Connect with us

Novosti

РТС из Тел Авива: Олакшање Израелаца после спасавања талаца, и даље присутно стање шока од напада Хамаса

Published

on

У Тел Авиву и широм Израела са олакшањем је примљена вест да је у операцијама израелских снага у централном делу Појаса Газе, ослобођено четворо израелских талаца, које су припадници Хамаса отели пре осам месеци.

У истој операцији, у подручју Нусеирата, убијено је најмање 100 Палестинаца, међу којима су и деца.

Особље у болници ел Акса наводи да се бори за повређене, да десетине рањених леже на земљи, а медицински тимови покушавају да им помогну са минималним капацитетима.

И док из Газе саопштавају да је за претходних осам месеци убијено готово 37.000 људи, Израел последњу операцију описује као високоризичну и комплексну.

“Сви ослобођени таоци су добро. Акција ослобађања била је заснована на прецизним обавештајним подацима. Планирана је недељама. Израелски војници били су под ватром током операције, која је изведена у кућама и стамбеним зградама у којима се крију исламисти Хамаса. Учинићемо све да ослободимо и преосталих 120 талаца”, истиче портпарол израелске војске Данијел Хагари.

Ослобођени и заточени

Ослобађање из Хамасовог заточеништва, међутим, чека још 116 људи, а 40 талаца је мртво.

Током краткотрајног примирја из новембра, 105 талаца је замењено за палестинске затворенике. Форум породица талаца последњу операцију описује као “чудесни тријумф”.

Ослобођена три двадесетогодишњака и један 40 годишњак, у добром су здравственом стању.

Премијер Израел Бенјамин Нетанјаху разговарао је са једним ослобођеним таоцем Ноом Аргамани. На питање како је, Ноа је одговорила да је усхићена јер није дуго говорила на хебрејском језиук.

“Сада си кући. Нисмо одустајали од вас ниједног тренутка”, рекао је Нетанјаху Нои, која му је на томе захвалила.

Притисци и прекид ватре

Због вести о ослобађању талаца министар ратног кабинета Израела Бени Ганц, одложио је обраћање јавности.

Најавио је да ће поднети оставку ако до 8. јуна премијер Нетанјаху, не изнесе план за Појас Газе после завршетка рата. 

Још јачи су споља притисци на Бибија, како овде зову премијера, да прихвати план за прекид ватре, који је амерички председник Џозеф Бајден представио као израелски.

Катар, са друге стране, притиска Хамас, док његов Лидер Јахја Синвар каже да нема говора о томе док Палестинци страдају.

“Међународни притисци на Израел имају можда и мање везе са ситуацијом у Гази, колико су повезани са енергетском ситуацијом. Конфликт је ставио на паузу договор о нормализацији односа са Саудијском Арабијом и повезивање Хаифе у Израелу са саудијским нафтним пољима. То је био велики план, а инсистирање Израела на продужењу рата у Гази, то онемогућава”, објашњава професор Гај Ларон, историчар.

Обрачун са Хезболахом

Анкете показују да мировни план подржава 40 одсто Израелаца, трећина је против, остали су уздржани, али зато 55 одсто Израелаца подржава да израелска војска уђе у отворени обрачун са Хезболахом из Либана.

“Израел је 2006. године био јачи. Имао је пуну америчку подршку. Иран тада још није створио такозвани ватрени круг око Израела – нисте имали Хуте, разне милиције, а Хезболах је био слабији. Сада је све другачије. Напад Израела сада не би могао да буде локални рат. Отворени сукоб би се претворио у регионални рат са шансама да прерасте у светски”, каже Ларон.

И до сада је америчка и француска дипломатија све чинила да се рат са Хезболахом не отме контроли, а у Израел у понедељак опет стиже амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Поправљено је привремено понтонско пристаниште ка Појасу Газе, преко кога стиже хуманитарна помоћ Палестинцима.

Тел Авив данас изгледа битно другачије него у првим недељама рата, када је РТС извештавао одатле.

Тада је било мало људи на улицама, упозорења на ваздушну опасност била су честа, сада их готово нема.

Једино је исто стање шока од ког се Израелци, чини се, још нису опоравили и које чини да свих претходних осам месеци, као да живе 8. октобар, дан после напада Хамаса на југ Израела. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Мушкарац на Миријеву упуцан у ногу

Published

on

By

Мушкарац је погођен у ногу. Нападач је у бекству и полиција трага за њим. Увиђај на лицу места је у току, а истрагу воде МУП и Више јавно тужиластво у Београду.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Ветеран 72. специјалне бригаде: Наше акције на Косову су биле дрске, али не супротне ратном праву

Published

on

By

Заставник у пензији Саша Шајкић наводи да припадници 72. специјалне бригаде никада у акције нису ишли без поздрава, већ су имали обичај због тешких и опасних акција да се поздраве због могућности да неко можда падне у борби. 

