Земље Западног Балкана, кандидати за чланство у Европску унију, као и Молдавија, требало би да буду више укључене у рад институција ЕУ и пре пуноправног чланства, наводи се у плану који су Француска и Немачка представиле пред самит који је одржан у Тивту.

Данијела Несторовић из Еколошког устанка сматра да предложени модел више представља “чекаоницу” него брзу траку ка чланству у ЕУ.

“Мени се некако чини да је ипак назив за чекаоницу. Не изгледа ми као нека бржа трака за приступ Европској унији”, истиче Несторовићева.

Према њеним речима, Србија се већ више од деценије суочава са истим захтевима Брисела, али без видљивог напретка у њиховом испуњавању.

“Ми овде имамо и даље све исте захтеве које имамо већ претходних тринаест или четрнаест година. Упорно се понављају исти захтеви, упорно се игнорише испуњавање препорука. Упорно причамо да смо за европске интеграције, а никако да кренемо тим путем”, истакла је Несторовићева.

Лопандић: Покушај да ЕУ нешто понуди земљама које су још далеко од чланства

Душко Лопандић из странке Србија центар указао је да је реч тек о предлогу који још није ушао у формалну процедуру, али да га треба озбиљно разматрати, јер долази од две најзначајније чланице Уније.

“Пре свега треба рећи да се ради о предлогу за дискусију. Формално такве ствари подноси Европска комисија када уђу у процедуру, али је овај предлог битан зато што долази од две најзначајније државе”, навео је Лопандић.

Подсетио је да класичан процес проширења и даље постоји, али да је Србија у њему “заглављена већ више од пет година”, док нове идеје види као привремено решење.

“Са једне стране имате нормалан процес проширења, а са друге стране покушај да Европска унија нешто понуди земљама које су још далеко од чланства. То је, условно речено, решење у ишчекивању тренутка када би оне могле да се врате на онај нормалан пут”, оценио је Лопандић.

Пауновић: Добра воља показана после дужег времена

Снежана Пауновић из Социјалистичке партије Србије рекла је да овај предлог не доживљава ни као брзу траку ни као чекаоницу, већ пре као сигнал добре воље Брисела.

“Са мање емоција анализирам тај предлог. Пре свега га видим као једну добру вољу која је можда показана после дужег времена”, рекла је Пауновићева.

Према њеној оцени, реч је и о покушају Европске уније да ублажи све видљивије двоструке аршине у политици проширења.

“Не сматрам га пресудним за европски пут Србије у овом тренутку, али мислим да није лош сигнал”, поручила је Пауновићева.

Јованов: Предлог последица трвења унутар саме ЕУ

Миленко Јованов из Српске напредне странке сматра да је иницијатива последица унутрашњих неслагања у Европској унији око даљег проширења.

“Мени се чини да је предлог који је дат последица неких трвења унутар саме Европске уније. Јасно је да међу многим државама чланицама нема никаквог ентузијазма када је даље проширење у питању”, рекао је Јованов.

Нагласио је да Европска унија овим предлогом покушава да земље региона задржи у својој сфери утицаја.

“Ово је неки покушај да се пронађе решење којим ће Европска унија, метафорички речено, да забоде своју заставицу и да каже: ‘Ево, и ви сте ту’, како би спречила да на тај празан простор утрчи неко други – да ли са Истока или још даљег Запада, спорно им је и једно и друго”, навео је Јованов.

Према његовим речима, за Србију је важно да остане део процеса европских интеграција, без обзира на модел који ће бити примењен.

“Увек је боље да сте у процесу него да се процес заустави”, поручио је Јованов, додајући да ће тек бити познати сви детаљи предлога о којем је председник Србије већ разговарао са његовим предлагачима.

Треба ли Србија да усклади своју спољну политику са ЕУ

Говорећи о томе да ли би Србија требало да усклади спољну политику са Европском унијом, пре свега када је реч о увођењу санкција Русији, као и да ли су критеријуми за напредак у процесу проширења једнаки за све кандидате, Душко Лопандић је оценио да је после 2022. године и почетка рата у Украјини процес проширења ЕУ постао пре свега геополитичко питање.

“Украјина, која никад пре тога није могла ни да сања да би могла да постане чланица Европске уније, одмах је прихваћена као кандидат. Када данас кажете у Европи проширење, главна тема је шта са Украјином као огромном земљом. Онда су схватили да је Западни Балкан остао некако у запећку”, рекао је Лопандић.

Сматра да је Србија у међувремену сама себи наметнула додатне препреке на европском путу.

“Један проблем је у спољној политици, то је неусклађивање са спољном политиком Европске уније, а други су унутрашња питања”, навео је Лопандић.

