Connect with us

Novosti

Пакет помоћи државе распламсао расправу – има ли Србија вишак новца или “рупу” у буџету

Published

on

Од 1. децембра плате у јавном сектору биће веће за осам одсто, у области социјалне заштите 12 процената, најавио је председник Србије. Најављена је повишица и за пензионере, на чије рачуне је ових дана стигла и уплата једнократне помоћи. Поред тога, држава следеће недеље исплаћује и једнократну новчану накнаду од 6.000 динара. Како најављено повећање плата и пензија утиче на кућни буџет грађана, а како на државну касу?

Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали каже да се за једнократну помоћ од 6.000 динара до сада пријавило 1.650.000 грађана и тврди да исплата неће угрозити макроекономску стабилност земље.

Истиче и да ће наредне недеље почети исплата по 6.000 динара пунолетним грађанима Србије, при чему ће један део новца бити исплаћен из Акционарског фонда, а други из републичког буџета.

Грађани који имају право на исплату из Акционарског фонда не морају да се пријављују, већ ће им новац бити аутоматски исплаћен од 22. до 25. септембра. Они који су пунолетни постали након 1. јануара 2008. године морају да се пријаве.

“Процес пријављивања је веома једноставан. Дакле, број личне карте, ЈМБГ, и у периоду од 22. до 25. директно на рачун у Банци Поштанска штедионица тај новац ће бити уплаћен”, рекао је Мали.

Према његовим речима, до сада се за једнократну помоћ пријавило 1.650.000 грађана, док право на исплату из Акционарског фонда има више од четири милиона људи.

“Ако саберете те две цифре, видећете да се скоро сваки пунолетни грађанин Србије пријавио или ће добити”, навео је Мали.

Подсетио је да је реч о делу пакета помоћи вредног 980,6 милиона евра и да је готово два милиона грађана већ добило помоћ, међу њима пензионери, корисници новчане социјалне помоћи и дечјег додатка, као и борци.

Никезић: Новац припада грађанима, спорно је што се дели пред изборе

Потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић сматра, међутим, да је реч о предизборној подели новца и упозорава да ће због тих издвајања расти буџетски дефицит и јавни дуг.

“То је новац који припада грађанима Србије. То је њихов новац и добро је да се тај новац добије. Оно што није добро јесте што се такав новац дели само пред изборе”, рекао је Никезић.

Оценио је да такве исплате представљају “очајнички покушај власти да у предизборној кампањи проба да купи гласове грађана”.

Никезић тврди и да новац није обезбеђен из буџетских уштеда и да ће држава због пакета помоћи морати додатно да се задужи.

“Ми смо морали да се задужимо да бисмо исплатили ових милијарду евра. Тиме ће се рупа у буџету, која је већ огромна, повећати на преко три милијарде евра”, навео је Никезић.

Према његовој оцени, то би био други највећи буџетски дефицит у Србији, после оног из 2020. године током пандемије коронавируса, док би јавни дуг достигао 42 милијарде евра.

Мали је одбацио Никезићеве тврдње и истакао да се помоћ исплаћује из “реалних извора”.

“Сто дванаест и по милијарди динара имамо веће приходе у буџету од планираних. Ова помоћ кошта 85 милијарди. Дакле, ни на који начин не угрожава макроекономску стабилност. Никада се са тим нисмо играли”, рекао је Мали.

Навео је да ће удео јавног дуга у БДП-у до краја године бити 44,5 одсто, а наредне године 44,2 одсто.

“Сада смо дупло бољи од Европе, дакле ниско задужена земља и ни на који начин се не угрожава макроекономска стабилност”, рекао је Мали.

Различито о оцени Фискалног савета

У разговору је указано и на оцену Фискалног савета да једнократна давања становништву представљају ванредну фискалну експанзију која није оправдана у актуелним макроекономским околностима и која би могла да појача инфлаторне притиске.

Мали је одговорио да Фискални савет истовремено наводи да те мере неће угрозити макроекономску стабилност и ликвидност државе.

“Интересантно је да ће појачати инфлаторне притиске у условима када ми у јуну месецу имамо инфлацију међу најнижом у Европи, 1,9 одсто”, рекао је Мали.

Никезић је, међутим, поновио да не постоји буџетски вишак и да Србија има дефицит.

“То се види и у ребалансу буџета и у сваком извештају. Имате у извештају Министарства финансија да је рупа у буџету у овој години већа него што је била у претходној години”, рекао је Никезић.

Ненезић: Не видим проблем ни са дефицитом ни са јавним дугом

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да привредници подржавају повећање расположивог новца грађана и његову потрошњу, али сматра и да Србија има простора за додатно задуживање уколико би тај новац био усмерен у инвестиције.

