Connect with us

Novosti

Политички потоп или планирана кохабитација – необична рачуница Емануела Макрона

Published

on

Европски парламент руши владе у земљама западне Европе – тако би се укратко могли свести резултати избора од викенда, за институцију која не одлучује ни о тим владама, а ни о безбедности Европе.

Исто вече, у недељу, пала је влада у Белгији, а француски председник Емануел Макрон распустио је скупштину и за крај овог месеца расписао изборе, пошто га је убедљиво победила десничарка Марин ле Пен. 

Избори су заказани за 30. јун и 7. јул, непосредно пред отварање Олимпијских игара које ове године носе слоган: “Игра у којој сви учествују”.

Западни медији пишу да је Макрон “неодговорни камиказа”, да се “игра са ватром” и да је забио нож у леђа намачком канцелару Олафу Шолцу, који би, по тој логици, и сам морао да распише изборе у Немачкој. Главна вест са насловница је, међутим, да је десница у Европи значајно ојачала, што се видело и по слављу италијанске премијерке Ђорђе Мелони.

Неуспела предизборна комбинаторика Емануела Макрона

Ивица Младеновић, предавач на Сорбони у Паризу и уредник српског издања Ле Монд дипломатика, указује на неколико “чудних” потеза француског председника.

“Најпре је дао контроверзну изјаву о слању трупа у Украјину, а онда је наставио свој руски рулет са брзинским распуштањем парламента и расписивањем парламентарних избора. То је шокирало и његов сопствени политички табор”, рекао је Младеновић.

Предавач на Сорбони сматра да је његова калкулација била погрешна.

“Оно што ми се чини да је његова калкулација са расписивањем ових избора била, и то погрешна, да је претпостављао да ће, с обзиром на поделе на левици и на десници, да ће усред тих подела он моћи опет да игра на карту републиканског фронта насупрот Националном фронту или Националном збору, како се данас зове, који се већ деценијима перципира као антирепубликански фронт. Он је на конту тога и освојио два председничка мандата”, каже Младеновић.

Појашњава да је Макрон желео да направи једну врсту коалиције са левим и десним либералима. Међутим, у међувремену су се десиле неочекиване ствари – ујединиле су се цела левица и цела десница.

“Фарса се дешава тренутно у Паризу, председник републиканаца, то је, иначе, традиционална партија власти у Француској, деголистичка партија, партија Николе Саркозија и Жака Ширака, се поделила око тога са ким ће у коалицију, односно, председник је најавио коалицију са Националним фронтом, што је до данас било незамисливо. Дакле, видећемо како ће се ствари одвијати, али оно што је сигурно је да је Макронова политичка формација готово обезбедила политички потоп након ових парламентарних избора”, сматра Младеновић.

На чију подршку рачуна Макрон

Александра Колаковић, научна сарадница у Институту за политичке студије, каже да је према појединим информацијама само једна мања група људи знала да постоји план за расписивање избора као један од могућих сценарија за разрешење евентуалних лоших резултата на европским изборима.

“Све предикције и пре избора су указивале на то да ће бити овај резултат и да ће лидер Националног фронта Жордан Бардела, лидер Националоног фронта, бити тај победник избора у самој Француској самој. Да само појаснимо, значи то је лидер националног фронта. Он јесте био носилац промена у тој партији и неко ко је партију померао мало даље од те крајње деснице у очима бирача и на тај начин реализовао и успех”, рекла је Колаковићева.

И она каже да је Макронов потез руски рулет и да је он рачунао да ће то стање шока негде ујединити Французе у смислу да неће желети да препусте власт у самој Француској Марин ле Пен, односно њеној партији и политичкој групи.

“Интересантна је и позиција Макрона који је негде рачунао, ја бих рекла, и на оне гласаче који нису изашли на ове изборе. Постоји разлика у Француској у односу на европске изборе и на парламентарне изборе у смислу да је излазност рецимо сада била 51 одсто, а да се очекује можда и за 20 одсто већа излазност и он очекује да ће ти људи гласати у ствари против саме Марин ле Пен”, наводи Александра Колаковић.

И она је ближа опцији да ће Макрон изгубити на парламентарним изборима и онда се суочити са кохабитацијом.

Младеновић наводи да је једна од претпоставки и да је расписао изборе са идејом да се да шанса Националном фронту да води владу Француске, с тим што би он као председник који би кохабитирао са том владом, опструисао ту владу, која не би имала никакве резултате и тако полако припремао контекст за 2027.

Зашто је десница примамљива Французима

Богдан Живковић, научни сарадник на Балканолошком институту, сматра да је разлог успеха деснице на европским изборима мигрантска политика.