“И онда да бисмо растерали малер, осмислили смо ту реченицу ‘да се не поздрављамо’. Значи, неће се ништа лоше десити. Тако да је међу нама из те екипе које је тада били у јединици, остао је тај поздрав дан данас”, каже за РТС ветеран 72. специјалне бригаде Саша Шајкић.

О својој екипи и говори књига “Да се не поздрављамо”. Шајкић у њој описује своје саборце и кроз какав пакао рата су пролазили.

“Ми нисмо никакве машине за убијање или сурови људи. Обични смо људи које можете видети сваки дан на пијаци, тезги, у продавници, на седишту, у градском превозу… Али, то што смо радили, радили смо на најбољи могући начин на свету”, објашњава Шајкић, заставник у пензији.

“Истините приче, аутентичне”

У књизи чак 95 одсто описа акција је аутентично, остало је прилагођено стилу писања.

“Било је толико акције и задатака које смо обавили, да је то преобимно за једну књигу. Приче које се појављују, где главни јунак прича о исконском страху који је доживео, где прича о паклу, рата, свему томе што је преживео, то су истините приче, 95 одсто аутентичне”, наводи аутор. 

Специјалци ретко проговоре о својим акција. Шајкић је проговорио јер, како каже, не жели да му пали другови оду у заборав и јер њихове акције нису биле супротне ратном праву.

“Да ли су животе за отаџбину, слободу и знак на рукаву”

Аутор књиге истиче да акције војске нису биле супротне ратном праву, иако су понекад биле изузетно, како каже, дрске.

“Нисмо имали проблема око тога да било шта причамо касније. Данас, када помислим на тај период,  прво се сетим погинулих друговиа. За 24 године, колико је прошло од рата, није се десио један дан да их нисам споменуо”, подвлачи Шајкић.

Наводи да је реч о људима који су дали највредније што су имали за отаџбину и слободу и, пре свега, знак на рукаву.

“Овај знак који ми носимо, ово је стари знак и то је знак нашег удружења ветерана противтерористичке јединице ‘Соколови’. За тај знак се све дало, живот, тело, било шта”, каже аутор књиге.

“Људи мисле да су борбе најтеже, али нису. Најтеже је кад сретнете удовицу најбољег друга”

Шајкић примећује да посвећеност послу војног специјалца изискује од људи велико одрицање. 

“Људи се одричу многих ствари, испаштају им породице, јер нема изговора кад јединица креће на задатак”, каже саговорник РТС-а. 

Указује да у борби нису имали времена за жаљење палих сабораца.

“Људи мисле да су борбе најтеже, али нису. Најтеже је када сретнете удовицу свог најбољег друга. То је тежак део рата. Све ово остало, ми смо били спремни за то, обучени, добро мотивисани, добро плаћени и радили смо то што смо радили, али за све остало, ми једноставно нисмо били спремни”, објашњава.

Нова књига о психичком стању ветерана

Шајкић сада пише нову књигу којом жели да скрене пажњу на психичко стање ратних ветерана.

“Много редовних војника и дечака који су ратовали, а нису били професионалци, већ су стицајем околности били ту, сада болује од посттрауматског стресног поремећаја. И врло мало се обраћа пажња на њих. Ја желим да једном чудном причом скренем пажњу јавности на те људе”, каже Шајкић

Упутио је и поруку свима који желе да се пријаве за конкурс за специјалне јединице Војске Србије.

Поручио бих младим људима који ће да се пријаве за актуелни конкрус за специјалне јединице Војске Србије да би требало да буду, пре свега, спремни на жртве које ће поднети.

“Десио се рат или не, десио се задатак или не. Ми смо имали обичај да кажемо: Можда нешто не могу, али смем све”, закључује Саша Шајкић у разговору за РТС. 

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Политички потоп или планирана кохабитација – необична рачуница Емануела Макрона

Published

on

By

Европски парламент руши владе у земљама западне Европе – тако би се укратко могли свести резултати избора од викенда, за институцију која не одлучује ни о тим владама, а ни о безбедности Европе.

Исто вече, у недељу, пала је влада у Белгији, а француски председник Емануел Макрон распустио је скупштину и за крај овог месеца расписао изборе, пошто га је убедљиво победила десничарка Марин ле Пен. 

Избори су заказани за 30. јун и 7. јул, непосредно пред отварање Олимпијских игара које ове године носе слоган: “Игра у којој сви учествују”.

Западни медији пишу да је Макрон “неодговорни камиказа”, да се “игра са ватром” и да је забио нож у леђа намачком канцелару Олафу Шолцу, који би, по тој логици, и сам морао да распише изборе у Немачкој. Главна вест са насловница је, међутим, да је десница у Европи значајно ојачала, што се видело и по слављу италијанске премијерке Ђорђе Мелони.

