Connect with us

Novosti

Око: Кинески роботи у српском колу средње развијености

Published

on

Замка средње развијености – у економији, у тој замци, налазе се она земља и они грађани који су успешно прешли пут од сиромашне до средње развијене привреде. Та привреда и ти грађани више не могу да се такмиче са земљама које имају јефтину радну снагу, али немају ни иновације ни нову технологију потребну за такмичење са развијеним економијама.

Да ли је Србија у тој замци и може ли да је прескочи уз помоћ Кине или ће, чак и кад кинески роботи стигну у Шабац, Србија остати склапачка економија?

Са бруто домаћим производом по становнику од 13.500 евра, Србија је изашла из групе сиромашних земаља, слажу се саговорници у емисији. 

“Према методологији Светске банке, која није савршена, али за сада не постоји нека боља, Србија се налази у горњем делу интервала средње развијених земаља”, каже професор Економског факултета Милојко Арсић.

Истиче да су интервали иначе доста широки, тако да и кад земља можда уђе у групу развијених земаља за пар година, као што је ушла Бугарска, то “не значи да ће нешто много у животу грађана да се промени”.

“Још ћемо им бити далеко иза Немачке или других земаља западне и средње Европе”, наводи Арсић.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије, сарадник Института друштвених наука и уредник другог билтена “Макроекономске анализе и трендови” Иван Николић наглашава да је тешко упоређивати се са Немачком, али да су релативни односи који постоје између економија врло чврсти.
 
“Можемо, наравно, да се такмичимо у региону са неким земљама, ето, са Бугарском која је у Европској унији већ 20 година”, каже Николић и уверава “да смо по стандарду слични”.

Према подацима Светске банке, из те замке изашло је само 30-ак земаља од деведесетих до данас, што Арсић спомиње као мали број.

“То је доста солидан резултат и говори да је нешто могуће. Није лако, многи нису успели у томе, али имамо примере земаља као што је Пољска, рецимо, у Европи, или балтичке земље”, указује Арсић.

Као пример парадокса у тој методологији Николић наводи управо пример Кине, која је у групи високо средње развијених, а заправо је по технологији једна од најразвијенијих земаља света. Одговарајући на питање да ли је једна од последица замке средње развијености то што одлазе компаније попут “Дрекселмајера”, “Леонија”, “Бенетона” и “Геокса”, одговара да не постоји потпуна веза.

“Нема потпуне везе с феноменом високих трошкова рада, јер цела Европа је у неким индустријама изгубила своју доминацију и драстично је покварила свој положај. Део ових компанија на које вероватно мислите припада тим секторима, тако да они трпе и неке друге последице и негативне шокове који се тичу и других ефеката. Свакако је ово значајан фактор и свакако у тој трансформацији ће долазити до промена које се управо тичу те структуре економије. Дакле, увећаваће се део економије који припада, пре свега, средњим и вишим технологијама”, објашњава Николић.

Професор Арсић није сагласан, сматра да је раст трошкова зараде, али и трошкова енергије у Србији, који су такође порасли, неке технологије у којима се ствара ниска додата вредност по радном месту, као што су текстилна индустрија, индустрија аутомобилских каблова, учинио да се сада измештају из Србије у земље где су просечне плате 300, 400, 500 евра.

“То су земље Северне Африке, затим Блиског Истока и слично. И просто то је један природни процес. Не треба због тога бринути, под условом да ми отварамо радна места на којима се ствара већа додата вредност”, оцењује саговорник са Економског факултета.
 
На питање да ли се та могућност отвара преко Кине и фабрике робота, Арсић одговара да то не може да промени привреду.

“А ово неће бити нарочито велико предузеће. И друго, реч је заиста о врло напредној технологији, али изгледа да ћемо ми ту само да склапамо роботе. Наше учешће у производњи компоненти, бар у почетку, неће бити велико. Наш развој ће да се огледа у томе ако током времена почнемо да производимо све више делова и за аутомобилску индустрију”, сматра Арсић.

Иван Николић, са друге стране, мисли да ће ефекат бити већи.

“Део радне снаге свакако ће потицати из Србије, ту нема дилеме. Али у којој мери ће трансфер знања постојати, што је и оно чему тежимо, осим отварања производних капацитета, то ћемо видети. Али када говоримо уопште о домаћој памети, знању – ту често волимо да потцењујемо, ниподаштавамо резултате”, тврди Николић и процењује да постоје најављене инвестиције које потпуно мењају технолошку структуру домаће производње и извоза у перспективи.

Арсић указује да Кина може да помогне, као и да нема ништа нужно против кинеских инвестиција.

“Али бих у случају Кинеза, као и свих других, тражио да се придржавају закона који важе у Србији. Значи, да се закони који се односе на права радника поштују од стране кинеских предузећа. Њихова култура је другачија од наше. Тамо права радника нису тако високо вреднована као у Западној Европи. Друго, да се еколошки стандарди такође поштују и од стране кинеских предузећа. Просто, закони би требало да буду исти за све. И ту ја не замерам Кинезима. Они се боре да остваре што већи профит. Ту је проблем да наша држава мора да постави те услове и да се оријентише, да кажем, и према другим земљама из Европске уније које су природни наши кооперанти”, закључује Арсић.

Емисију “Око” у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК: Укупан број бирача за парламентарне изборе je 6.450.523

Published

on

By

У решењу се утврђује укупан број бирача у свакој јединици локалне самоуправе и на сваком бирачком месту, а решење се доставља Републичкој изборној комисији најкасније у року од 24 часа од његовог доношења.