“Миграција је велики проблем и Француска је у том смислу парадигматичан пример. Миграција је проблем који има два аспекта. Један је културолошки, а други је економски. Тај економски аспект је наравно свима врло јасан и то је нешто око чега је левица некада имала сличан став ономе који има десница сада, а то је да миграција угрожава радничку класу у Западној Европи. Дакле, да она одузима послове, оне ниже плаћене послове, и да на тај начин домицилна радничка класа плаћа ту цену миграције. И сада, пошто не постоји нека левица која је данас јака и окренута класним проблемима, то питање искоришћава десница”, објашњава Живковић.

И док има оних који из ксенофобних и расистичких разлога гласају за десницу, има и људи који у једном објективном смислу виде да се мења демографска структура становништа и да се мењају неки културни и менталитетски обрасци.

“Проблем миграције ствара економски проблем, али ствара и неке друштвене потресе и мења неке друштвене вредности. И у том смислу, пошто нема левице која би се томе одупрела и пошто естаблишмент због интереса капитала и других ствари подржава миграцију, десница користи то питање и на том питању јача. Да ли ће она на том питању моћи сама да преузме власт то не знамо”, рекао је Живковић.

Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Аутомобилом улетео на терасу бара у Паризу – једна особа страдала, шесторо повређених

Published

on

By

Троје повређених се налази у животној опасности, док су три особе у тежем стању. 

Збринута си у 23 очевица која су се налазила у стању шока.

Возач аутомобила је био у алкохолисаном стању и изгубио контролу над возилом, рекао је полицијски извор за Фигаро.

Побегао је пешке.

Други извор је навео да је сувозач ухапшен, а у узорцима крви је откривено да је конзумирао алкохол и наркотике.

Овај инцидент одиграо се девет дана пре отварања Олимпијских игара, за које ће сваког дана у просеку бити мобилисано око 35.000 полицајаца и жандарма и 18.000 француских војника.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Одржано рочиште Додику и Лукићу; одбрана: Oптужница нема основа

Published

on

By

Председнику Републике Српске Милораду Додику и вршиоцу дужности директора Службеног гласника Милоша Лукића суди се због непоштовања одлука Кристијана Шмита, који у Српској није признат за високи представник.

Као сведок одбране сведочила је председавајућа Већа народа Сребренка Голић која је објаснила процедуру усвајања закона у Парламенту и Већу народа Српске, у вези са Законом о објављивању закона и прописа Републике Српске и Закона о непризнавању одлука Уставног суда БиХ.

Оценила је индикативним чињеницу да су делегати из Клуба Бошњака 4. јула прошле године, три дана након што је Кристијан Шмит донео одлуку о поништавању оба закона, одустали од претходно најављеног вета на те законе.

На питање Додика да ли су оба та закона прошла процедуру и достављена парламенту и њему као председнику РС, одговорила је потврдно.

“Судија под великим притиском, при помени Шмита ‘губи се глава'”

Одбрана Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника РС Милоша Лукића, поручила је да је на данашњем рочишту било јасно да је судија под великим притиском и да се при помени имена Кристијана Шмита у судници “губи глава”, а све из намере да се спречи његово сведочење.

Горан Бубић, адвокат Додика, рекао је да је кључни доказ у овом процесу Анекс 10 Дејтонског споразума, без којег није могуће извести било какав закључак о основаности оптужнице, односно извести било какву пресуду.

Бубић истиче да нема сврхе да одбрана изводи своје доказе, ако није изведен кључни доказ из оптужнице.  Додао је да је сведочила Сребренка Голић и истакао да је закључена примарна ствар, а то је да је у складу са Уставом спроведена сва формална процедура, те да су се стекли си услови према Уставу РС да председник потпише два наводно спорна указа.

Адвокат Анто Нобило је рекао да су процесне заврзламе тешко објаснити у пар речи, те да је поштовање права одбране једно од битних начела кривичног поступка. “Указујемо на фер начин где је Суд погрешио, али нам понекад и одговара да суд истраје у тој грешци јер на тај начин доводи до процесног права одбране, што се касније може капитализовати”, рекао је Нобило на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву.

“Следеће рочиште биће важно јер ћемо тада ући у суштину Шмитовог статуса, његове надлежности и именовању у складу са међународним правом”, рекао је Нобило и додао да ће тада бити јасније докле ће се са тим стићи.

Адвокат Горан Петронијевић је истакао да је одбрана данас имала прилику да види и потврди да Суд има проблем у свом поступању не само у процесном, већ и у материјално правном смислу.