“Наш јавни дуг, који је око 44 одсто, малтене је упола мањи од европског просека”, рекао је Ненезић, наводећи као пример и поједине европске земље са знатно већим уделом јавног дуга.

Према његовој оцени, није пресудно само колико се држава задужује, већ и на који начин користи позајмљени новац.

“Не можемо да схватимо због чега се не задужимо још у иностранству, само да тај новац који задужимо употребимо паметно у инвестиције, у нешто што ће да донесе добробит земљи”, истакао је Ненезић.

Оцењује да Србија тренутно “апсолутно не стоји у проблему ни са буџетским дефицитом ни са јавним дугом”, указујући да је дефицит од 3,5 одсто близу европског нивоа, док поједине велике европске економије имају и већи дефицит и јавни дуг.

Када је реч о помоћи од 6.000 динара, Ненезић каже да она неће свим домаћинствима значити исто.

“Шест хиљада динара за кућни буџет некима ће да значи, некима неће. Увек је добро добити новац. Увек је добро и потрошити га”, рекао је Ненезић.

Мијушковић: Мере треба посматрати као интегрални пакет

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић не слаже се са оценом да је реч о предизборној мери.

“Апсолутно не могу да се сложим да је у питању предизборна мера, без обзира што се поклапа са изборима”, рекао је Мијушковић.

Објашњава да су и претходних година током јесени прављени пресеци економских активности и доношене краткорочне и дугорочне мере. Као пример навео је прошлогодишње мере због високих цена у трговинама, након којих је, како каже, уследио сет трговинских закона и смањивање инфлаторних притисака који долазе од цена хране.

Мијушковић истиче да се о оправданости универзалне исплате од 6.000 динара може дебатовати, али да она не треба да се посматра издвојено од осталих мера.

“Ове мере не можете тако распарчавати. Морате их посматрати као интегрални пакет”, нагласио је Мијушковић.

Указује да су неке мере циљано усмерене на кориснике социјалних и борачких додатака и породице које примају дечји додатак, док код пензионера, како каже, постоји скалирање према нивоу примања.

Према његовим речима, једнократне исплате ће у одређеном тренутку повећати агрегатну тражњу, а грађани ће сами одлучивати да ли ће новац употребити за текуће трошкове, огрев, зимницу или нешто друго.

Подсећа, међутим, да су најављени и раст плата и пензија, што види као другачију врсту мере.

“То вам говори о инкременталном, али реалном порасту перформанси националне економије, узимајући у обзир и ниво инфлације”, рекао је Мијушковић.

Наводи да су међународне институције давале оцене стања српске економије, као и да је земља добила инвестициони рејтинг једне од реномираних агенција, док је друга задржала позитивне изгледе.

Говорећи о јавном дугу, Мијушковић је подсетио да је управо висок ниво задужености током расправа о могућим окидачима нове глобалне кризе означаван као потенцијални проблем многих развијених економија.

“У односу на просек еврозоне упола мањи ниво јавног дуга, у односу на мастрихтска правила такође значајно испод. Како сад ми онда да лицитирамо да је то лош показатељ”, упитао је Мијушковић.

Никезић: Јавни дуг повећан за 27 милијарди евра; Мали: Подаци се за све земље рачунају на исти начин

Душан Никезић је оспорио такво тумачење података, наводећи да је апсолутни износ јавног дуга значајно повећан.

“Јавни дуг је порастао 27 милијарди евра. Значи, све власти од Карађорђа па до Тадића задужиле су Србију 15,3 милијарде евра. Ова власт је задужила Србију 27 милијарди евра”, рекао је Никезић.

Према његовој оцени, релативно низак удео јавног дуга у БДП-у последица је и начина на који се изражава номинални БДП.

“Зашто је удео јавног дуга толики? Зато што БДП у еврима укључује и инфлацију”, објашњава Никезић.

“Ми смо у претходне четири године имали реални раст привредне активности, раст БДП-а од 13 одсто, а номинални у еврима 60 одсто”, додао је Никезић.

Тврди да је због тога удео јавног дуга формално повољнији него што је, према његовој оцени, стварно стање економије.

“То је разлог зашто ми имамо релативно пристојан удео јавног дуга формално, али суштински то није тако”, навео је Никезић.

Синиша Мали је одбацио Никезићеву аргументацију и навео да се БДП у текућим ценама рачуна на упоредив начин за Србију и земље Европске уније.

“Уђите на сајт Европске агенције за статистику, Евростат. Укуцате лепо БДП. Јасно се види, то је БДП изражен у текућим ценама. Упоређује се за све земље Европске уније, укључујући и Србију”, рекао је Мали.