“Министарство државне управе и локалне самоуправе је управо то и учинило. Доставило је комисији решење министарства у којем је утврђен укупан број бирача у Јединственом бирачком списку, према одређеним бирачким местима, укупно 6.450.523 бирача, на дан закључивања бирачког списка”, навео је Димитријевић.

РИК је донео одлуку и о броју гласачких листића који се штампају за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине.

“За гласање на изборима штампаће се 6.450.523 гласачка листића. Број гласачких листића једнак је укупном броју бирача у Републици Србији на дан 9. октобра 2026. године. Донекле ће се променити до утврђивања коначног броја бирача”, навео је Димитријевић.

Изглед и облик листића

РИК је претходно донео одлуку о облику и изгледу гласачких листића за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине, расписаним за 25. октобар 2026. године.

Димитријевић је рекао да ће се листићи штампати у 29 језичких варијанти, зависно од тога који су језици и писма у службеној употреби у појединим општинама, односно градовима у Србији.

“Ту су три варијанте – на српском језику у формату на хартији А4; гласачки листићи на два и три језика, односно писма, формата А3; а на четири или пет језика, односно писама, формата А2”, навео је Димитријевић.

Чланови РИК-а су током седнице одбили као неоснован приговор представника студентске листе на Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству за предстојеће парламентарне изборе, као неблаговремен.

Такође је одбијен и приговор представника студентске листе на Одлуку о одређивању времена почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

РИК одбио приговор Студентске листе о бирачким местима у иностранству

Published

on

By


Поједини чланови РИК навели су да је истекао рок за доношење одлуке по приговору, тврдећи да РИК уопште не може одлучивати о студентском приговору, док су други изнели тврдњу да је РИК “везана” предлогом Министарства спољних послова о броју и распореду бирачких места, преноси Фонет.

Студенти су навели у приговору да се из образложења Министарства не види зашто нису отворена бирачка места у градовима у којима постоје дипломатско-конзуларна представништва, и у којима је пријављен довољан број бирача и где не постоје безбедносне сметње, као и у местима у којима су традиционално отварана бирачка места.

Појединим грађанима, како је наведено у приговору, бирачко право условљено је материјалним средствима, јер су бирачка места значајно удаљена, па морају да плате превоз и смештај.

Члан РИК Драгана Одовић, која је била и известилац по тој тачки, рекла је да приговор треба сматрати неоснованим и да га треба одбити, те да је одлука донета на предлог Министарства спољних послова, којим је РИК “везана”.

Она је рекла да Закон о избору народних посланика не прописује обавезу да се гласање организује у свим дипломатско-конзуларним представништвима, већ да је основни критеријум број пријављених бирача – који по бирачком месту не сме бити мањи од 100, ни већи од 2.500.

“То што неко треба да пређе одређену километражу не представља условљавање бирачког права”, додала је.

Део чланова РИК навео је да је истекао рок од 72 сата за доношење и објављивање одлуке о приговору.

Члан РИК Иван Шебек рекао је да сада подносилац приговора има право на жалбу Управном суду. “Ми имамо правно средство због пропуштања рока, али ви више немате могућност да донесете одлуку”, рекао је Шебек.

Заменик члана РИК-а Милош Срећковић рекао је да то што је РИК каснио 40 минута не значи ћутање управе и да би жалба, коју је називао тужбом, била “нонсенс и злоупотреба права”. Он је додао да приговор материјално и процесно није у реду и да га не треба усвојити, те да му се чини да је тема исувише политизована и да нема битних одступања у односу на раније изборне процесе, односно да је број бирачких места у иностранству сличан броју из ранијих циклуса.

Чланица РИК Софија Мандић рекла је да јој се чини да се у ову ситуацију дошло намерно, наводећи да је седница почела у 18:14, те да је Драгана Одовић очигледно продужила излагање. Према њеним речима, није морало стога да се дође у ситуацију да у 18:45, када је истекао рок, одлука није донета. 

“Ја ово видим као манипулацију или можда неки трачак наде да ви знате да је одбијање овог приговора суштински погрешно и да хоћете да избегнете да гласате на начин којим бисте спречили наше држављане у иностранству да гласају”, рекла је Софија Мандић и додала да се РИК крије иза Министарства и његовог предлога, а потом и иза Управног суда.

Председник РИК Владимир Димитријевић одговорио је да је Министарство овлашћени предлагач за бирачка места у иностранству и поновио да је РИК везан предлозима овлашћених предлагача.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Novosti

Коалиција “Европска Србија” поднела приговор РИК-у због бирачких места у иностранству

Published

on

By

У саопштењу “Србија центра” наводи се да формално распоређивање бирача на постојећа бирачка места не значи да им је гласање заиста доступно.

Како се истиче, поједини грађани морају да путују на велике удаљености, сносе значајне трошкове, па чак и одлазе у другу државу како би остварили бирачко право.

Као примере наводе бираче из Словачке, који су упућени на гласање у Беч, као и грађане Ванкувера, Калгарија, Едмонтона и Винипега, распоређене на бирачко место у Торонту.

Приговором се тражи поништавање спорних одредаба одлуке и доношење нове, којом би се омогућило приступачније гласање, укључујући отварање додатних бирачких места тамо где за то постоје услови.

Коалиција тражи и да РИК утврди број пријављених бирача, могућности њиховог доласка на гласање и разлоге због којих нису одређена ближа бирачка места, као и да грађане благовремено обавести о променама.

Представници “Европске Србије” у РИК-у подржавају и све раније поднете приговоре на одлуке о бирачким местима и времену гласања у иностранству.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/691/vreme.html

Continue Reading

Trending

Copyright © 2024 BGD novine, powered by WordPress.