбољој алтернативи договореном решењу. У случају Русије, то је наставак специјалне војне операције и оног позитивног тренда који постоји на терену. Али, постоји опасност и да се у случају неуспешних преговора други укључе у сукоб. Споразум који је предложио Вашингтон је у том смислу реалистичан”, закључује Митић.

Програмски директор организације “Нови трећи пут” Димитрије Милић сматра да је Украјина, чак и у случају општег прихватања плана од 28 тачака, успела да оствари одређене резултате.

“Најпре, сачувала је излаз до мора и сачувала је повезаност са Одесом и Дунавом. Затим, ограничили су руска освајања на 20 одсто територије, а у марту 2022. је та бројка износила 30 процената Украјине. Треће, Русија није успела да уништи украјински национални идентитет. Наравно, Украјинци су платили високу економску цену, али су очували нацију”, тврди Милић.

Где су границе НАТО-а

Митић каже да је питање Украјине могло повољније да се разреши – много раније и на мирнији начин.

“Просто је било неразумно да су становништво Донбаса, које је проруско, лишили основних политичких и људских права. С друге стране, идеја је била да се нанесе озбиљна претња Русији кроз ширење НАТО-а и на простор Украјине. Дакле, то је био опасан коктел који је резултирао негативним последицама. У том смислу, Русија је постигла победу”, истиче Митић.

Јоксимовићева напомиње да се догодило управо супротно, односно да се НАТО проширио још ближе границама Русије.

“Од почетка интервенције имамо две нове НАТО чланице – Финску и Шведску – које су до сада биле неутралне. У Европи влада чврст став да је ово што се дешава у Украјини само почетак и да ће у неком тренутку ту бити нападнута нека од других европских земаља. Свака држава има право да се учлани или не учлани у НАТО”, упозорава Јоксимовићева.

Стојановић сматра да је узрок читавог сукоба управо идеја о потенцијалном чланству Украјине у НАТО,

“Не могу се упоредити Финска и Шведска са Украјином. Јачи је дух Јалте од духа Хелсинкија. Постоји и страх Русије око безбедности, у смислу тога шта ће се десити са Украјином. Орбан не спомиње случајно да она мора остати тампон зона”, примећује Стојановић

Милић указује да Украјина није поднела захтев за чланство пре почетка рата, већ тек пошто је нападнута 2022. године.

“Дакле, не бих се сложио да је било каквог ширење НАТО-а пре рата. Никада није било озбиљно разматрано да Украјина буде у НАТО-у. С друге стране, ако сада имамо улазак Финске у Савез и Алијансу која је тренутно на стотину километара од Санкт Петербурга – и то није проблем – онда не стоји целокупна аргументација према питању Украјине. Моја претпоставка је да је разлог уласка Русије у Украјину спречавање колапса Луганске и Доњецке републике”, закључује Милић.

Целу емисију можете да погледате у видео запису на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Помоћник државног секретара САД са представницима Студентског покрета и Студентске листе

Published

on

By

Америчка амбасада је, на друштвеној мрежи Икс, навела да је спремна да са представницима студентског покрета ради на остваривању заједничких приоритета и јачању партнерства две земље.

“Спремни смо да заједно радимо на остваривању заједничких приоритета, наставимо да градимо на темељима нашег Стратешког дијалога и додатно оснажимо партнерство између Сједињених Америчких Држава и Србије”, наведено је у објави америчке амбасаде.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко раније данас састао се са представницима Студентске листе Дејаном Шошкићем и Миодрагом Крмаром, са којима је разговарао о јачању сарадње две земље.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Министарство финансија: Лажан документ о наводном одузимању пензија грађанима

Published

on

By

У саопштењу се истиче да је реч о лажном документу који није израдило Министарство финансија и који не одражава било какве одлуке нити поступање тог министарства.

“Наглашавамо и да су сви пензионери у Србији, њих 1,66 милиона, добили октобарску пензију, те да је у ту сврху из буџета Републике и из ПИО Фонда исплаћено 103,6 милијарди динара”, истиче Министарство.

Министарство је апеловало на грађане и медије да не шире непроверене информације и да се приликом информисања ослањају искључиво на званична саопштења надлежних институција.

Студентска листа претходно је позвала полицију и надлежно јавно тужилаштво да хитно утврде ко је саставио лажни документ, који наводно потиче из министарства, а у којем се прети одузимањем пензија и затворским казнама. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Срушила се троспратница у Њујорку, има погинулих и повређених

Published

on

By

До урушавања је дошло на месту где су се изводили грађевински радови у стамбеном насељу Флетбуш, у јужном делу Бруклина.

Званичници ватрогасне службе наводе да су повређена четири грађевинска радника, од којих се најмање један налази у критичном стању. У току је потрага за евентуално заробљеним особама.

Према наводима Ватрогасне службе, инцидент је пријављен око 16 часова по локалном времену.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.