На питање Никезића да ли такав обрачун укључује инфлацију, Мали је одговорио да БДП у текућим ценама укључује инфлацију, али да је методологија иста за све земље и да су због тога подаци упоредиви.

“Ако хоћете по реалним стопама, никакав проблем није. По реалним стопама наш БДП је мањи”, рекао је Мали.

Никезић је на крају поновио да, према његовој оцени, економски раст Србије није довољан.

Хоће ли бити повећања минималца

Говорећи о преговорима о минималној цени рада на Социјално-економском савету, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да су интереси синдиката и послодаваца природно различити – док синдикати настоје да зараде буду што веће, за послодавце њихов раст представља додатни трошак.

Ипак, наглашава да послодавцима није у интересу да имају незадовољне запослене.

“Ниједан прави послодавац не жели да има незадовољног радника. Послодавцу је потребан радник који је задовољан и који може да да максимум на свом послу. Е сад, колико може да га плати”, нагласио је Ненезић.

Указује да повећање минималне зараде не погађа подједнако велике компаније и мале послодавце, посебно оне ван Београда и Војводине.

“Фирме у унутрашњости имају веће проблеме него фирме у Београду, па и него фирме у Војводини. Како расте зарада, све је веће оптерећење на малима”, навео је Ненезић.

Према његовим речима, део повећања трошкова држава апсорбује повећањем неопорезивог дела зараде. Унија послодаваца, међутим, сматра да би у томе требало ићи даље.

“Наш циљ је да неопорезиви део буде у висини минималне зараде. То је нешто ка чему идемо”, рекао је Ненезић.

Истиче да би такво решење користило свим послодавцима, али пре свега онима са радницима који имају најнижа примања.

Оцењује и да се проблеми привреде не могу решавати само кроз минималну цену рада, већ да је потребан шири пакет мера.

“Образовање је рак-рана Србије”

Као један од највећих проблема за привреду, Ненезић издваја образовни систем и недостатак кадрова који одговарају потребама тржишта рада.

“Образовање је рак-рана Србије. Значи, ми смо систем образовања уништили још одавно, пре више деценија. И настављамо исто са том политиком”, оценио је Ненезић.

Наводи да је Социјално-економски савет више пута покушавао да покрене реформу образовања, али да она није спроведена.

“Неопходно је да прилагодимо наше образовање потребама привреде и друштва, а не да их прилагодимо према професорском кадру”, рекао је Ненезић.

Наглашава да то не види као критику школа и универзитета, већ као одговорност читавог друштва да јасније дефинише какви су кадрови потребни.

“Овде није замерка универзитетима и школама. Овде је замерка свима нама, јер привреда и друштво треба да кажу који кадрови тачно требају, а да се образовне институције усагласе према томе и да то ураде”, рекао је Ненезић.

Упозорава да је реч о дугорочном процесу и да се резултати реформе образовања не могу очекивати за годину или две.

Целу емисију “Таковска 10” можете погледати у видеу на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РТС у “Утиску недеље” – Ускоковић, Павловић и Ђурић о јавном сервису

Published

on

By

“Обрали смо бостан” – ту реченицу је главни уредник Информативног програма РТС-а Боривоје Ускоковић изговорио на редакцијском састанку, чији је снимак особа запослена у РТС-у доставила Информеру. Гостујући у емисији “Утисак недеље”, објаснио је шта је то требало да значи.

“Обрали смо бостан – значи да је дошло време одговорности, значи да у овом тренутку суд јавности о томе дискутује и значи да у овој кући ништа неће бити тајна, али све ако буде у законској процедури – све ће бити доступно”, рекао је Ускоковић.

Коментаришући коментаре гледалаца који су се укључивали у програм, Ускоковић је истакао да разуме сваког од њих.

“РТС је практично огледало Србије, огледало подела у Србији, и зато су овакве реакције и зато смо имали и овакве резултате на последњим ванредним парламентарним изборима”, рекао је Ускоковић.

Професор у пензији Факултета драмских уметности Универзитета у Београду Милош Павловић истиче: “Не тражимо ми сада реваншизам него поштовање закона”.

“Свако појединачно треба да се преиспита. Често се помиње реч лустрација, одговорност, и тако даље… То су све непознанице, то су све речи које лепо, популистички звуче. У пракси, то се нигде не дешава на тај начин”, рекао је Милош Павловић.

Правник Независног удружења новинара Србије Раде Ђурић је, говорећи о решењу за РТС, рекао да НУНС анализира стање.