На питање да ли Србија треба у потпуности да усклади спољну политику са ЕУ, укључујући и санкције Русији, Лопандић је одговорио потврдно.

“Ако имате главни спољнополитички национални циљ, онда треба да ускладите вашу политику са тим циљем, а не да је усклађујете са националним интересима других сила”, рекао је Лопандић.

Додао је да Србија “треба и мора да се усклади са Европском унијом, јер је то део новог геополитичког стања ствари и у Европи и у свету”.

Сличан став изнела је и Данијела Несторовић из Еколошког устанка, која је навела да Србија мора јасно да се определи ако је чланство у ЕУ њен стратешки циљ.

“Уколико већ имамо као стратегију да постанемо чланица Европске уније, онда би требало да ускладимо своју спољну политику ка том правцу“, рекла је Несторовићева.

Указала је да није могуће истовремено инсистирати на европским интеграцијама и градити политику ослоњену на више различитих центара моћи.

“Не можемо јавности презентовати једну причу и непрестано говорити да желимо чланство у Европској унији, а да се онда игра на карту пријатељства са Русијом, пријатељства са Кином и тако даље. Не можете седети на три столице. Мора се поставити јасан правац и јасан пут где се жели ићи и у том смислу предузимати одређене акције ка том циљу”, поручила је Несторовићева.

Има ли двоструких аршина у процесу проширења

Снежана Пауновић из Социјалистичке партије Србије сматра да се питање усклађивања са спољном политиком ЕУ не може свести само на однос према Русији.

“Тема није само Русија, нити је принципима Европске уније, бар оне ЕУ о којој разговарамо, Русија једино питање, него су постојали и неки други принципи преко којих је Европска унија олако прешла”, рекла је Пауновићева.

Оценила је да Србија треба да води рачуна о сопственим интересима и да не сме да прихвата сваки став Брисела без резерве.

“Овде треба бити мудар и не упадати у те замке, јер би усклађивање са спољном политиком Европске уније, или бар једног дела земаља, значило да прихватимо насилну сецесију дела територије Србије“, истакла је Пауновићева.

Истакла је да Србија штити своје интересе додајући да у процесу проширења постоје “двоструки аршини”.

“Ниједно питање за Републику Србију није баш тако лагано и тако лако за превазилажење, као што се то покушава представити када говоримо из угла да једино што нисмо урадили – нисмо се ускладили са политиком санкција према Русији. А што се десило са свим оним што јесмо урадили, што смо пробали да ускладимо? Како је забога једна Албанија сада некако напредовала у евроинтеграцијама, ако ми имамо свест колико је у Албанији учињено у односу на оно што би, рецимо, био просечан захтев за Републику Србију. Зато говорим о двоструким аршинима”, навела је Пауновићева.

Миленко Јованов из Српске напредне странке оценио је да су кључне препреке за бржи напредак Србије ка ЕУ одбијање да уведе санкције Русији и непризнавање независности Косова и Метохије.

“Србија је застала код тога што није увела санкције Русији и што не признаје независност Косова. Тачка. Да је то урађено, никаквих других проблема не би било”, рекао је Јованов.

Као пример је навео Албанију и Црну Гору, тврдећи да се њихов напредак не може објаснити економским или изборним реформама, већ политичким разлозима.

Јованов је поздравио, како је рекао, јасан став опозиционих представника о санкцијама Русији, оценивши да је важно да грађани знају какве политике поједине странке заступају.

“Важно је пред грађане изаћи са том јасном причом, па нека они онда подрже шта и како је”, поручио је Јованов.

Говорећи о порукама европских лидера да Србија мора да се определи између Европске уније, Русије и Кине, Јованов је рекао да би волео да и највеће европске државе покажу исти принцип у пракси.

“Када бих био у прилици да нешто кажем немачком канцелару, замолио бих га да нам то покаже примером. Ако нама поручују да нешто није дозвољено, а они истовремено воде велике делегације у Кину, онда грађани Србије имају право на одређену задршку”, навео је Јованов.

“И друго питање – данас је Русија, сутра ће бити тема Kина, можда ће постати тема и Сједињене Америчке Државе врло брзо. Где је ту крај и шта ми онда радимо ако ћемо супротно свом интересу да доносимо неке одлуке које се свиђају неком другом у његовом интересу”, додао је Јованов.

Закључио је да Србија своју политику треба да води у складу са сопственим интересима и међународним правом.

“Ми имамо своје интересе, Европска унија има своје интересе и са Србијом се разговара као са партнером, а Србији се не саопштавају одлуке”, поручио је Јованов.

Целу емисију “Таковска 10” можете погледати у видеу на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html