Неуспела предизборна комбинаторика Емануела Макрона

Ивица Младеновић, предавач на Сорбони у Паризу и уредник српског издања Ле Монд дипломатика, указује на неколико “чудних” потеза француског председника.

“Најпре је дао контроверзну изјаву о слању трупа у Украјину, а онда је наставио свој руски рулет са брзинским распуштањем парламента и расписивањем парламентарних избора. То је шокирало и његов сопствени политички табор”, рекао је Младеновић.

Предавач на Сорбони сматра да је његова калкулација била погрешна.

“Оно што ми се чини да је његова калкулација са расписивањем ових избора била, и то погрешна, да је претпостављао да ће, с обзиром на поделе на левици и на десници, да ће усред тих подела он моћи опет да игра на карту републиканског фронта насупрот Националном фронту или Националном збору, како се данас зове, који се већ деценијима перципира као антирепубликански фронт. Он је на конту тога и освојио два председничка мандата”, каже Младеновић.

Појашњава да је Макрон желео да направи једну врсту коалиције са левим и десним либералима. Међутим, у међувремену су се десиле неочекиване ствари – ујединиле су се цела левица и цела десница.

“Фарса се дешава тренутно у Паризу, председник републиканаца, то је, иначе, традиционална партија власти у Француској, деголистичка партија, партија Николе Саркозија и Жака Ширака, се поделила око тога са ким ће у коалицију, односно, председник је најавио коалицију са Националним фронтом, што је до данас било незамисливо. Дакле, видећемо како ће се ствари одвијати, али оно што је сигурно је да је Макронова политичка формација готово обезбедила политички потоп након ових парламентарних избора”, сматра Младеновић.

На чију подршку рачуна Макрон

Александра Колаковић, научна сарадница у Институту за политичке студије, каже да је према појединим информацијама само једна мања група људи знала да постоји план за расписивање избора као један од могућих сценарија за разрешење евентуалних лоших резултата на европским изборима.

“Све предикције и пре избора су указивале на то да ће бити овај резултат и да ће лидер Националног фронта Жордан Бардела, лидер Националоног фронта, бити тај победник избора у самој Француској самој. Да само појаснимо, значи то је лидер националног фронта. Он јесте био носилац промена у тој партији и неко ко је партију померао мало даље од те крајње деснице у очима бирача и на тај начин реализовао и успех”, рекла је Колаковићева.

И она каже да је Макронов потез руски рулет и да је он рачунао да ће то стање шока негде ујединити Французе у смислу да неће желети да препусте власт у самој Француској Марин ле Пен, односно њеној партији и политичкој групи.

“Интересантна је и позиција Макрона који је негде рачунао, ја бих рекла, и на оне гласаче који нису изашли на ове изборе. Постоји разлика у Француској у односу на европске изборе и на парламентарне изборе у смислу да је излазност рецимо сада била 51 одсто, а да се очекује можда и за 20 одсто већа излазност и он очекује да ће ти људи гласати у ствари против саме Марин ле Пен”, наводи Александра Колаковић.

И она је ближа опцији да ће Макрон изгубити на парламентарним изборима и онда се суочити са кохабитацијом.

Младеновић наводи да је једна од претпоставки и да је расписао изборе са идејом да се да шанса Националном фронту да води владу Француске, с тим што би он као председник који би кохабитирао са том владом, опструисао ту владу, која не би имала никакве резултате и тако полако припремао контекст за 2027.

Зашто је десница примамљива Французима

Богдан Живковић, научни сарадник на Балканолошком институту, сматра да је разлог успеха деснице на европским изборима мигрантска политика.

“Миграција је велики проблем и Француска је у том смислу парадигматичан пример. Миграција је проблем који има два аспекта. Један је културолошки, а други је економски. Тај економски аспект је наравно свима врло јасан и то је нешто око чега је левица некада имала сличан став ономе који има десница сада, а то је да миграција угрожава радничку класу у Западној Европи. Дакле, да она одузима послове, оне ниже плаћене послове, и да на тај начин домицилна радничка класа плаћа ту цену миграције. И сада, пошто не постоји нека левица која је данас јака и окренута класним проблемима, то питање искоришћава десница”, објашњава Живковић.

И док има оних који из ксенофобних и расистичких разлога гласају за десницу, има и људи који у једном објективном смислу виде да се мења демографска структура становништа и да се мењају неки културни и менталитетски обрасци.

“Проблем миграције ствара економски проблем, али ствара и неке друштвене потресе и мења неке друштвене вредности. И у том смислу, пошто нема левице која би се томе одупрела и пошто естаблишмент због интереса капитала и других ствари подржава миграцију, десница користи то питање и на том питању јача. Да ли ће она на том питању моћи сама да преузме власт то не знамо”, рекао је Живковић.

Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.