“Покушавамо да дођемо до сценарија који би био најефикаснији, а опет полазимо од одговорности – од одговорности и кажњивости и апсолутне норме да информативни део, пре свега који се односи на уреднички и менаџерски, управљачки, више не може да функционише на тај начин. Он мора потпуно да се реформише, не са тим људима који се налазе тамо”, рекао је Ђурић.

Напомиње да се не може говорити о колективној одговорности.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Где је Србија, а где ЕУ – Мајсторовић: 2030. године можемо бити тамо где је Црна Гора данас

Published

on

By

Срђан Мајсторовић je у Дневнику РТС-а рекао да се после избора отвара нова прилика за европски пут Србије.

Ако примопредаја власти буде мирна и брза, Србија би 2030. године могла да буде тамо где је Црна Гора данас, пред потписивањем споразума о приступању, сматра Мајсторовић.

Мајсторовић је пред изборе упозоравао да Србија не може бити представљена као земља способна за чланство у ЕУ докле год има ауторитарни режим. Ту оцену је поновио и сада.

“Земља која нема функционалне институције, где се не поштују закони, где један човек одлучује о свему, није могла бити чланица. Данас је ситуација нешто другачија, шанса постоји”, рекао је Мајсторовић.

“Посебно важна порука САД о борби против организованог криминала”

Помоћник америчког државног секретара Брендан Ханрахан долазио је да Студентској листи пренесе подршку и позив на сарадњу. Мајсторовић то види као добар знак.

“Апсолутно. Постоји велики интерес САД и чланица ЕУ и оних које то нису да што пре упознају планове будућих доносилаца одлука у Србији”, сматра Мајсторовић.

Посебно је важно у тој посети из Америке, како је истакао, да је донета порука у вези са борбом против организованог криминала.

“Не заборавите да у претходном режиму постоје особе које су чланови странака, који су били у оквиру коалиције са СНС-ом, који се налазе још увек на потерницама, односно под санкцијама Сједињених Америчких Држава и САД ће свакако захтевати да се та сарадња и убудуће настави”, рекао је Мајсторовић.

“Велики простор за сарадњу са ЕУ”

Прва званичница из иностранства с којом су се студенти састали после избора била је Марта Кос, европска комесарка за проширење. Рекла је да су се грађани Србије изборили за демократију, владавину права и борбу против корупције, што су кључне европске вредности. Додала је и да за Србију може да почне ново поглавље.

Последњи извештај Европске комисије о Србији био је неповољан. Мајсторовић очекује да ће се однос према препорукама Брисела променити.

“Сигуран сам да ће нова влада имати много више разумевања и слуха за оно што у тим извештајима пише”, рекао је Мајсторовић и поручио да постоји велики простор за сарадњу са ЕУ.

“Србија у другој лиги, али има капацитете”

У поређењу са другим државама кандидатима из региона, као и са Украјином и Молдавијом, Србија тренутно не стоји добро, оценио је Мајсторовић.

Нажалост, према његовим речима, Србија је у “другој лиги” кандидата за приступање ЕУ.

“Србија годинама стагнира, на нивоу је Северне Македоније, нешто испред Косова и БиХ”, оценио је Мајсторовић.

Ипак, додаје, Србија може боље и има капацитете који су тренутно расути, па их треба објединити, фокусирати и упослити.

“То је могуће само ако се влада у потпуности посвети најважнијим реформама: владавини права, слободи изражавања и функционисању демократских институција”, закључио је Мајсторовић.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Италијански европосланик Данило Дела Вале: Споран став ЕУ о Србији

Published

on

By

Када је реч о односу ЕУ према новој власти у Србији, италијански европосланик из групе Левица и италијанског Покрета пет звезда рекао је да је тачно да су званичници честитали, али да је потом комесарка за проширење Марта Кос рекла да се мора чекати да се види како ће нова Влада реаговати на неке геополитичке теме.

Дела Вале је истакао да не дели то мишљење, јер му се чини да ЕУ одустаје од копенхашких критеријума и на прво место ставља геополитичко усклађивање, а оценио је да је такав приступ неоколонијалан и патерналистички.

“Не морају сви да деле исто мишљење, али морају да разговарају, јер ће у супротном разговарати само са својим пријатељима”, рекао је посланик

Он је у Београду разговарао са представницима Студентске листе, организацијама цивилног друштва и новинара и, према његовим речима, “сви састанци су били веома интересантни”.

Навео је да је дошао у Београд да би се упознао са ситуацијом, јер многи у Европској унији нису добро разумели шта се догодило у Србији.

Како је рекао, када је реч о Студентској листи био је врло заинтересован да разуме Студентаки покрет и како они виде ситуацију, а разговарали су о сличностима његовог покрета у Италији са тим покретом у Србији.

Разговор је организовао Центар за политике еманципације.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.