• March 4, 2024

Раст привреде, пад инфлације и каматних стопа – шта нас све очекује на макроекономском плану у 2024. години

Банкари очекују изазове, али кажу да много тога зависи и од нас самих. Можемо да рачунамо више на учешће домаћих приватних инвестиција и улагања, него на екстерне факторе. Инвестиције и потрошња највише зависе од камата, па се већ сада лицитира да би оне могле од лета постепено наниже.

“Пројекције тржишта показују, на пример, да тромесечни еурибор који је јако важан за наше грађане и клијенте у ширем контексту може бити у неком распону од два и по одсто што су неке најоптимистичније процене након јучерашњег састанка ЕЦБ-а па до 2,9 процената на крају године”, наводи Милан Зечевић из Ерсте банке.

Оно што клијенте, посебно оне са стамбеним позајмицама занима је ситуација са економијом земље крајем године и да ли ће евентуално доћи до продужења мораторијума.

“Како буду падале каматне стопе и цена новца тако ћемо видети и даље вероватно повећани обим кредитирања сa обзиром на то да видимо каква је ситуација на тржишту некретнина – да имамо неку стагнацију, али да немамо неке велике падове као што је било најављивано раније”, каже Никола Стакић, професор Унивезитета Сингидунум.

Вулетић: Раст ће долазити из приватне потрошње

Никола Вулетић, председник извршног одбора Уникредит банке наводи да ће раст долазити из приватне потрошње. 

“Битно је да ће раст долазити из раста приватне потрошње, успоравање инфлације, враћање инфлације вероватно у таргетиране коридоре вероватно до краја године, смањење каматних стопа, раст општих нивоа зарада, све ће то утицати на раст приватне потрошње. Такође, дефицит од 2,3 одсто је добар”, додаје Вулетић.

Бољем окружењу допринеће и велике инвестиције у оквиру Експо изложбе

Уједињене нације сматрају да је дошло време да дамо брзе одговоре на дугорочне проблеме. То се односи на енергетску транзицију, али и одрживи раст.

“Можемо да говоримо да ће економија овде да расте три и по одсто, али да бисте имали одрживи раст, морате да водите рачуна и о томе какав је квалитет образовања и здравствене заштите. Квалитет ваздуха и животне околине. Људи одлазе, али и долазе. Флуктуација радне снаге је добар знак јер када потребе за радницима расту, расте и економија”, наводи Франсоа Жакоб, стални координатор УН у Србији.

Дакле економисти очекују да се динарске камате спусте на најмање пет процената што ће поспешити кредитирање и потрошњу. Бољем окружењу, кажу, допринеће и велике инвестиције у оквиру Експо изложбе.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Vinkmag ad

Admin

Read Previous

Sa Maison&Objet u Parizu odneli biste sve – WANNABE MAGAZINE

Read Next

Leverkuzen pojačava ofanzivu: Stigao napadač iz Betisa