“Очито је да постоји једна врста притиска на Суд. Због чудне журбе и настојања да се на 15 дана заказује претрес. Из те исхитрености закључујемо да је судија под великом притиском и да покушава да удовољи страни која је притиска”, рекао је Петронијевић.

Додао је да је судија у предмет уврстила документ Министрства иностраних послова БиХ који се волшебно нашао у судским списима.

Петронијевић сматра да је очигледно да Суд и Тужилаштво “губе главу” када год се помене Шмит. “Имам утисак да би све учинили само да се Шмит не појави на суду. То је флагрантно кршење права одбране. Судија је направила данас проблем који ће се видети у наредном периоду”, рекао је Петронијевић.

Додик: Суд штити “неправо”

Председник РС изјавио је у Источном Сарајеву да је чињеница да Тужилаштво БиХ није успело да образложи суштину оптужног захтева против њега и Милоша Лукића.

“То што тужилаштво не може да образложи да сам ја прекршио одлуке високог представника (Кристијана Шмита) говори о томе колико је овај процес сумњив”, рекао је Додик новинарима након рочишта.

“Чињеница да Суд није прихватио да Кристијан Шмит сведочи говори о томе да се жели заштити ‘неправо'”, рекао је Додик и указао на чињеницу да се Лукић и он терете да нису испоштовали одлуку Шмита, а када, каже, питају за те одлуке о томе се не расправља.

Додик је захвалио правном тиму на прецизности и стручности, јер, како је истакао, ово је примарно политички процес и све што смо могли данас да видимо указује на то.

Према његовим речима, чињеница да Суд није прихватио сведочење Шмита и неких професора права са Запада говори да се неправно жели заштити та личност. “Процес прати хајка у медијима у ФБиХ, мржњом према свему што долази из Српске, стварају хајку у којој сам чак прочитао да бих и ја могао да останем без увета”, рекао је Додик.

У таквој атмосфери линча, каже, у делу медија у Федерацији је јасно да је овде политички процес, јер немамо именованог високог представника.

“Он (Шмит) нема право да доноси законе, нема права на бонска овлашћења… Ово је био значајан дан у коме је показано пуно бесмисла”, рекао је Додик. Некоме се, истиче, очито жури, неко хоће пресуду политичког карактера.

Позивање Суда БиХ на дипломатски статус Шмита, Додик је рекао да би, ако га има, морао сам да се позове на тај статус да га не позову на Суд, што он није урадио, већ то тумачи Суд.

“Зар је могуће да срамна БиХ која хоће нешто да буде, брани странца, а осуђује свог држављана? Све и једна озбиљна држава штити своје држављане”, закључио је Додик.

Наредно рочиште биће одржано 28. августа када ће сведочити генерални секретар председника РС, Јелена Пајић Баштинац.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Утицај пословних летова на глобалну емисију угљен-диоксида – како смањити карбонски отисак

Published

on

By

Немачко-српска привредна комора организовала је у јануару први нискоугљенички скуп.

То је заправо био округли сто на тему – “неспремни односно спремни за зелену будућност”. За време овог скупа мерен је карбонски отисак. 

“Мерење карбонског отиска у принципу значи први корак како бисмо разумели отисак наших активности на климатске промене”, каже извршни члан Управног одбора Немачко-српске коморе Александар Маркус.

Истиче да потом следи корак предузимања активности како би се смањио негативни утицај који карбонски отисак има на климу.

“Резултати мерења карбонског отиска према извештају нашег партнера Декра дошло је до угљеничног отиска од 1,8 тона еквивалента угљен диоксида и других гасова који су штетни за климу”, каже Маркус.

Истиче да је највећи део емисије угљен-диоксида, настао због тога што су гости из Немачке допутовали авионом.

“Врло је добро познато да коришћење авиона има врло велики утицај на климатске промене”, објашњава гост РТС-а.

Каже да је био врло изненађен када је чуо у којој мери то лоше утиче на климу.

Како пословни летови у свету утичу на климу

Индустрија међународних пословних окупљања и манифестација се након пандемије короне опет врло брзо развија, рекао је извршни члан Немачко-српске коморе.

“Још 2019. године смо имали 1,7 милијарди учесника из више од 180 земаља који су учествовали на пословним окупљањима”, објашњава Александар Маркус за РТС.

Каже да ове манифестације широм света значе потрошњу од 2,8 милијарди долара и стварају 27,5 милиона нових радних места.

“То је заиста један битан привредни фактор и привредна удружења су део ове индустрије, тако да угљенични отисак ове индустрије догађаја је све више тема о којој се дискутује”, рекао је Маркус.

Разговор Ружице Врањковић и Александра Маркуса погледајте у видеу на почетку текста…

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.